Папирус — разлика између измена

'''Папирус''' је материјал за [[писање]], преношење порука и похрањивање знања. Сличан је данашњем папиру. Папирус су око [[20. век п. н. е.|2000. године пре нове ере]] пронашли [[Антички Египћани|Египћани]]. Листови папируса су малени а коренови снажни.<ref name="папирус">{{cite web |title=Папирус |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/istorija/papirus/ |website=Папирус - Опште образовање |accessdate=1. 4. 2019}}</ref>

Израђивао се од самоникле мочварне биљке из долине [[Нил|Нила]]а - трске [[Латински језик|латинског]] назива cyperus papyrus.

Прерадом египатске биљке ''cyperus papyrus'' почиње историја књиге. У [[Антика|Антици]] папирус је једини материјал – носилац класичне књижевности сачуване у најстаријим преписима. Папирус се као материјал за писање употребљава већ хиљадама година, а први су га упознали Грци још у самим почецима своје [[Култура|културе]]. И у средњем веку он је дуго био на цени, али га је у XI веку пергамент дефинитивно потиснуо из употребе. Неизвесно је шта етимолошки значи реч ''papyrоs'', aлиали се сматра да је египатског порекла и да је вероватно настала из pa-u-iur- „она река“, тј. биљка [[Нил|Нила]]а. [[Херодот]] ову биљку и материјал за писање назива ''biblos''. О папирусу као материјалу на коме се писало, написане су бројне расправе од стране лингвиста, ботаничара и других научника. Међутим, тек велики проналасци папируса последња два столећа пружају више података о томе. То је све довело до појаве нове науке – ''папирологије''.

Папирус носи ботанички назив ''cyperus papyrus''. То је мочварна биљка која има широко разгранато корење и високу биљку која се завршава са густим свежњем влакана. Није се користио само за прављење материјала за писање већ и за многе друге ствари. Цвет се употребљавао за украшавање просторија, стабљика за плетење ограда, сок срчике за јело, а угљен од корења за мастило за писање. [[Антички Рим|Римски]] историчар [[Плиније]] оставио је запис о томе како се производи папирус. Срчика се узимала само од оног дела стабла који је под водом, а затим би оне биле цепане у врпце, које су потом равнане. Када би се зелена кора стабљике одвојила од срчике, срчика се резала у дуге траке, широке 2 – 3 центиметраcm. Средишња врпца била је најшира, тако и најкориснија.

Врпце су, положене на овлажену даску, затим ређане једна поред друге, а преко њих су, под правим углом слагане друге врпце. Први слој се премазивао лепљивим брашном, затим би се сушио, гланчао слоновом кости или шкољком па обрезивао и тако био спреман за писање<ref name="папирус" />.

Један ред срчика звао се ''схеда''. Комплетан лист папируса звао се ''плагула''. Двадесет плагула чинило је скапус, а скапус коначно припремљен звао се карта. Некада се и више скапуса заједно спајало па су могли бити дуги и око 7 – 10 метараm. Због тога што је папирус био јако ломљив и крут, исписани скапуси савијали су се у свитак (ротулус) који се звао и волумен. На папирусу се писало само на једној страни, али се дешавало да због штедње буде и докумената који су били исписани са обе стране. Рукописи исписани са обе стране звали су се ''опистографи''. Свака плагула је наша данашња страница. Прва плагула звала се ''протоколон'', а последња ''есхатоколон''. Поједини листови имају 22 центиметраcm ширине и 19 центиметараcm висине. Текст је писан у колумнама и свака има око 27 редова. За правилно савијање скапуса употребљавао се танак штап ''омфалос''. Рукопис је на горњем рубу протоколона имао причвршћен мали листић од коже на коме се налазила ознака садржаја ротолуса. Листић се звао ''силибоз'' или ''индекс'' и ''титулус'' и такви ротолуси су најбоље чувани у ковчежићу или кутији. За писање по папирусу користила се танка трскина цевчица која је на врху била зашиљена и звала се ''каламус''. Црно мастило које се производило од чађи, смоле и воде називало се ''мелан'', а касније ''атраментум''. У средњем веку монаси су по својим рецептима производили мастило за писање, па се тако зна за постојање жуте, црвене и зелене боје. Црвена боја се употребљавала за наслове дела и почетке поглавља, док је на пример пурпурна боја била у употреби само у Византији за цареве потребе. Центар за израду папируса била је [[Александрија]]. Папирус је неко време био један од главних извозних производа [[Египат|Египта]]. На пример, сви дипломатски документи исписивани су на папирусу све док га није истиснуо [[пергамент]]. Сваки комад папируса обележаван је посебним печатом како би се тиме потврдила његова вредност.<ref name="стокић">{{cite book |last1last=Стокић - Симончић |first1first=Гордана |title=Библиотека кроз време : прилози општој историји библиотека до 16. века |dateyear=2017 |publisher=Филолошки факултет |location=Београд |isbn=978-86-85131-31-8|pages=}}</ref>

У богатој долини реке Нила развила се већ крајем 4000. година п.н.е велика египатска цивилизација, у којој је писана реч била на високој цени. Знати читати и писати значило је имати одређене привилегије у друштву. Ученик у Египту када би положио писарски занат и добио звање писара до кога се јако тешко долазило могао је да бира чиме жели да се бави у животу: свештеник, војвода, управитељ неке номе, инжењер, дипломата, градитељ или сакупљач пореза. Услов успешне каријере била је писменост. Ученици који су се образовали за занат писара преписивали су дела класичне књижевности, док су неке текстове пре него што би их записали, учили напамет. Преписивали су се и уџбеници, разни приручници и математички списи, а најбољи ученици су награђивани. Служба писара је била идеал младих Египћана, који су се често обраћали за помоћ богу [[Тот|Тоту]]у заштитнику писара, разума и уметности. Међутим, временом писарски занат губи на вредности јер је било све више писмених људи. На већем броју очуваних слика и склуптура приказани су египатски писари као млади и снажни људи, насмејани, како скрштених ногу седе на земљи са папирусним свитком у крилу. Најпознатији кип који приказује писара чува се у [[Лувр|Лувру]]у и [[Париз|Паризу]]у.<ref>{{cite book |last1last=Фуруновић |first1first=Драгутин |title=Историја и естетика књиге. Књига 1 |dateyear=1999 |publisher=Slobodan Jović |location=Београд |accessdate=1. 4. 2019}}</ref>

Датотека:Papirus Ani.jpg

* [http://www.bastaivrt.rs/papirus-biljka-koja-je-pisala-istoriju/ Papirus: biljka koja je pisala istoriju ]

* [https://www.scribd.com/doc/9309522/Materijali-Za-Pisanje-i-Oblici-Knjige Materijali Za Pisanje i Oblici Knjige]

* [https://sites.google.com/site/veselaskolica/istorija/lekcije-iz-istorije/alfabeti-i-p Alfabeti i pisanje kroz istoriju]{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

* [https://web.archive.org/web/20041024071122/http://lhpc.arts.kuleuven.ac.be/index.html Leuven Homepage of Papyrus Collections]

* [https://web.archive.org/web/20140312191807/http://www-user.uni-bremen.de/~wie/texte/Papyri-list.html Complete List of Greek NT Papyri]

* [http://www.aldokkan.com/art/papyrus.htm Ancient Egyptian Papyrus - Aldokkan]