Војтех Замаровски — разлика између измена

м
ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
По завршетку студија радио је у Словачкој народној банци у Братислави, а од [[1946]]. у Уреду председништва владе у Прагу; од [[1951]]. у Државном уреду за планирање. Године [[1953]], из политичких разлога, морао је да поднесе оставку а потом се запослио као административни радник у издавачкој кући (Државна издавачка кућа прелепе књижевности) у Прагу, и тада је почео да преводи стручне текстове и фикцију. После [[1956]]. године посветио се само превођењу, а онда потом писању и објављивању сопствених дела.
 
Његов први посао је укључиваобио је професионални економски радрадник, потом је писао чланке, критике и студије. Његова прва књига заснована је на иницијативи издавача [[Mladé letá]] као историјског путописа кроз [[Месопотамија|Месопотамију]], древни [[Египат]] и [[ Грчка |Грчку]]. Захваљујући његовом проучавању уметничких споменика и грађевина, постепено су се стварала остала историјска текстови за наставу о древним културама. Замаровски је тиме покренуо нови жанр у словачкој књижевности - фикцију. У својим радовима писао је више о пореклу историјских споменика него што је понудио само њихов суви опис, постављао је већи нагласак на естетски аспект него на когнитивни аспект својих књига. Поред писања о архитектонским и уметничким делима, посветио се и античкој митологији, повести открића и животној причи археолога ([[Хајнрих Шлиман|Хајнриха Шлимана]]). Поред занимљивих епизода из историје и атрактивне приче, свака од његових књига доноси богатство историјских чињеница направљених са много вештине, па чак и мноштво сувих чињенице које постају занимљива историја у његовим делима. Поред свог рада, радио је и на преводима са енглеског, француског, латинског и немачког језика и радио је на неколико телевизијских документараца о антици. Написао је 14 књига (осим прве, која је написана на словачком и чешком језику) његове књиге су преведене на петнаест језика у укупно више од два милиона примерака, а његов рад постао је најпознатији популарни рад о древној историји на словачком и чешком језику.
 
У јулу [[2007]]. године објављен је чланак у дневнику МСП-а, у којем је оптужен за дугорочну сарадњу са Štátna bezpečnosť (скр. ŠtB : Државна безбедност, државна политичка тајна служба Министарства унутрашњих послова Чехословачке Социјалистичке Републике у Чешко-Словачкој Републици у послератном периоду) (од [[1962]]. под именом Бело, а од [[1977]] под именом Веил), као и да је [[1944]]. године након избијања (Slovenské národné povstanie alebo : Словачког националног устанка или СНП - оружани устанак отпора словачких патриота током Другог светског рата против уласка немачког вермахта на територију Словачке Републике) ушао у снаге хитних служби савезничке [[гарде]].