Разговор:Ћићевац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 32:
Нема проблема, само нам наведите извор за то и све ће бити решено.--[[Корисник:Марко Раденковић|Марко Раденковић]] ([[Разговор са корисником:Марко Раденковић|разговор]]) 19:24, 2. март 2015. (CET)
Морам да се укључим у тему, навод је исправан. Етимологија Ћићевца је иста као и код Ћићара. Потиче од латинске речи Ciociа што је њихов назив за опанке. А опанке латини нису носили, већ илири, трачани, дачани и неки анадолски народи. Углавном данас третирано као најстарије цивилизације у европи. Назив општине дефинитивно потиче од романске речи за опанак, вероватно је тако забележено неко племе које је носило опанке на том подручју...! IZVOR: https://en.wikipedia.org/wiki/Ciocia
Италијански Ћиоћи или Ћићи су досељени за време постојања папске државе и они су ширили папску државу по италији и постали већински део становника у неким деловима, што је потврдило и генетско истраживање. Његош то помиње у Горском Венцу, где каже да латини трпају на бродове далматинце и хрвате и возе их у свет (италију и другде) да освајају земљу са њима... Латини су постали Лацио регија у италији. У регији Фосионе живи преко 500.000 Ћићара данас. Не треба их мешати са Морлацима.
Кикоевац који се наводи је можда каснији славизам изведен из латинског Ciocie (опанке) тако што је слово C замењено са словом К, супротно од Хрвата где је замењено са словом Ћ. Притом Ћићари су себе сматрали и дан данас сматрају Ромејима као Понтски Грци (Цариградски Ромеји), и они су истро-романизовани од Морлака и романизовани од стране Италијана у периоду дуге окупације Истре. Такође Ћићари имају исто као и Понтски Грци или Бугари обичај сачуван од Илира и Трачана да обележе дионисов култ са звонима и маскама. https://hr.wikipedia.org/wiki/Zvon%C4%8Dari, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B8... Тај обичај се задржао негде и у Србији...
Надам се да је помогло да се реши дилема етнонима Ћићевца. Дефинитивно је опанак...
| |||