Википедија

Цивилизација — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:Manhattan panorama under clouds.jpg|300п|десно|мини|Градови су једна одлика људске цивилизације]]
 
'''Цивилизација''' је свако [[комплексно друштво]] карактерисано [[урбана област|урбаним развојем]], [[Друштвена стратификација|друштвеном стратификацијом]] наметнутом од стране културне [[елита|елите]], [[симбол]]ичним системима комуникације (на пример, [[Писмо|системима писања]]), и перципираном одвојеношћу и доминацијом над [[Животна средина|животном средином]].<ref name="Adams 1966">{{Cite book|last=Adams|first=Robert McCormick| title = The Evolution of Urban Society|year=| publisher = Transaction Publishers| url = https://books.google.com/books?id=JrZOwKU0TlsC&q=%22civilizations+are+associated%22|isbn=9780202365947|pages=13}}</ref><ref name="Haviland 2013">{{Cite book|last=Haviland| first = William| title = Cultural Anthropology: The Human Challenge| publisher = Cengage Learning|year=2013| url = https://books.google.com/books?id=DfEWAAAAQBAJ&q=%22civilization+refers+to+societies%22|display-authors=etal|isbn=978-1-285-67530-5|pages=250}}</ref><ref name="Wright 2004">{{Cite book|last=Wright| first = Ronald| title = A Short History of Progress| publisher = House of Anansi|year=2004|pages=115, 117,and 212| url = https://books.google.com/books?id=nzWPFQIEvfEC&q=%22technical,%20anthropological%22|isbn=9780887847066|pages=}}</ref><ref name="Llobera 2003">{{Cite book|last=Llobera| first = Josep| title = An Invitation to Anthropology| publisher = Berghahn Books|year=2003| url = https://books.google.com/books?id=_-LDyWxODjAC&q=%22best-known+definition%22|isbn=9781571815972|pages=136–137136-137}}</ref><ref name="Fernández-Armesto 2001">{{Cite book|last=Fernández-Armesto| first = Felipe| title = Civilizations: Culture, Ambition, and the Transformation of Nature | publisher = [[Simon & Schuster]]|year=2001| url = https://books.google.com/?id=3MNzi698aXwC|isbn=9780743216500|pages=}}</ref><ref name="Boyden 2004">{{citeCite book|last=Boyden| first = Stephen Vickers| title = The Biology of Civilisation|year=2004| publisher = UNSW Press| url = https://books.google.com/books?id=TX78DfVbM7kC&q=%22the+essential+precondition%22|isbn=9780868407661|pages=7–87-8}}</ref><ref name="Solms-Laubach 2007">{{cite book|first=Franz| last=Solms-Laubach| title = Nietzsche and Early German and Austrian Sociology| publisher = Walter de Gruyter|year=2007|pages=115, 117,and 212| url = https://books.google.com/books?id=TxTITNduFc4C&dq|isbn=9783110181098|pages=}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/897810261| title = Children's literature, domestication, and social foundation : narratives of civilization and wilderness| last=1964-| first = AbdelRahim, Layla| publisher = |year=1966|isbn=9780415661102| location = New York| oclc = 897810261|pages=8}}</ref> Речју цивилизација означава виши степен развоја људског друштва. Цивилизовано [[друштво]], у односу на праисторијско, користи [[писмо]], поседује висок степен специјализованих знања и умећа, и има заједничку управу, која настаје из природне потребе [[човек|људи]] да живе безбедно и према устаљеном реду. Цивилизације се могу поделити на више периода. У древне цивилизације спадају цивилизације старих [[Египат|Египћана]], [[Кина|Кинеза]], [[Индија]]ца, [[Асирско краљевство|Асираца]], [[Вавилонија|Вавилонаца]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Персијско царство|Персијанаца]], као и прекоморске цивилизације [[Инка]], [[Маје|Маја]] и [[Астеци|Астека]]. Античка цивилизација се односи на достигнућа које су нам дали [[античка Грчка|стара Грчка]] и [[антички Рим|стари Рим]].
 
Цивилизације су интимативно повезане и често додатно дефинисане другим социо-политичко-економским карактеристикама, укључујући [[Централизација|централизацију]], [[Доместикација|доместикацију]] људи и других организама, [[подела рада|специјализацију рада]], културно укорењене идеје о прогресу и [[супремацизам|супремацизму]], [[Споменик|монуметалном]] [[архитектура|архитектуром]], [[Порез|опорезивањем]], друштвеном зависношћу од [[пољопривреда|пољопривреде]] и [[експанзионизам]].<ref name="Haviland 2013"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref name="Boyden 2004"/><ref name="Solms-Laubach 2007"/><ref name=":0" /> Историјски гледано, цивилизација је била „напредна” култура за разлику од наводно [[примитивна култура|примитивнијих култура]].<ref name="Adams 1966"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref>{{cite book|last=Bolesti| first = Maria| title = Barbarism and Its Discontents|year=2013| publisher = Stanford University Press| url = https://books.google.com/?id=cpZZKabXvWAC|isbn=9780804785372|pages=}}</ref> У том широком смислу, цивилизација је у супротности са нецентрализованим племенским друштвима, чиме су обухваћене културе [[Номадски пасторализам|номадског пасторализма]], [[неолит]]ских друштава или [[Ловац-сакупљач|ловаца-сакупљача]]. Као небројива именица, цивилизација се такође односи на процес друштвеног развоја у централизовану, урбанизовану, стратификовану структуру. Цивилизације су организоване у густо насељеним насеобинама подељеним на [[Хијерархија|хијерархијске]] [[Друштвена класа|друштвене класе]] са владајућом елитом и потчињеним урбаним и руралним популацијама, које се баве интензивном пољопривредом, рударством, малом привредом и трговином. Цивилизација концентрише моћ, проширујући људску контролу над остатком природе, укључујући и друга људска бића.<ref>[[Michael Mann (sociologist)|Michael Mann]], ''The Sources of Social Power'', Cambridge University Press, 1986, vol. 1. стр. 34-41.</ref>
Ред 23:
У касним 1700-тим и раним 1800-тим, током [[Француска револуција|Француске револуције]], „цивилизација” је кориштена у [[Број (граматика)|једнини]], никад у множини, и означавала је напредак целокупног човечанства. То је још увек случај у француском.<ref name=velkley/> Употребе речи „цивилизације” као бројиве именице се повремено јављале у 19. веку,<ref>E.g. in the title ''A narrative of the loss of the Winterton East Indiaman wrecked on the coast of Madagascar in 1792; and of the sufferings connected with that event. To which is subjoined a short account of the natives of Madagascar, with suggestions as to their civilizations'' by J. Hatchard, L.B. Seeley and T. Hamilton, London, 1820.</ref> што је постало знатно заступљеније у касном 20. веку, понекад само са значем [[култура]] (реч која је сама по себи била небројива именица, постала је бројива у контексту [[етнографија|етнографије]]).<ref>"Civilization" (1974), ''[[Encyclopædia Britannica]]'' 15th ed. Vol. II, Encyclopædia Britannica, Inc., 956. Приступљено 25 August 2007. Using the terms "civilization" and "culture" as equivalents is controversial and generally rejected, so that for example some types of culture are not normally described as civilizations.</ref> Једино у овом генерализованом смислу постаје могуће говорити о „средњовековној цивилизацији”, која би у Елијасовом смислу била [[оксиморон]].
 
Већ у 18. веку, цивилизација није увек сматрана побољшањем. Једна историјски важна дистинкција између културе и цивилизације потиче из дела [[Жан Жак Русо|Русоа]], нарочито његовог рада о образовању, „[[Emile, or On Education|Емил]]”. Овде, цивилизација, будући да је више [[Разум|рационална]] и друштвено управљена, није у потпуности у складу са [[Људска природа|људском природом]], а „људска целовитост се може постићи само кроз опоравак или приближавање изворном предискурзивном или прерационалном природном јединству” (види [[племенити дивљак]]). Из овога је развијен нови приступ, посебно у Немачкој, прво доприносом [[Јохан Готфрид фон Хердер|Јохана Готфрида фон Хердера]], а касније и филозофа као што су [[Серен Киркегор|Киркегор]] и [[Фридрих Ниче|Ниче]]. Овим се културе посматрају као природни организми, који нису дефинисани „свесним, рационалним, промишљеним делима”, већ врстом прерационалног „народног духа”. Цивилизација је, за разлику од тога, иако рационалнија и успешнија у погледу материјалног напретка, неприродна и доводи до „порока друштвеног живота”, као што су преваре, лицемерје, завист и похлепа.<ref name=velkley>{{Citation| title = Being after Rousseau: Philosophy and Culture in Question| last=Velkley| first = Richard|year=2002| chapter = The Tension in the Beautiful: On Culture and Civilization in Rousseau and German Philosophy| publisher = The University of Chicago Press|pages=11–3011-30}}</ref> У [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Leo Strauss|Лео Штраус]], избегавши из Немачке, аргументовао је у Њујорку да по његовом мишљењу цивилизација стоји иза [[Нацизам|нацизма]] и немачког [[Милитаризам|милитаризма]] и [[Нихилизам|нихилизма]].<ref>"[https://archive.org/details/LeoStraussOnGermanNihilism1941 On German Nihilism]" (1999, originally a 1941 lecture), ''Interpretation'' 26, no. 3 edited by David Janssens and Daniel Tanguay.</ref>
 
== Галерија ==
Ред 41:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Fernández-ArmestoBoyden| first = FelipeStephen Vickers| title = Civilizations:The Culture, Ambition, and the TransformationBiology of Nature Civilisation|year=2004| publisher = [[SimonUNSW & Schuster]]|year=2001Press| url = https://books.google.com/books?id=3MNzi698aXwCTX78DfVbM7kC&q=%22the+essential+precondition%22|isbn=97807432165009780868407661|pages=7-8}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=LloberaFernández-Armesto| first = JosepFelipe| title = AnCivilizations: InvitationCulture, toAmbition, and the Transformation of Nature Anthropology| publisher = Berghahn[[Simon Books& Schuster]]|year=20032001| url = https://books.google.com/books?id=_-LDyWxODjAC&q=%22best-known+definition%223MNzi698aXwC|isbn=97815718159729780743216500|pages=136–137}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Llobera| first = Josep| title = An Invitation to Anthropology| publisher = Berghahn Books|year=2003| url = https://books.google.com/books?id=_-LDyWxODjAC&q=%22best-known+definition%22|isbn=9781571815972|pages=136-137}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Wright| first = Ronald| title = A Short History of Progress| publisher = House of Anansi|year=2004|pages=115, 117,and 212| url = https://books.google.com/books?id=nzWPFQIEvfEC&q=%22technical,%20anthropological%22|isbn=9780887847066|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Haviland| first = William| title = Cultural Anthropology: The Human Challenge| publisher = Cengage Learning|year=2013| url = https://books.google.com/books?id=DfEWAAAAQBAJ&q=%22civilization+refers+to+societies%22|display-authors=etal|isbn=978-1-285-67530-5|pages=250}}
Линија 59 ⟶ 60:
* {{Cite book|ref=harv | last=Fitzgerald| first = C. P. |year=1969| title = The Horizon History of China | publisher = American Heritage | location = New York |isbn=978-0-8281-0005-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Fuller| first = J. F. C. |authorlink = J.F.C. Fuller |year=1954| title = A Military History of the Western World | others = 3 vols. | publisher = [[Funk & Wagnalls]] | location = New York}}
*# ''From the Earliest Times to the Battle of Lepanto.''. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-306-80304-8|pages=}} (1987 reprint).
*# ''From the Defeat of the Spanish Armada to the Battle of Waterloo.''. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-306-80305-5|pages=}} (1987 reprint).
*# ''From the American Civil War to the End of World War II.''. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-306-80306-2|pages=}} (1987 reprint).
* {{Cite book|ref=harv | last=Gowlett| first = John |year=1984| title = Ascent to Civilization | publisher = Collins | location = London |isbn=978-0-00-217090-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Hawkes| first = Jacquetta |authorlink = Jacquetta Hawkes |year=1968| title = Dawn of the Gods | publisher = [[Chatto & Windus]] | location = London |isbn=978-0-7011-1332-2|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Цивилизација”