Вировитица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 54:
Новембра 1919. године у Вировитици је био стациониран II коњички пук "Цара Душан". Ту је прославио своју крсну славу "Св.арханђела Михаила".<ref>"Службени војни лист", Београд 1919. године</ref>
За време Аустроугарске место Вировитица је било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]]. Тада су ту углавном живели Срби као плаћена аусто-угарска војска на граници са Турском ([[Османско царство]]). Већина тих Срба је ту остала и после [[Први светски рат|Првог светског рата]] а део је насељен из [[Херцеговина|Херцеговине]] и то баш у делу Вировитичке општине који припада селима Градина, Митровица (данашњи [[Липовац (Градина)|Липовац]]).
=== Други светски рат === Ти насељени [[Срби]] су били масовно убијани и протеривани и за време Другог светског рата. Део њих се вратио, а део је остао у Србији. Знатан број је за време Другог светског рата похрваћен{{чињеница| date = 09. 2009.}}. Зато је деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30 посто Срба{{чињеница| date = 09. 2009.}}. Из села Нетече, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дијелке, Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу истерани су сви добровољци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Србију. Становницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су добровољци колонисти а имовина им је одузета.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 117</ref>
| |||