Пријепоље — разлика између измена

| слика = FileДатотека:Prijepolje Collage.jpg

| опис_слике = Пријепољe- колаж слика ([[Река Лим]], Звоник у Пријепољу, [[Свети Сава|Споменик Светом Сави]], Центар Пријепоља, [[Манастир Милешева]], [[Пријепољска сахат-кула|Сахат кула]], [[Милешевац|Стари град Милешевац]])

| грб = Grb-Prijepolje.jpg

| место = Пријепоље

| округ = Златиборски

| општина = Пријепоље

| надм висина = 557

| популација = {{decrease}} 13.330

| поштански код = 31300<br />31303

| позивни број = 033

| регистарска ознака = PP

| гшир = 43.3897878

| гдуж = 19.648817

'''Пријепоље''' је градско насеље у [[општина Пријепоље|општини Пријепоље]], у [[Златиборски управни округ|Златиборском округу]], у [[Србија|Србији]]. Смештен је на [[Ушће|ушћу]] [[Милешевка|Милешевке]] у [[Лим (река)|Лим]], у подножју планине [[Јадовник (Србија)|Јадовник]]. У његовој непосредној близини је [[манастир Милешева]] и [[Тврђава|стари град]] [[Милешевац]]. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у њему се водила [[Операција Кугелблиц|Пријепољска битка]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. у граду је живело 13.330 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]. у граду је живео 15.031 становник).

[[Датотека:Слапови Сопотнице 3.JPG|250px250п|мини|лево|[[Слапови Сопотнице]]]]

* Јадранског мора (140 кмkm) односно маритимне климе

* Панонске низије (160 кмkm) односно континенталне климе

Просечна количина падавина на овом простору је око 789,5 ммmm/m², с тим да их је најмање током зиме и пролећа, а највише током јесени и лета.

* Крећући се на југ, узводно долином Лима, пут преко [[Бродарево|Бродарева]] води ка [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] (55 кмkm), [[Мојковац|Мојковцу]], [[Колашин]]у, [[Подгорица|Подгорици]] и [[Бар (Црна Гора)|Бару]].

* Крећући се на исток, Милешевком и даље преко Јадовника, стиже се до [[Сјеница|Сјенице]] (30 кмkm), [[Нови Пазар|Новог Пазара]], [[Приштина|Приштине]], [[Скопље|Скопља]] и [[Солун]]а.

* Крећући се на север, низ Лим, стиже се у Бистрицу (10 кмkm) у којој се пут дели на два смера:

** према [[Прибој]]у (27 кмkm) и даље према [[Босна|Босни]]

** према [[Нова Варош|Новој Вароши]] (30 кмkm) и даље преко [[Златибор]]а ка [[Ужице|Ужицу]], [[Пожега|Пожеги]], [[Ваљево|Ваљеву]] и [[Београд]]у.

* Крећући се ка западу, уз Сељашницу и потом преко [[Јабука (Пријепоље)|Јабуке]], пут води у [[Пљевља]] (30км30 km) и [[Жабљак]].

Пријепоље и Полимље били су саставни део [[Рашка|Рашке]] и један од средишњих делова ране [[Немањићи|Немањићке]] државе. О томе сведочи велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је жупама: Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљу и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око седамдесетак манастира и цркава. После распада српског царства и пораза Николе Алтомановића овај крј улази у састав бановине Босне чиме је она стекла део немањићког легитимитета. Управо се на немањићким традицијама, на гробу [[Свети Сава|светог Саве]] у манастиру Милешева, тадашњи [[стефан Твртко I Котроманић|бан Твртко]] овенчао за ''„краља Срба, Босне и Приморја“'' истакавши се за настављача [[Стефан Немања|Немањиног]] лика и дела и новог српског краља. Касније се [[1448]]. године у Милешеви за ''херцега од светог Саве'' прогласио [[Стефан Вукчић Косача]], по чему је и Херцеговина добила име. Пропаст српских средњовековних држава и долазак Турака на ове просторе није заобишао ни Пријепоље, које је своје ослобођење дочекало тек [[1912]]. године у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]]. Све то време манастир Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током [[15. век|XV века]]а било седиште Милешевске митрополије, док је у [[16. век|XVI веку]]у у њему радила једна од најстаријих српских [[штампарство|штампарија]].

Иако су се Турци задржали на овим просторима о 1912. године овај крај је узео активног учешћа у значајним борбама српског народа током [[19. век|XIX века]]а од [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] преко [[Бабинска буна|бабинске буне]] ([[1875]].), [[први српско-турски рат|јаворског рата]] (1876) и [[Раоничка буна|раоничке буне]], па све до балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]], [[Рашка област]] је остала у саставу [[Османско царство|Отоманске империје]] која је у њој имала цивилну, док је [[Аустроугарска]] држала војну власт спречивши тако спајање и уједињење две српске земље Србије и [[Црна Гора|Црне Горе]]. У времену од 1880. до 1912. године, Пријепоље се налазило у саставу [[Пљеваљски санџак|Пљеваљског санџака]]. У том периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала католичка [[Капела (грађевина)|капелица]]. Заузимањем Рашко-призренског митрополита Нићифора Перића, у Пријепољу је почетком 20. века, основан "Фонд Св. Василија Острошког".<ref>"Босанска вила", Сарајево 1907. године</ref>

Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци ''„Бели Анђео“'', која је стране путописце XIX века приморала на толико дивљење, да јој, према речима једног од њих, ни [[Ђото ди Бондоне|Ђото]] није раван. О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година [[20. век|XX века]]а. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир је подигао између [[1218]]. и [[1219]]. године српски краљ [[Стефан Владислав|Владислав]], а данас се налази под заштитом [[Унеско|УНЕСКО]]-а.

* [[Манастир Давидовица|Давидовица]] ([[13. век|XIII век]]), коју је подигао [[Дмитар Немањић|Давид Немањић]], најмлађи син [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]]

| извор=<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>

| п1948=2828

| п1953=3536

| п1961=5303

| п1971=10904

| п1981=14543

| п1991=15634

| п1991н=15527

| п2002с=16332

| п2002=15031

| п2011=13330

| извор=<ref name="automatski generisano1">{{Стат Књига 1}}</ref>

| ширина=100px

| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].

| позадина=#ddd

| позиција=left

| шипке=

| извор=<ref name="automatski generisano1" />

| ширина=300px

| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]].

| позадина=#ddd

| позиција=left

| шипке=

| извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>

| ширина=300px

| наслов=

| позадина=#eee

| лево2=м

| десно2=ж

| шипке лево десно=

| просекм=35.0

| просекж=36.4

* Славенко Терзић: Средње Полимље у 1809. години и устанички планови продора према Пљевљима и Тари, Зборник радова са научног скупа Одјек Првог српског устанка у Полимљу и Пријепољском крају (1804-18131804—1813). - Пријепоље 2006, 37-44.

* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912-19151912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}}.