Википедија

Аспергеров синдром — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 0 извора и означавам 6 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Infobox disease
| Name = Аспергеров синдром
| латински =
| Image = Riboflavin_penicillinamide.jpg
| Alt =
| Width = 300
| Caption =
| текст уз слику = ''Особе са АС-ом често показују интензивно занимање за одређену ствар, као што је, нпр., фасцинираност овог дечака [[Геометрија молекула|молекуларном структуром]]''
| DiseasesDB = 3166
Ред 21:
}}
 
'''Аспергеров синдром''' ({{јез-енг|AS}} или -{AD}-) један је од неколико поремећаја из [[аутизам|аутистичког]] спектра ({{јез-енг|ASD}}) карактеризован потешкоћама у друштвеној интеракцији и ограниченим, стереотипним интересима и активностима. Такође се назива и ''Аспергеров поремећај'' или само ''Аспергер'', мада, међу клиничким истраживачима нема пуно сагласности око тога да ли га треба звати [[синдром]]ом или [[поремећај]]ем.<ref name="behavenet1">{{cite web | url = http://www.behavenet.com/capsules/disorders/asperger.htm | title = BehaveNetŽ Clinical Capsule™: Asperger's Disorder | publisher = Behavenet.com | date = | accessdate = 13. 1. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20070607192022/http://www.behavenet.com/capsules/disorders/asperger.htm |archive-date = 7. 066. 2007 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
Аспергеров синдром разликује се од осталих поремећаја из спектра аутизма по томе што код њега, уопштено, нема застоја у језичком и когнитивном развоју. Ипак, у стандардном дијагностичком критеријуму није споменута моторичка неспретност и атипична употреба језика, што се често јавља.
Ред 27:
Синдром је добио име по [[Аустрија|аустријском]] [[педијатрија|педијатру]] [[Ханс Аспергер|Хансу Аспергеру]], који је [[1944]]. године описао децу која очигледно имају нормалну [[интелигенција|интелигенцију]], али им недостаје вештина [[невербална комуникација|невербалне комуникације]], физички су неспретна и не показују [[емпатија|емпатију]]. Педесет година касније поремећај је ушао у [[ИЦД|међународну класификацију болести]] ({{јез-енг|ICD}}) и [[дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје]] ({{јез-енг|DSM}}), али су ипак остала нерешена питања о његовим аспектима.
 
Нпр., постоји сумња око тога да ли се АС разликује од [[високо функционални аутизам|високо функционалног аутизма]] ({{јез-енг|HFA}}); делимично и због те сумње, његова учесталост није чврсто установљена.<ref>{{cite web| url = http://www.scielo.br/scielo.php?script=sci_arttext&pid=S1516-44462006000500002&lng=en&nrm=iso&tlng=en | title = Revista Brasileira de Psiquiatria - Autism and Asperger syndrome: an overview | doi = 10.1590/S1516-44462006000500002 | publisher = Scielo.br | date = 6. 1. 1990. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref name="pmid17030291">{{cite journal | vauthors = McPartland J, Klin A | title = Asperger's syndrome | journal = Adolescent Medicine Clinics | volume = 17 | issue = 3 | pages = 771–88; abstract xiii | year = 2006 | pmid = 17030291 | doi = 10.1016/j.admecli.2006.06.010 | url = http://journals.elsevierhealth.com/retrieve/pii/S1547-3368(06)00035-0 }}{{Мртва веза| date = 09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
Тачан узрок АС-а још увек је непознат, иако истраживања подупиру вероватност [[ген]]етичке основе. Технике сликања [[мозак|мозга]] нису идентификовале јасну општу [[патологија|патологију]].<ref name="pmid17030291" /> Нема посебног лечења, а о делотворности појединачних интервенција постоје само ограничени подаци.<ref name="pmid17030291" /> Интервенција је усмерена на побољшање [[симптом]]а и функција, а третман је заснован највише на [[бихевиорална терапија|бихевиоралној терапији]], фокусирајући се на недостатке у вештини комуницирања, опсесивне или понављајуће поступке и физичку неспретност.<ref>{{cite web| url = http://www.ninds.nih.gov/disorders/asperger/detail_asperger.htm | title = Asperger Syndrome Fact Sheet: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS) | publisher = Ninds.nih.gov | date = 20. 12. 2010. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Већина појединаца временом се опорави, али се тешкоће са комуницирањем, друштвеним прилагођавањем и самосталним животом настављају и у одраслој доби.<ref name="springerlink1">{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/h27272175v61766v/ | title = European Child & Adolescent Psychiatry, Volume 18, Number 1 | doi = 10.1007/s00787-008-0701-0 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Неки истраживачи и људи са АС-ом подстакли су промену у погледу на целу ствар, према којој је оно што треба лечити заправо различитост, а не оштећеност.<ref>{{cite web| url = http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all?content=10.1080/09687590701659618 | title = 'Surplus suffering': differences between organizational understandings of Asperger's syndrome and those people who claim the 'disorder' - Disability & Society | publisher = Informaworld.com | date = 7. 12. 2007. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
 
== Класификација ==
Аспергеров синдром спада у поремећаје аутистичког спектра или [[первазивни развојни поремећаји|первазивне развојне поремећаје]], а који чине спектар психолошких стања која карактеришу абнормалности у друштвеној интеракцији и [[комуникација|комуникацији]], које ''„''продиру''“'' ([[латински језик|лат:]] ''pervasio'' = продирање) у нормално функционисање појединца, као и ограничене интересе и понављајуће понашање. Као и остали психолошки развојни поремећаји, и АСД почиње у раном или каснијем [[детињство|детињству]], има стабилан ток без ремисија и враћања, али и погоршања која произлазе из промена у разним можданим системима, повезаних са сазревањем.<ref>{{cite web| url = http://apps.who.int/classifications/apps/icd/icd10online/?gf80.htm+f840 | title = ICD-10: | publisher = Apps.who.int | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
 
АСД је подскуп ширег аутистичког фенотипа ([[Енглески језик|енг:]] ''BAP'') у који спадају особе које немају АСД, већ неке особине налик аутизму, као што је недостатак у [[друштво|друштвеној]] интеракцији.<ref>{{cite journal | url = http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf | title = Broader Autism Phenotype: Evidence From a Family History Study of Multiple-Incidence Autism Families | author1author = Joseph Piven | author2 = Pat Palmer | author3 = Dinah Jacobi | author4 = Debra Childress | author5 = Stephan Arndt |last-author-amp=yes | journal = Am J Psychiatry | year = 1997| volume = 154 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070808072808/http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf| archivedate = 8. 8. 2007.| pages = 185–190}}</ref> Од остала 4 облика АСД-а, аутизам је по знаковима и вероватним узроцима најсличнији Аспергеровом синдрому, али да би се он [[дијагностика|дијагностиковао]], морају постојати тешкоће у комуникацији, као и кашњење у когнитивном развоју.
 
Размер преклапања АС-а и ''„''HFA-a''“'', аутизма без менталне ретардације, није још јасан.<ref>{{cite web| url = http://journals.lww.com/co-psychiatry/pages/articleviewer.aspx?year=2005&issue=09000&article=00007&type=abstract | title = Current trends in psychological research on children with hi... : Current Opinion in Psychiatry | publisher = Journals.lww.com | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/f152034115867h37/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 38, Number 9 | doi = 10.1007/s10803-008-0541-2 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Тренутна класификација АСД-а у одређеној је мери нуспојаван за то како је аутизам откривен и можда неће одразити праву природу спектра.<ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/p436x6v3j2884530/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 39, Number 11 | doi = 10.1007/s10803-009-0798-0 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://ww1.cpa-apc.org:8080/Publications/Archives/CJP/2000/Oct/Classification.asp | title = Canadian Psychiatric Association - The Canadian Journal of Psychiatry - October 2000 | publisher = Ww1.cpa-apc.org:8080 | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Једна од предложених промена у 5. издању ''„[[Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје|дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје]]“'', које треба да буде објављено у мају [[2013]]. године, уклонила би АС као посебну дијагнозу и сврстала га у АСД, чији би се степен мерио по скали озбиљности. Предложена промена је контроверзна и расправља се о томе да се уместо овога промене дијагностички [[критеријум]]и за АС.<ref>{{cite web| author = By  Elizabeth Landau, CNN | url = http://edition.cnn.com/2010/HEALTH/02/11/aspergers.autism.dsm.v/ | title = Move to merge Asperger's, autism in diagnostic manual stirs debate - CNN.com | publisher = Edition.cnn.com | date = 11. 2. 2010. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/7154g6l861436801/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 40, Number 9 | doi = 10.1007/s10803-010-0969-z | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
 
== Карактеристике ==
Ред 42:
 
=== Друштвена интеракција ===
Недостатак емпатије вероватно је најдисфункционалнији аспект АС-а.<ref name="pmid16596080">{{cite journal | vauthors = Baskin JH, Sperber M, Price BH | title = Asperger syndrome revisited | journal = Reviews in Neurological Diseases | volume = 3 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16596080 | doi = | url = | pages = 1–7}}</ref> Особе с АС-ом доживљавају потешкоће у основним елементима друштвене интеракције, у шта може да спада неуспех у развијању [[пријатељство|пријатељстава]] или у дељењу уживања или постигнућа са другима, затим недостатак друштвене или емоционалне узајамности, као и смањене могућности невербалне комуникације, нпр. у контакту очима, изразима лица, положају тела или гестикулацији.
 
За разлику од особа са аутизмом, особе са АС-ом обично нису повучене у друштву; оне прилазе другима, макар и на необичан начин. На пример, таква особа може да почне једностран и досадно дуг говор о њој омиљеној теми, а да погрешно разуме или не препозна осећања или реакције особе којој говори, као што су потреба за приватношћу или одласком са тог места. Ова друштвена необичност названа је ''„''активном, али чудном''“''. Овај неуспех да се адекватно реагује у друштвеној интеракцији може од стране других да буде протумачен као игнорисање туђих [[осећај]]а, а сама та особа као неосећајна.
Ред 48:
Когнитивна способност деце са АС-ом често им омогућава да се понашају у складу са друштвеним нормама у лабораторијском контексту, где могу да покажу теоретско разумевање осећаја других људи, али имају потешкоће кад се по том знању требају понашати у ситуацијама из свакодневног живота. Људи са АС-ом могу да анализирају своје схватање друштвене интеракције и преточити га у грубе смернице понашања, па применити та правила на неспретне и непријатне начине, као што је форсирани контакт очима, што резултује понашањем које у очима других изгледа грубо или наивно. Дечја жеља за дружењем може отупети кроз неуспешне случајеве друштвене интеракције.
 
Претпоставка да су особе са АС-ом предиспониране за насилничко или криминално понашање била је истраживана, али није подупрта подацима.<ref name="pmid17805955">{{cite journal | vauthors = Allen D, Evans C, Hider A, Hawkins S, Peckett H, Morgan H | title = Offending behaviour in adults with Asperger syndrome | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 38 | issue = 4 | year = 2008| pmid = 17805955 | doi = 10.1007/s10803-007-0442-9 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-007-0442-9| pages = 748–58}}</ref> Већина доказа указује да деца са АС-ом пуно чешће буду жртве него кривци.<ref>{{cite web| url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000561/fulltext | title = Elsevier | publisher = Childpsych.theclinics.com | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Једна студија из [[2008]]. установила је да је огромна већина пријављених насилних [[криминалац]]а са АС-ом истовремено имала и друге психијатријске поремећаје, као што је шизоафективни поремећај.<ref name="pmid18449633">{{cite journal | vauthors = Newman SS, Ghaziuddin M | title = Violent crime in Asperger syndrome: the role of psychiatric comorbidity | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 38 | issue = 10 | year = 2008| pmid = 18449633 | doi = 10.1007/s10803-008-0580-8 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-008-0580-8| pages = 1848–52}}</ref>
 
=== Ограничени интереси и понављајуће понашање ===
Ред 55:
Држање за специфична и уска подручја интереса једна је од ударних карактеристика АС-а. Такве особе могу да скупљају томове детаљних информација о релативно уској теми, као што су подаци о времену или имена звезда, а да немају право разумевање о широј тематици. На пример, дете може да [[памћење|запамти]] бројеве модела камера, иако мало мари за [[фотографија|фотографију]]. Ово понашање обично постаје приметно у доби од 5 или 6 година. Иако ови посебни интереси могу да се мењају са времена на време, они обично постају још необичнији и са још више суженим фокусом, па често толико доминирају друштвеном интеракцијом да читава породица може да постане увучена у то. Због тога што сужене теме често заокупљају пажњу деце, овај симптом може да прође непримећен.
 
Стереотипно и понављајуће моторичко понашање представља језгро при дијагностиковању АС-а и осталих АСД-ова.<ref name="pmid15909401">{{cite journal | vauthors = South M, Ozonoff S, McMahon WM | title = Repetitive behavior profiles in Asperger syndrome and high-functioning autism | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 35 | issue = 2 | year = 2005| pmid = 15909401 | doi = | url = http://www.springerlink.com/openurl.asp?genre=article&issn=0162-3257&volume=35&issue=2&spage=145| pages = 145–58}}</ref> То укључује покрете руком, као пљескање или увртање, као и сложене покрете целог тела. Они се обично понављају у дужим испадима и изгледају више својевољно и ритуално од [[Тикови|тикова]], који су бржи, мање ритмични и ређе симетрични.<ref name="pmid11530449">{{cite journal | last = I| first = Rapin| title = Autism spectrum disorders: relevance to Tourette syndrome | journal = Advances in Neurology | volume = 85 | issue = | year = 2001| pmid = 11530449 | doi = | url = | pages = 89–101}}</ref>
 
=== Језик и говор ===
Ред 62:
Три аспекта комуникацијских ''„''узорака''“'' од клиничког су значаја: слаба [[прозодија]], околишајући говор, тј. без уласка у срж теме, и упадљива говорљивост. Иако инфлексија и [[интонација (лингвистика)|интонација]] могу бити мање круте или монотоне него код аутизма, људи са АС-ом често имају ограничен распон [[интонација (лингвистика)||интонације]]: говор може бити неуобичајено брз, испрекидан или гласан. Може оставити и утисак неповезаности; стил разговора често укључује монологе о темама досадним слушаоцу, говорник не успева коментаре да стави у контекст или потиснути унутрашње мисли. Такви људи често не примете да ли је слушалац укључен у разговор или не. Говорников закључак или поента зна потпуно да изостане, а слушаочеви покушаји да разради садржај или логику тог говора или да се пребаци на повезане теме често су неуспешни.
 
Деца са АС-ом могу да имају неуобичајено софистициран вокабулар у раној доби и често их колоквијално зову ''„малим професорима“'', али имају тешкоће у разумевању фигуративног говора и склона су da употребљавају језик дословно. Таква деца имају слабости нарочито у подручју неписаног језика који укључује [[хумор]], [[иронија|иронију]] и задиркивање. Иако особе са АС-ом обично разумеју когнитивну основу хумора, изгледа да не разумеју намеру хумора, а то је да се он подели са осталима.<ref name="pmid16639107">{{cite journal | vauthors = Kasari C, Rotheram-Fuller E | title = Current trends in psychological research on children with high-functioning autism and Asperger disorder | journal = Current Opinion in Psychiatry | volume = 18 | issue = 5 | year = 2005| pmid = 16639107 | doi = 10.1097/01.yco.0000179486.47144.61 | url = http://meta.wkhealth.com/pt/pt-core/template-journal/lwwgateway/media/landingpage.htm?issn=0951-7367&volume=18&issue=5&spage=497| pages = 497–501}}</ref> Упркос јаком доказу о ослабљеном разумевању хумора, изгледа да неки анегдотски случајеви хумора код особа са АС-ом бацају рукавицу неким психолошким теоријама о АС-у и аутизму.<ref name="pmid15628606">{{cite journal | vauthors = Lyons V, Fitzgerald M | title = Humor in autism and Asperger syndrome | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 34 | issue = 5 | year = 2004| pmid = 15628606 | doi = | url = http://www.kluweronline.com/art.pdf?issn=0162-3257&volume=34&page=521| pages = 521–31}}</ref>
 
=== Таленти особа са АС-ом ===
Ред 76:
 
=== Остало ===
Особе са АС-ом могу да имају и знакове или симптоме независне од дијагнозе, али који могу да погоде појединца или породицу.<ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/lkv6152111701724/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 29, Number 6 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> У то спадају разлике у перцепцији и проблеми са моторичким способностима, спавањем или емоцијама.
 
Ове особе често имају одличну [[слух|слушну]] и [[чуло вида|визуелну]] перцепцију.<ref>{{cite web | url = http://www3.interscience.wiley.com/journal/118755369/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0 | title = Emanuel Miller lecture: Confusions and controversies about Asperger syndrome - Frith - 2004 - Journal of Child Psychology and Psychiatry - Wiley Online Library | publisher = .interscience.wiley.com | date = 23. 10. 2003. | accessdate = 13. 1. 2011. }}{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Аутистична деца често показују појачано запажање ситних промена у шемама као што су распоред ствари или познате слике; то се обично односи на специфични домен и укључује процесуирање прецизних карактеристика. Насупрот томе, у поређењу са особама са ''„HFA“''-ом, особе са АС-ом имају неке недостатке у задацима који укључују визуелно-просторну и слушну перцепцију, као и визуелну меморију. Многи извештаји о аутистичним и особама са АС-ом показују друге необичне осећајне и перцептивне способности и искуства. Те особе могу да буду неуобичајено осетљиве или неосетљиве на звук, светлост и друге подражаје; овакве чулне реакције откривене су и код других развојних поремећаја и нису специфичне само за АС или аутизам. Нема много подршке за појачану ''„бори се-или-бежи“'' реакцију или неуспех [[Хабитуација|стварања навике]] код аутистичних људи; више је доказа за смањено реаговање на чулне подражаје, иако неколико студија нису показале никакву разлику.<ref name="pmid16313426">{{cite journal | vauthors = Rogers SJ, Ozonoff S | title = Annotation: what do we know about sensory dysfunction in autism? A critical review of the empirical evidence | journal = Journal of Child Psychology and Psychiatry, and Allied Disciplines | volume = 46 | issue = 12 | year = 2005| pmid = 16313426 | doi = 10.1111/j.1469-7610.2005.01431.x | url = http://onlinelibrary.wiley.com/resolve/openurl?genre=article&sid=nlm:pubmed&issn=0021-9630&date=2005&volume=46&issue=12&spage=1255| pages = 1255–68}}</ref>
 
Први извештаји Ханса Аспергера и остале дијагностичке шеме укључују описе физичке неспретности.<ref>{{cite web | url = http://www3.interscience.wiley.com/journal/119292960/abstract | title = The Epidemiology of Asperger Syndrome - Ehlers - 2006 - Journal of Child Psychology and Psychiatry - Wiley Online Library | publisher = .interscience.wiley.com | date = 1. 3. 1993. | accessdate = 13. 1. 2011. }}{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Деца са АС-ом могу да заостају у усвајању способности које захтевају моторичке вештине, као што су вожња бициклом или отварање тегле, и може да изгледа да се крећу незграпно или да се осећају ''„''неугодно у властитој кожи''“''. Могу да имају слабу координацију, чудан или живахан ход или положај тела, лош рукопис или проблеме са визуелно-моторичком интеграцијом. Такође, могу да покажу тешкоће са проприоцепцијом, односно, осећајем за положај тела, у мерама против [[апраксија|апраксије]], тј. поремећаја моторичког планирања, [[равнотежа|равнотежом]], тзв. тандем-ходом (при њему прсти стражње ноге додирују пету предње) и односом ''„''палац-прсти''“''. Нема доказа да ове тешкоће у моторичким способностима раздвајају АС од осталих високофункционалних аутистичних поремећаја.
 
Деца са АС-ом имају већу вероватноћу за проблеме са спавањем, укључујући тешкоће са ''„''падањем у сан''“'', честа ноћна и ранојутарња буђења.<ref name="urlA survey of sleep problems in autism, Aspergers disorder and typically developing children - Polimeni - 2005 - Journal of Intellectual Disability Research - Wiley Online Library">{{cite web| url =http://www3.interscience.wiley.com/journal/118706492/abstract| title =A survey of sleep problems in autism, Asperger's disorder and typically developing children - Polimeni - 2005 - Journal of Intellectual Disability Research - Wiley Online Library| format =| work =| accessdate =}}{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name="pmid14981336">{{cite journal | vauthors = Tani P, Lindberg N, Joukamaa M, Nieminen-von Wendt T, von Wendt L, Appelberg B, Rimón R, Porkka-Heiskanen T | title = Asperger syndrome, alexithymia and perception of sleep | journal = Neuropsychobiology | volume = 49 | issue = 2 | year = 2004 | pmid = 14981336 | doi = 10.1159/000076412 | url = http://content.karger.com/produktedb/produkte.asp?typ=fulltext&file=NPS2004049002064 | pages = 64–70 | accessdate = 23. 011. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120321210141/http://content.karger.com/produktedb/produkte.asp?typ=fulltext&file=NPS2004049002064 | archive-date = 21. 033. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref> АС је повезан и са високим степеном алекситимије.<ref name="pmid16755385">{{cite journal | vauthors = Fitzgerald M, Bellgrove MA | title = The overlap between alexithymia and Asperger's syndrome | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 36 | issue = 4 | year = 2006| pmid = 16755385 | pmc = 2092499 | doi = 10.1007/s10803-006-0096-z | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-006-0096-z| pages = 573–6}}</ref><ref name="urlSpringerLink - Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 36, Number 8">{{cite web | url = http://www.springerlink.com/content/17502211t4010770/ | title = SpringerLink - Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 36, Number 8 | format = | work = | accessdate = }}</ref><ref name="urlPLoS ONE: Self-Referential Cognition and Empathy in Autism">{{cite web | url = http://www.plosone.org/article/fetchArticle.action?articleURI=info:doi/10.1371/journal.pone.0000883 | title = PLoS ONE: Self-Referential Cognition and Empathy in Autism | format = | work = | accessdate = }}</ref> Иако су АС, смањен квалитет спавања и алекситимија повезани, њихов узрочни однос још је нејасан.
 
Као и код осталих случајева АСД-а, родитељи деце са АС-ом имају већи степен [[Стрес (медицина)|стреса]].<ref name="urlAssociated features of Asperger Syndrome and their relationship to parenting stress - Epstein - 2008 - Child: Care, Health and Development - Wiley Online Library">{{cite web| url =http://www3.interscience.wiley.com/journal/120088762/abstract| title =Associated features of Asperger Syndrome and their relationship to parenting stress - Epstein - 2008 - Child: Care, Health and Development - Wiley Online Library| format =| work =| accessdate =}}{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
== Узроци ==
Аспергер је описао најчешће симптоме код породица његових пацијената, нарочито код очева, а једно истраживање подржава ову опсервацију и сугерише на допринос генетичког фактора Аспергеровом синдрому. Иако још није идентификован посебан ген, верује се да више фактора игра улогу у наслеђивању аутизма, узевши у обзир [[фенотип]]ску варијабилност код деце са АС-ом.<ref name="pmid14508298">{{cite journal | vauthors = Foster B, King BH | title = Asperger syndrome: to be or not to be? | journal = Current Opinion in Pediatrics | volume = 15 | issue = 5 | year = 2003| pmid = 14508298 | doi = | url = http://meta.wkhealth.com/pt/pt-core/template-journal/lwwgateway/media/landingpage.htm?issn=1040-8703&volume=15&issue=5&spage=491| pages = 491–4}}</ref> Доказ за генетичку везу јесте тенденција појављивања АС-а унутар породица и већи број чланова породице са [[Инциденца|симптомима понашања]] сличним АС-у, али у више ограниченој форми, на пример, благе тешкоће у друштвеној интеракцији, говору или читању. Већина истраживања сугерише да сви АСД-ови имају заједничке генетичке механизме, али АС може да има јачу генетичку компоненту од аутизма. Вероватно постоји заједничка група гена где одређени [[алел]]и чине појединца подложним да развије АС; ако је то случај, онда одређена комбинација алела одређује озбиљност и симптоме код сваке особе са АС-ом појединачно.<ref name="pmid15858952">{{cite journal | last = M| first = Rutter| title = Incidence of autism spectrum disorders: changes over time and their meaning | journal = Acta Paediatrica (Oslo, Norway : 1992) | volume = 94 | issue = 1 | year = 2005| pmid = 15858952 | doi = | url = | pages = 2–15}}</ref>
 
Неколико случајева АСД-а повезани су са изложеношћу тератогенима, агенсима који узрокују [[Малформација|урођене дефекте]], током првих 8 седмица од [[Оплођење|зачећа]]. Иако ово не искључује могућност да се АСД може појавити касније, то је јак доказ да се јавља у веома раним етапама развоја. За многе факторе из околине претпостављало се да почињу деловати након рођења, али научна истраживања досад нису потврдила ниједан.
 
== Механизам ==
Изгледа да Аспергеров синдром резултује из развојних фактора који погађају многе или све системе у мозгу, за разлику од локализованих ефеката.<ref name="urlThe study of autism as a distributed disorder - Müller - 2007 - Mental Retardation and Developmental Disabilities Research Reviews - Wiley Online Library">{{cite web| url =http://www3.interscience.wiley.com/journal/114129932/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0| title =The study of autism as a distributed disorder - Müller - 2007 - Mental Retardation and Developmental Disabilities Research Reviews - Wiley Online Library| format =| work =| accessdate =}}{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Иако су специфична објашњења за АС или факторе по којима се разликује од осталих АСД-ова још увек непозната и иако још не постоји патологија која би била заједничка људима са АС-ом, још увек је могуће да је механизам АС-а одвојен од осталих АСД-ова.<ref name="urlInforma Healthcare - Australian and New Zealand Journal of Psychiatry - 36(6):762 - Summary">{{cite web | url = http://informahealthcare.com/doi/abs/10.1046/j.1440-1614.2002.01097.x | title = Informa Healthcare - Australian and New Zealand Journal of Psychiatry - 36(6):762 - Summary | format = | work = | accessdate = }}</ref> Неуроанатомске студије и повезаност са тератогенима снажно сугеришу да механизам укључује промену у развоју мозга недуго након зачећа. Абнормална миграција [[ембрион|ембрионичких ћелија]] током [[фетус]]не фазе може утицати на коначну структуру и повезаност [[мозак|мозга]], резултујући променама у нервним склоповима који контролишу мишљење и понашање.<ref name="pmid2136076">{{cite journal | vauthors = Berthier ML, Starkstein SE, Leiguarda R | title = Developmental cortical anomalies in Asperger's syndrome: neuroradiological findings in two patients | journal = The Journal of Neuropsychiatry and Clinical Neurosciences | volume = 2 | issue = 2 | year = 1990| pmid = 2136076 | doi = | url = | pages = 197–201}}</ref> Постоји више теорија о механизму АС-а, али изгледа да ниједна не нуди коначно објашњење.<ref name="pmid17001340">{{cite journal | vauthors = Happé F, Ronald A, Plomin R | title = Time to give up on a single explanation for autism | journal = Nature Neuroscience | volume = 9 | issue = 10 | year = 2006| pmid = 17001340 | doi = 10.1038/nn1770 | url = http://dx.doi.org/10.1038/nn1770| pages = 1218–20}}</ref>
 
[[Датотека:Functional magnetic resonance imaging.jpg|мини|десно|300п|Снимак функционалном [[нуклеарна магнетна резонанција|магнетном резонанцом]] пружа неке доказе и за теорију смањене повезаности и за теорију ''„''огледалних [[неурон]]а''“'']]
Теорија о смањеној унутрашњој повезаности мозга претпоставља смањено функционисање нервних склопова ''„''високог нивоа''“'' и смањену синхронизованост, заједно са прекомерним повећањем процеса ''„''нижег нивоа''“''.<ref name="urlFunctional and Anatomical Cortical Underconnectivity in Autism">{{cite web | url = http://cercor.oxfordjournals.org/cgi/content/full/17/4/951 | title = Functional and Anatomical Cortical Underconnectivity in Autism: Evidence from an fMRI Study of an Executive Function Task and Corpus Callosum Morphometry | format = | work = | accessdate = }}</ref> То се доста слаже са теоријама о генералном процесуирању, као што је теорија слабе централне кохеренције, која претпоставља да на ограниченој способности да се види ''„''већа слика''„'' почива главна сметња код АСД-ова.<ref name="pmid16450045">{{cite journal | vauthors = Happé F, Frith U | title = The weak coherence account: detail-focused cognitive style in autism spectrum disorders | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 36 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16450045 | doi = 10.1007/s10803-005-0039-0 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-005-0039-0| pages = 5–25}}</ref> Друга теорија повезана са овом – појачано перцептивно функционисање – фокусира се више на супериорност локално оријентисаних и [[опажање|перцептивних]] операција код аутистичних особа.<ref name="pmid16453071">{{cite journal | vauthors = Mottron L, Dawson M, Soulières I, Hubert B, Burack J | title = Enhanced perceptual functioning in autism: an update, and eight principles of autistic perception | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 36 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16453071 | doi = 10.1007/s10803-005-0040-7 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-005-0040-7| pages = 27–43}}</ref>
 
Теорија о систему огледалних [[неурон]]а ([[Енглески језик|енг:]] ''MNS'') претпоставља да се промене у развоју ''MNS''-а мешају са опонашањем и доводе до кључне карактеристике АС-а: ослабљености друштвене интеракције.<ref name="pmid17115076">{{cite journal | vauthors = Iacoboni M, Dapretto M | title = The mirror neuron system and the consequences of its dysfunction | journal = Nature Reviews. Neuroscience | volume = 7 | issue = 12 | year = 2006| pmid = 17115076 | doi = 10.1038/nrn2024 | url = http://dx.doi.org/10.1038/nrn2024| pages = 942–51}}</ref><ref name="urlcbc.ucsd.edu">{{cite web | url = http://cbc.ucsd.edu/pdf/brokenmirrors_asd.pdf | title = cbc.ucsd.edu | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> На пример, једна студија је показала да активација у центру за опонашање код особа са АС-ом касни.<ref name="pmid15048895">{{cite journal | vauthors = Nishitani N, Avikainen S, Hari R | title = Abnormal imitation-related cortical activation sequences in Asperger's syndrome | journal = Annals of Neurology | volume = 55 | issue = 4 | year = 2004| pmid = 15048895 | doi = 10.1002/ana.20031 | url = http://dx.doi.org/10.1002/ana.20031 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 558–62}}</ref> Ова теорија се слаже са теоријама социјалне когниције, као што је теорија ума, која претпоставља да аутистично понашање настаје због поремећаја у приписивању менталних стања себи и другима<ref name="pmid2934210">{{cite journal | vauthors = Baron-Cohen S, Leslie AM, Frith U | title = Does the autistic child have a "theory of mind"? | journal = Cognition | volume = 21 | issue = 1 | year = 1985| pmid = 2934210 | doi = | url = http://ruccs.rutgers.edu/~aleslie/Baron-Cohen%20Leslie%20&%20Frith%201985.pdf| pages = 37–46}}</ref>, или теорија хиперсистемизовања, према којој аутистичне особе могу систематизовати унутрашње операције како би могли да се носе са унутрашњим догађајима, али су мање ефективни при емпатизовању, где морају да се носе са догађајима које су узроковали други агенси.<ref name="urlautismresearchcentre.com">{{cite web | url = http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf | title = autismresearchcentre.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110707191300/http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf| archivedate = 7. 7. 2011.}}</ref>
 
У остале могуће механизме спадају дисфункција [[серотонин]]а, као и дисфункција [[мали мозак|малог мозга]].<ref name="urlCortical Serotonin 5-HT2A Receptor Binding and Social Communication in Adults With Aspergers Syndrome: An in Vivo SPECT Study -- Murphy et al. 163 (5): 934 -- Am J Psychiatry">{{cite web | url = http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/content/full/163/5/934 | title = Cortical Serotonin 5-HT2A Receptor Binding and Social Communication in Adults With Asperger's Syndrome: An in Vivo SPECT Study -- Murphy et al. 163 (5): 934 -- Am J Psychiatry | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110611235711/http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/content/full/163/5/934 | archive-date = 11. 066. 2011 | dead-url = yes | df = }}</ref><ref name="pmid16321884">{{cite journal | vauthors = Gowen E, Miall RC | title = Behavioural aspects of cerebellar function in adults with Asperger syndrome | journal = Cerebellum (London, England) | volume = 4 | issue = 4 | year = 2005| pmid = 16321884 | doi = 10.1080/14734220500355332 | url = | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 279–89}}</ref>
 
== Праћење ==
Родитељи деце са АС-ом обично могу да прате разлике у развоју њихове деце до доби од најмање 30 месеци. Праћење развоја током рутинског прегледа код лекара опште праксе или педијатра може да открије знакове који оправдавају даље истраживање. Дијагностиковање АС-а компликује употреба више различитих инструмената за праћење, укључујући ''„Дијагностичку скалу за АС“'' (ASDS), ''„Упитник за праћење спектра аутизма“'' (ASSQ), ''„Дечји тест за АС“'' (CAST), ''„Гилијамову скалу АС-а“'' (GADS), ''„Кругов индекс АС-а“'' (KADI)<ref name="pmid15796119">{{cite journal | last = JM| first = Campbell| title = Diagnostic assessment of Asperger's disorder: a review of five third-party rating scales | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 35 | issue = 1 | year = 2005| pmid = 15796119 | doi = | url = http://www.springerlink.com/openurl.asp?genre=article&issn=0162-3257&volume=35&issue=1&spage=25 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 25–35}}</ref> и ''„Коефицијент спектра аутизма“'' (AQ; са верзијама за децу<ref name="urlautismresearchcenter.com">{{cite web | url = http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2008_Auyeung_etal_ChildAQ.pdf | title = autismresearchcenter.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090205170722/http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2008_Auyeung_etal_ChildAQ.pdf| archivedate = 5. 2. 2009.}}</ref>, [[адолесценција|адолесценте]]<ref name=autogenerated6>{{cite web | url = http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2006_BC_Hoekstra_etal_AQ-adol.pdf | title = autismresearchcenter.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090205170712/http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2006_BC_Hoekstra_etal_AQ-adol.pdf| archivedate = 5. 2. 2009.}}</ref> и одрасле<ref name=autogenerated5>{{cite web | url = http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2005_Woodbury-Smith_etal_ScreeningAdultsForAS.pdf | title = autismresearchcentre.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080910075118/http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2005_Woodbury-Smith_etal_ScreeningAdultsForAS.pdf| archivedate = 10. 9. 2008.}}</ref>). Ни за један од њих није се показало да поуздано може разликовати АС од осталих АСД-ова.<ref name=autogenerated7>{{cite journal | vauthors = McPartland J, Klin A | title = Asperger's syndrome | journal = Adolescent Medicine Clinics | volume = 17 | issue = 3 | pages = 771–88; abstract xiii | year = 2006 | pmid = 17030291 | doi = 10.1016/j.admecli.2006.06.010 | url = http://journals.elsevierhealth.com/retrieve/pii/S1547-3368(06)00035-0 | accessdate = 23. 1. 2011. }}{{Мртва веза| date = 09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
== Дијагноза ==
Стандардни дијагностички критеријум захтева тешкоће у друштвеној интеракцији, понављајуће и стереотипне шеме понашања, активности и интересе, без значајног заостајања у језику и когнитивном развоју. Амерички критеријуми још траже и проблеме у свакодневном функционисању.
 
Дијагноза се најчешће поставља између 4. и 11. године живота. За целовиту оцену потребан је мултидисциплинарни тим<ref name="urlDiagnosis and differential diagnosis of Asperger syndrome -- Fitzgerald and Corvin 7 (4): 310 -- Advances in Psychiatric Treatment">{{cite web | url = http://apt.rcpsych.org/cgi/content/full/7/4/310 | title = Diagnosis and differential diagnosis of Asperger syndrome -- Fitzgerald and Corvin 7 (4): 310 -- Advances in Psychiatric Treatment | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> који врши посматрање уз помоћ више поставки, што укључује неуролошку и генетичку оцену, као и тестове за когницију, психомоторичке функције, вербалне и невербалне слабости и јаче стране, стил учења и способности за самосталан живот. Тренутни ''„''златни стандард''“'' у дијагностиковању АСД-ова комбинује клиничку процену са ''Ревидисаним дијагностичким интервјуом за аутизам'' (ADI-R) - то је полуструктурални интервју са родитељима - и ''Дијагностичким графиконом посматрања за аутизам'' (ADOS) - разговор и интервју са децом заснован на игри. Закаснела или погрешна дијагноза може бити [[траума (медицина)|трауматична]] за појединце и породице; на пример, погрешна дијагноза може да доведе до узимања лекова који само погоршавају понашање.<ref name="urlInforma Healthcare - Harvard Review of Psychiatry - 16(2):97 - Summary">{{cite web | url = http://informahealthcare.com/doi/abs/10.1080/10673220802075852 | title = Informa Healthcare - Harvard Review of Psychiatry - 16(2):97 - Summary | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> Многој се деци погрешно дијагностикује [[Хиперкинетички поремећај]] (ADHD). Постављање дијагнозе одраслима много је захтевније јер су стандардни дијагностички критеријуми ''„''подешени''“'' за децу, а испољавање АС-а мења се са годинама<ref name="urlThe challenge of adolescents and adults with Asperger syndrome">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000536/fulltext | title = The challenge of adolescents and adults with Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>; дијагноза код одраслих захтева брижљиво клиничко испитивање и темељну [[анамнеза (медицина)|анамнезу]] која се добије од саме особе и других који је познају, са фокусом на понашање у детињству.<ref name="pmid19562011">{{cite journal | vauthors = Roy M, Dillo W, Emrich HM, Ohlmeier MD | title = Asperger's syndrome in adulthood | journal = Deutsches Ärzteblatt International | volume = 106 | issue = 5 | year = 2009| pmid = 19562011 | pmc = 2695286 | doi = 10.3238/arztebl.2009.0059 | url = | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 59–64}}</ref> У стања која се морају разматрати у [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] спадају остали АСД-ови, [[схизофренија|схизофренијски спектар]], [[хиперкинетички поремећај]], [[опсесивно-компулзивни поремећај]] (ОКП), [[клиничка депресија]], семантичко-прагматички поремећај, поремећај невербалног учења, [[Туретов синдром]], поремећај стереотипног кретања и [[манично-депресивна психоза|биполарни поремећај]].
 
Недовољна или прекомерна дијагноза проблеми су у маргиналним случајевима. Трошкови и тешкоће у праћењу и процењивању могу да одложе дијагнозу. Насупрот томе, повећана популарност могућности третмана лековима често мотивише ''„''прејаку''“'' дијагнозу АСД-а.<ref name="pmid17563895">{{cite journal | vauthors = Shattuck PT, Grosse SD | title = Issues related to the diagnosis and treatment of autism spectrum disorders | journal = Mental Retardation and Developmental Disabilities Research Reviews | volume = 13 | issue = 2 | year = 2007| pmid = 17563895 | doi = 10.1002/mrdd.20143 | url = | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 129–35}}</ref> Постоје показатељи по којима је АС чешће дијагностикован последњих година, делимично као резидуална дијагноза код деце са нормалном интелигенцијом која немају аутизам, али имају друштвене потешкоће.<ref name="urlAsperger syndrome: diagnosis and external validity">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000524/fulltext | title = Asperger syndrome: diagnosis and external validity | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> [[2006]]. године наведено је да је то најбрже растућа психијатријска дијагноза код деце у [[Силицијумска долина|Силиконској долини]]; такође, код одраслих постоји склоност да га сами себи дијагностикују. Постоје питања о спољној вредности дијагнозе АС-а, тј. нејасно је да ли има практичне користи у разликовању АС-а од ''„HFA“'' и ''„PDD-NOS-a“''; исто дете може добити различите дијагнозе зависно од инструмената праћења. Дебата о разликовању АС-а од ''„HFA“''-а деломично има разлог у [[Таутологија (реторика)|таутолошкој]] дилеми где су поремећаји дефинисани на основи озбиљности оштећења, тако да су студије које потврђују разлике засноване на озбиљности очекиване.<ref name="urlAspergers Syndrome: Diagnosis and Treatment -- Toth and King 165 (8): 958 -- Am J Psychiatry">{{cite web | url = http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/content/full/165/8/958 | title = Asperger's Syndrome: Diagnosis and Treatment -- Toth and King 165 (8): 958 -- Am J Psychiatry | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110611235732/http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/content/full/165/8/958 | archive-date = 11. 066. 2011 | dead-url = yes | df = }}</ref>
 
== Лечење ==
Лечење АС-а покушава да се бави симптомима који узрокују душевни немир, а такође има за циљ подучавање одговарајућим друштвеним, комуникацијским и стручним способностима, примеренима доби особе, које се не усвајају природним путем током развоја, уз интервенцију прилагођену потребама особе засновану на мултидисциплинарној процени стања.<ref name="pmid15124148">{{cite journal | vauthors = Khouzam HR, El-Gabalawi F, Pirwani N, Priest F | title = Asperger's disorder: a review of its diagnosis and treatment | journal = Comprehensive Psychiatry | volume = 45 | issue = 3 | year = 2004| pmid = 15124148 | doi = 10.1016/j.comppsych.2004.02.004 | url = http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0010440X04000197 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 184–91}}</ref> Иако је постигнут напредак, подаци који потврђују делотворност појединачних интервенција ограничени су.<ref name="urlFrameworks for behavioral interventions">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000548/fulltext | title = Frameworks for behavioral interventions | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>
=== Терапије ===
Идеалан третман за АС координише терапије усмерене на кључне симптоме поремећаја, укључујући слабе комуникативне способности и опсесивне или понављајуће рутине. Док се већина стручњака слаже да што је интервенција ранија, то је боље, не постоји појединачно најбољи ''„''пакет''“'' лечења. Третман за АС налик је ономе за ''„HFA“'', са тим што узима у обзир и лингвистичке способности, вербалну снагу и слабости у невербалној комуникацији особа с АС-ом. Типични програм обично садржи:
* тренирање [[Социјалне вештине|друштвених способности]] за ефективније међуљудске интеракције<ref name="urlSocial skills interventions for the autism spectrum: essential ingredients and a model curriculum">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000512/fulltext | title = Social skills interventions for the autism spectrum: essential ingredients and a model curriculum | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>;
* когнитивну бихевиоралну терапију за побољшање ношења са стресом повезаним са проблемом или експлозивним емоцијама<ref name="urlBehavioral forms of stress management for individuals with Asperger syndrome">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000482/fulltext | title = Behavioral forms of stress management for individuals with Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> и смањење опсесивних интереса и понављајућих рутина;
* [[лек]]ове, за коегзистирајућа стања, као што су клиничка депресија или [[анксиозни поремећаји]];<ref name="urlStrategies for pharmacologic treatment of high functioning autism and Asperger syndrome">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000494/fulltext | title = Strategies for pharmacologic treatment of high functioning autism and Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>
* [[Окупациона терапија|радну или физикалну терапију]] као помоћ за побољшање слабе чулне интеграције и моторичке координације;
* интервенцију у друштвеној комуникацији, тј. говорну терапију са циљем помоћи у вези са [[Прагматика|прагматиком]] нормалног разговора<ref name="urlPromoting social communication in high functioning individuals with autistic spectrum disorders">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000470/fulltext | title = Promoting social communication in high functioning individuals with autistic spectrum disorders | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>
* обучавање и подршка родитељима, нарочито у бихевиоралним техникама за ''„кућно лечење“''
 
Од многих студија о програмима ране интервенције заснованим на понашању, већина су тзв. [[Студија случаја|студије случаја]], са највише 5 учесника, и обично се баве проблемима у понашању, као што су самоповређивање, [[агресивност]], одбијање послушности, [[стереотип]]ности или спонтани говор; непланиране нуспојаве углавном се занемарују.<ref name="pmid16682171">{{cite journal | last = JL| first = Matson| title = Determining treatment outcome in early intervention programs for autism spectrum disorders: a critical analysis of measurement issues in learning based interventions | journal = Research in Developmental Disabilities | volume = 28 | issue = 2 | year = 2007| pmid = 16682171 | doi = 10.1016/j.ridd.2005.07.006 | url = http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0891-4222(06)00027-8 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 207–18}}</ref> Упркос популарности тренинга друштвених способности, његова делотворност још није на чврстим ногама.<ref name="pmid17641962">{{cite journal | vauthors = Rao PA, Beidel DC, Murray MJ | title = Social skills interventions for children with Asperger's syndrome or high-functioning autism: a review and recommendations | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 38 | issue = 2 | year = 2008| pmid = 17641962 | doi = 10.1007/s10803-007-0402-4 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-007-0402-4 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 353–61}}</ref> Контролисана студија модела за родитеље у процесу обуке за проблеме у понашању код њихове деце са АС-ом показала је да су родитељи који похађају једнодневне радионице или 6 појединачних лекција изјавили да има мање проблема у понашању, док су родитељи који су добијали појединачне лекције пријавили смањење интензитета проблема у понашању код њихове деце са АС-ом.<ref name="pmid15358872">{{cite journal | vauthors = Sofronoff K, Leslie A, Brown W | title = Parent management training and Asperger syndrome: a randomized controlled trial to evaluate a parent based intervention | journal = Autism : the International Journal of Research and Practice | volume = 8 | issue = 3 | year = 2004| pmid = 15358872 | doi = 10.1177/1362361304045215 | url = http://aut.sagepub.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=15358872 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 301–17}}</ref> Важна је и радна обука како би старија деца и одрасли са ''Аспергером'' научили правила разговора за посао и понашање на радном месту, а организациони [[софтвер]], као и асистенти, такође су корисни како би те особе побољшале управљање радом и животом.
 
=== Лекови ===
Ниједан лек не лечи директно кључне симптоме АС-а.<ref name=autogenerated3>{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000494/fulltext | title = Strategies for pharmacologic treatment of high functioning autism and Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = }}</ref> Иако су истраживања о делотворности интервенција лековима ограничена, од кључне је важности да се дијагностикују и лече коегзистирајућа стања. Недостатак самоидентификованих емоција или у посматрању ефеката нечијег понашања на друге може особама са АС-ом да отежа да схвате зашто би им лек могао бити потребан. У комбинацији са бихевиоралним интервенцијама и прилагођавањем средини, лекови могу бити делотворни у лечењу коегзистирајућих стања, као што су поремећај личности, клиничка депресија, недостатак пажње или агресивност. За атипичне неуролептичне лекове ''„оланзапин“'' и ''„[[Рисполепт|рисперидон]]“'' показало се да смањују симптоме удружене са АС-ом; рисперидон може да смањи понављајуће и самоповређујуће понашање, испаде агресивности и импулсивност, као и да побољша стереотипне шеме понашања и друштвене односе. ''„Флуоксетин“'', ''„флуоксамин“'' и ''„сертралин“'', који спадају у групу селективних [[инхибитор]]а поновне апсорпције серотонина (''SSRIs''), показали су успех у лечењу ограничених и понављајућих интереса и понашања.<ref name=autogenerated3 /><ref name=autogenerated4>{{cite journal | vauthors = Baskin JH, Sperber M, Price BH | title = Asperger syndrome revisited | journal = Reviews in Neurological Diseases | volume = 3 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16596080 | doi = | url = | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 1–7}}</ref><ref name=autogenerated8>{{cite journal | vauthors = Foster B, King BH | title = Asperger syndrome: to be or not to be? | journal = Current Opinion in Pediatrics | volume = 15 | issue = 5 | year = 2003| pmid = 14508298 | doi = | url = http://meta.wkhealth.com/pt/pt-core/template-journal/lwwgateway/media/landingpage.htm?issn=1040-8703&volume=15&issue=5&spage=491 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 491–4}}</ref>
 
Са лековима се мора предузети опрез, јер код особа са АС-ом нуспојаве могу да буди чешће и теже за процењивање и тестови за делотворност лекова против коегзистирајућих стања рутински искључују појединце из аутистичког спектра. Абнормалности у [[метаболизам|метаболизму]], брзини електричних сигнала у срцу и повећан ризик од [[шећерна болест|дијабетеса]] типа 2 наводе се као проблеми са овим лековима<ref name="pmid17539694">{{cite journal | last = JW| first = Newcomer| title = Antipsychotic medications: metabolic and cardiovascular risk | journal = The Journal of Clinical Psychiatry | volume = 68 Suppl 4 | issue = | year = 2007| pmid = 17539694 | doi = | url = | pages = 8–13}}</ref><ref name="pmid17705564">{{cite journal | vauthors = Chavez B, Chavez-Brown M, Sopko MA, Rey JA | title = Atypical antipsychotics in children with pervasive developmental disorders | journal = Paediatric Drugs | volume = 9 | issue = 4 | year = 2007 | pmid = 17705564 | doi = | url = http://content.wkhealth.com/linkback/openurl?issn=1174-5878&volume=9&issue=4&spage=249 | accessdate = 23. 1. 2011. | pages = 249–66 }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>, заједно са озбиљним и дуготрајним неуролошким нуспојавама.<ref name=autogenerated1>{{cite journal | last = JL| first = Matson| title = Determining treatment outcome in early intervention programs for autism spectrum disorders: a critical analysis of measurement issues in learning based interventions | journal = Research in Developmental Disabilities | volume = 28 | issue = 2 | year = 2007| pmid = 16682171 | doi = 10.1016/j.ridd.2005.07.006 | url = http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0891-4222(06)00027-8| pages = 207–18}}</ref> ''SSRI''-лекови могу да доведу до манифестације, нпр., повећане импулсивности, агресивности или поремећаја у спавању.<ref name="pmid14508298" /> Добијање на тежини и умор честе су нуспојаве рисперидона, који такође може довести и до повећаног ризика за екстрапирамидалне симптоме, као што су немогућност одмора и дистонија, као и повишен ниво пролактина. Умиреност и добијање на тежини чешће се јављају код лечења оланзапином<ref name=autogenerated9>{{cite journal | vauthors = Chavez B, Chavez-Brown M, Sopko MA, Rey JA | title = Atypical antipsychotics in children with pervasive developmental disorders | journal = Paediatric Drugs | volume = 9 | issue = 4 | year = 2007 | pmid = 17705564 | doi = | url = http://content.wkhealth.com/linkback/openurl?issn=1174-5878&volume=9&issue=4&spage=249 | pages = 249–66 }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>, што је, такође, повезано и са дијабетесом.<ref name="pmid17539694" /> Особе са АС-ом можда неће моћи идентификовати унутрашња расположења и емоције и разговарати о њима или толерисати нуспојаве које за већину људи не би биле проблематичне.
 
== Прогноза ==
Постоје неки докази да најмање 20% деце ''„прерасте“'' АС и не задовољава дијагностичке критеријуме у одраслој доби. До [[2006]]. ниједна студија која се бавила дугорочним праћењем особа са АС-ом није доступна и нема систематских дугорочних студија праћења деце са АС-ом. Животни век особа са АС-ом у оквирима је нормале, али је код њих повећано присуство и других психијатријских стања, као што су клиничка депресија и поремећај личности, која значајно могу да утичу на прогнозу. Иако су слабости у друштвеној интеракцији доживотне, крајњи резултат обично је позитивнији него код особа са нискофункционалним АСД-овима; нпр., за симптоме АСД-а вероватније је да ће се смањивати са временом код деце са АС-ом или ''„HFA“''-ом.<ref name="urlModeling Clinical Outcome of Children With Autistic Spectrum Disorders -- Coplan and Jawad 116 (1): 117 -- Pediatrics">{{cite web | url = http://pediatrics.aappublications.org/cgi/content/full/116/1/117 | title = Modeling Clinical Outcome of Children With Autistic Spectrum Disorders -- Coplan and Jawad 116 (1): 117 -- Pediatrics | format = | work = | accessdate = }}</ref> Иако већина студената са АС-ом/''HFA''-ом има просечне математичке способности и на тим тестовима постиже нешто слабије резултате него на тестовима опште интелигенције, неки су ипак, надарени за математику<ref name="urlSign In — Autism">{{cite web | url = http://aut.sagepub.com/cgi/reprint/11/6/547 | title = Sign In — Autism | format = | work = | accessdate = }}</ref> и АС није спречио неке људе да остваре велика достигнућа, као што је освајање [[Нобелова награда|Нобелове награде]].<ref name="urlMildest autism has selective advantages - Business - msnbc.com">{{cite web | url = http://www.msnbc.msn.com/id/7030731/ | title = Mildest autism has 'selective advantages' - Business - msnbc.com | format = | work = | accessdate = }}</ref>
 
Деци са АС-ом може бити потребно и [[Специјално образовање|посебно образовање]] због њихових тешкоћа у друштву и понашању, иако многа похађају редовну школу. Адолесценти са АС-ом могу испољити континуиране тешкоће са бригом о самом себи, организованошћу и проблемима у друштвеним и љубавним везама; упркос високом когнитивном потенцијалу, већина младих људи са АС-ом остаје код куће, иако неки склопе брак или се запосле самостално. ''„''Различитост''“'' коју адолесценти доживе, тј. са којом живе, може бити трауматична.<ref name="urlMildest autism has selective advantages - Business - msnbc.com" /> Може да се појави проблем због преокупираности могућим кршењем ритуала и устаљених рутина, од тога да се таква особа нађе у ситуацији без јасног плана и распореда до страха због неуспеха у друштвеним контактима, давајући за резултат стрес може се манифестовати кроз недостатак пажње, повученост, ослањање на [[опсесија|опсесије]], [[хиперактивност]], као и агресивно или супарничко понашање.<ref name=autogenerated2>{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000482/fulltext | title = Behavioral forms of stress management for individuals with Asperger syndrome | format = | work = | accessdate = }}</ref> Депресија је често резултат хроничне фрустрираности због неуспеха у друштвеном повезивању са другима, и могу настати поремећаји расположења који захтевају третман. Клиничка искуства указују да стопа [[самоубиство|самоубистава]] може бити већа код особа са АС-ом, али систематске емпиријске студије нису дале потврду за то.
 
Едукација породица од критичне је важности за развијање стратегија за разумевање снага и слабости; помагање породици да се носи са проблемом побољшава коначни исход код деце. Прогноза се може побољшати дијагнозом у раној доби која допушта ране интервенције, док су интервенције у одраслој доби вредне, али мање корисне. Постоје и правне импликације код особа са АС-ом јер су подложне ризику да буду искориштене од стране других и јер можда неће бити у стању да разумеју друштвене импликације властитих поступака.
 
== Епидемиологија ==
Процене учесталости АС-а јако варирају. Приказ [[Епидемиологија|епидемиолошких]] студија деце из [[2003]]. показао је да се стопа [[Преваленца|учесталости]] креће у распону од 0,03 до 4,84 на 1.000, а однос ''аутизам : АС'' износи од 1,5:1 до 16:1;<ref name="urlEpidemiologic data on Asperger disorder">{{cite web | url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000500/fulltext | title = Epidemiologic data on Asperger disorder | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> комбиновање просечног односа од 5:1 са конзервативном проценом учесталости аутизма од 1,3 на 1.000 индиректно сугерише да би учесталост АС-а могла да износи 0,26 на 1.000. Део ових варирања у проценама настаје због разлика у дијагностичким критеријумима. Нпр., релативно мала студија из [[Финска|Финске]] из [[2007]]. на узорку од 5.484 деце у доби од 8 година утврдила је да 2,9 на 1.000 деце испуњава ''ICD-10'' критеријуме за дијагностиковање АС-а, 2,7 на 1.000 према Гилберговим критеријумима, 2,5 према ''DSM-IV'', 1,6 према Сатмарију итд. Дечаци су склонији да развију АС него девојчице; процене по половима варирају од 1,6:1 до 4:1, према Гилберговим критеријумима.<ref name="pmid17450055">{{cite journal | vauthors = Mattila ML, Kielinen M, Jussila K, Linna SL, Bloigu R, Ebeling H, Moilanen I | title = An epidemiological and diagnostic study of Asperger syndrome according to four sets of diagnostic criteria | journal = Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry | volume = 46 | issue = 5 | year = 2007| pmid = 17450055 | doi = 10.1097/chi.0b013e318033ff42 | url = http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0890-8567(09)61723-8 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 636–46}}</ref>
 
[[Анксиозни поремећаји]] и клиничка депресија најчешћа су коегзистирајућа стања са АС-ом. Њихово супостојање код особа са АС-ом процењује се на 65% случајева. Депресија је честа код адолесцената и одраслих; код деце је вероватнији хиперактивни поремећај недостатка пажње (''ADHD''). Други извештаји повезали су АС са [[Болест|стањима]] попут аминоацидурије, однодно, повећаног излучивања [[аминокиселина]] [[мокраћа|мокраћом]]), или лабавости лигамената, али то су били појединачни случајеви или мале студије и ниједан фактор није повезан са АС-ом у унакрсним истраживањима. Једна студија о мушкарцима са АС-ом открила је повећану стопу [[епилепсија|епилепсије]] и висок степен поремећаја невербалног учења (51%).<ref name="pmid15473168">{{cite journal | vauthors = Cederlund M, Gillberg C | title = One hundred males with Asperger syndrome: a clinical study of background and associated factors | journal = Developmental Medicine and Child Neurology | volume = 46 | issue = 10 | year = 2004| pmid = 15473168 | doi = | url = http://onlinelibrary.wiley.com/resolve/openurl?genre=article&sid=nlm:pubmed&issn=0012-1622&date=2004&volume=46&issue=10&spage=652 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 652–60}}</ref> АС је повезан са тиковима, Туретовим синдромом и биполарним поремећајем, а понављајућа понашања имају многе сличности са [[Опсесивно-компулзивни поремећај|опсесивно-компулсивним поремећајем]] (ОКП) или опсесивно-компулсивним поремећајем личности (ОКПЛ),<ref name="urlAutism and Asperger syndrome: coexistence with other clinical disorders - Gillberg and - 2001 - Acta Psychiatrica Scandinavica - Wiley Online Library">{{cite web | url = http://www3.interscience.wiley.com/journal/120188763/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0 | title = Autism and Asperger syndrome: coexistence with other clinical disorders - Gillberg and - 2001 - Acta Psychiatrica Scandinavica - Wiley Online Library | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011. }}{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> а то су две различите ствари. Иако је већина ових студија заснована на узорцима из психијатријских клиника без кориштења стандардизованих мера, изгледа сасвим разумно закључити да су коегзистирајућа стања релативно честа.
 
== Историја ==
[[Датотека:Hans Asperger.jpg|мини|лево|200п|Аспергер је често своје пацијенте називао ''„малим професорима“''.]]
Назван по аустријском педијатру [[Ханс Аспергер|Аспергеру]], овај синдром релативно је нова дијагноза на пољу аутизма.<ref name="pmid16563588">{{cite journal | vauthors = Baron-Cohen S, Klin A | title = What's so special about Asperger Syndrome? | journal = Brain and Cognition | volume = 61 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16563588 | doi = 10.1016/j.bandc.2006.02.002 | url = http://www.elsevier.com/authored_subject_sections/S05/S05_360/pdf/klin.pdf| pages = 1–4}}</ref> Изгледа да је Аспергер као дечак показивао неке знакове поремећаја који је добио име баш по њему, као што су повученост и талент за језик.<ref name="urlSpringerLink - Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 37, Number 10">{{cite web | url = http://www.springerlink.com/content/n00w0xl46510v681/ | title = SpringerLink - Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 37, Number 10 | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> Неке његове фотографије показују да је имао озбиљан израз лица са интензивним погледом. Он је [[1944]]. описао четверо деце која су имала потешкоће са укључивањем у друштво. Тој деци недостајале су вештине невербалне комуникације, нису показивала емпатију према вршњацима и била су физички неспретна. Аспергер је то стање назвао ''„аутистичком психопатијом“'' и као његову главну карактеристику навео друштвену изолацију. За разлику од данашњег АС-а, аутистична психопатија могла је да се појави код људи свих нивоа интелигенције, укључујући и оне са [[ментална заосталост|менталном ретардацијом]]. У контексту [[Нацистичка еугеника|нацистичке еугеничке]] политике стерилизовања и убијања друштвених девијаната и ментално хендикепираних особа, Аспергер је страствено бранио вредности аутистичних особа, пишући: {{цитат2|Ми смо, онда, уверени да аутистични људи имају своје место у организму друштвене заједнице. Они своју улогу добро испуњавају, можда боље него што би ико други могао, и говоримо о људима који су као деца имали највеће тешкоће и узроковали неизрециве и неизречене бриге њиховим старатељима.}}
Он је своје младе пацијенте називао и ''„малим професорима“'' и веровао да ће неки од њих бити способни за изванредна достигнућа и оригинално размишљање касније у животу. Његов је рад објављен током [[Други светски рат|Другог светског рата]] на [[немачки језик|немачком језику]], тако да није био превише читан игде другде у свету.
 
''Лорна Винг'' популаризовала је термин ''Аспергеров синдром'' у медицинској заједници енглеског говорног подручја у њеној публикацији из [[1981]].<ref name="urlAsperger syndrome: a clinical account by Lorna Wing">{{cite web | url = http://www.mugsy.org/wing2.htm | title = Asperger syndrome: a clinical account by Lorna Wing | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> о низу мањих студија о деци која су показивала сличне симптоме, а Ута Фрит превела је Аспергеров рад на [[енглески језик]] [[1991]]. Гилберг и Гилберг поставили су сетове дијагностичких критеријума [[1989]], исте године кад и Сатмару и др. АС је постао стандардна дијагноза [[1992]]. кад је укључен у 10. издање дијагностичког приручника [[Светска здравствена организација|СЗО]]-а ''„[[ИЦД|Међународне класификације болести]]“'' (''-{International Classification of Diseases}-'' - -{ICD-10}-); [[1994]]. додат је у 4. издање ''„[[Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје|дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје]]“'' (-{DSM-IV}-) Америчке психијатријске асоцијације.
 
Стотине књига, чланака и веб страница данас говоре о АС-у и процене учесталости АСД-ова драматично су се повећале, са АС-ом као важном признатом подгрупом. Да ли се он треба посматрати као различит од ''-{HFA}-''-а фундаментално је питање које захтева даља проучавања, а постоје и питања о емпиријском вредновању валидности ''-{DSM-IV}-'' и ''-{ICD-10}-'' критеријума.
 
== Културни аспекти ==
Људи са АС-ом могу сами себе у неформалном говору називати ''„аспијима“'' ({{јез-енг|aspie}}, мн. -{''aspies''}-; чит. -{''аспи''}-). Тај је термин [[1999]]. увела Лијана Холидеј Вили. Реч ''неуротипичан'' (скраћено ''НТ'') описује особу чији су неуролошки развој и стање типични и често се користи за неаутистичне особе. [[Интернет]] је омогућио људима са АС-ом да међусобно комуницирају на начин који пре није био могућ због њихове реткости и географске распршености. Тако се појавила нова супкултура аспија. Веб-странице као -{''Wrong Planet''}-<ref name="urlWrong Planet - Autism Community">{{cite web | url = http://www.wrongplanet.net | title = Wrong Planet - Autism Community | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> омогућиле су појединцима да се лакше повежу.
 
Аутистичне особе подупрле су промену у перцепцији АСД-ова према којој они требају да се посматрају више као комплексни [[синдром]]и него као болести које морају да се лече. Предлагачи оваквог става одбацују идеју да постоји ''„идеална“'' конфигурација мозга и да је било које одступање од норме патолошко; они промовишу толеранцију према оном што називају ''„неуроразличитост“''. Ови су ставови основа за покрете за права аутистичних особа. Постоји контраст између ставова особа са самоидентификованим АС-ом, које обично не желе да се лече и поносне су на свој идентитет, и родитеља деце са АС-ом, који обично траже помоћ и лек за своју децу.<ref name="urlAspergers Syndrome - Social Work in Health Care">{{cite web | url = http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all?content=10.1300/J010v46n03_05 | title = Asperger's Syndrome - Social Work in Health Care | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>
 
Неки истраживачи тврде да АС може бити посматран као другачији когнитивни стил, а не као болест или неспособност, и да би требало да буде уклоњен из ДСМ-а, као што је уклоњена и [[хомосексуалност]].<ref name="urlReframing Asperger syndrome: lessons from other challenges to the Diagnostic and statistical manual and ICIDH approaches - Disability & Society">{{cite web | url = http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all?content=10.1080/09687590902789511 | title = Reframing Asperger syndrome: lessons from other challenges to the Diagnostic and statistical manual and ICIDH approaches - Disability & Society | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> У раду из [[2002]]. Симон Барон-Кохен написао је о људима са АС-ом следеће: {{цитат2|У друштвеном свету нема пуно користи од прецизног ока осетљивог на детаље, али у свету математике, [[рачунарство|рачунарства]], каталоговања, музике, [[лингвистика|лингвистике]], инжењерства и науке такво око за детаље пре ће довести до успеха него до неуспеха.}}
Навео је два разлога зашто би још могло бити корисно посматрати АС као поремећај:
* да се осигура све што је потребно за законски захтевану подршку и
* да се препознају емоционалне тешкоће настале због смањене емпатије.<ref name="urlIs Asperger Syndrome Necessarily Viewed as a Disability">{{cite web | url = http://foa.sagepub.com/cgi/content/abstract/17/3/186 | title = Is Asperger Syndrome Necessarily Viewed as a Disability? Focus Autism Other Dev Disabl | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>
 
Такође, воде се расправе и о томе да су гени за комбинацију способности код АС-а деловали кроз недавну [[Еволуција човека|људску еволуцију]] и дали значајан допринос у историји човечанства.
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|2}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аспергеров_синдром”