Lavov — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м resavanje viseznacnih |
м Поправљене везе: Немачки → Немачки језик користећи Dab solver |
||
Ред 194:
Godine [[1704]]. za vreme [[Велики северни рат|Velikog severnog rata]], po prvi put u svojoj istoriji grad je osvojila i opljačkala švedska vojska na čelu s kraljem [[Karlo XII|Karlom XII]] [[1707]]. g. u Lavov je doputovao ruski car [[Petar I]]. Prema legendi, careva je kočija zapela u blatu na starom nepopločenom trgu -{Rynku}-. Posle tog događaja, po nalogu samog cara, celi trg je bio popločan. [[1772]]. godine, nakon Prve podele Poljske, Lavov je sada pod imenom Lemberg sedište [[Austrijsko carstvo|austrijske]] provincije [[Galicija|Galicije]].
Službeni jezik postao je nemački i većinu radnih mesta u gradskoj administraciji zauzeli su [[Austrijanci]] i [[Česi]]. Međutim, grad je i nadalje bio važno središte poljske i ukrajinske kulture. Na samom početku, austrijska vlast je bila dosta liberalna. Car [[Jozef II]] ponovo je otvorio univerzitet [[1784]]. godine, a predavanja su se odvijala na [[latinski jezik|latinskom]], [[Немачки језик|nemačkom]], [[poljski|poljskom]], a od [[1786]]. i na ukrajinskom jeziku. -{Wojciech Bogusławski}- otvorio je prvo javno pozorište [[1794]]. godine a -{Józef Maksymilian Ossolinski}- osnovao je [[1817]]. -{Ossolineum}-, naučni institut. No, već početkom [[19. vek]]a austrijske vlasti počinju da vrše germanizaciju. Univerzitet je ponovo zatvoren [[1805]], da bi se otvorio 1817. ali ovaj put kao čisto germanska obrazovna institucija. I većina drugih javnih i kulturnih organizacija bila je zabranjena.
Kruti zakoni koje je nametala [[Habzburg|Habzburška dinastija]] dovela je do izbijanja opšteg nezadovoljstva [[1848]]. Caru je bila poslata peticija s molbom da se gradu vrati [[samoupravljanje|samouprava]], obrazovanje na poljskom i ukrajinskom jeziku, s time da i poljski dobije status službenog jezika. Većina navedenih zahteva će se i ostvariti u narednih dvadesetak godina. Od [[1861]]. u Lavovu je ponovno otvoren Galicijski parlament ([[Sejm Krajovi]]),a od [[1867]]. g. [[Galicija|Galiciji]] je data široka autonomija, kako na kulturnom tako i na privrednom planu. Univerzitetu je dopušteno da sprovodi nastavu na poljskom jeziku. Kako je [[Galicija]] postala jedini deo bivše [[Poljska|Poljske]] koja je imala kakvu-takvu kulturnu i političku slobodu, Lavov je postao središte poljske kulture i političkog života. Uz navedeno, grad je bio važan i za ukrajinski rodoljubni pokret i ukrajinski kulturni život jer u to su vreme središnja i istočna Ukrajina bile pod vlašću carske Rusije, koja je u potpunosti sprečavala bilo kakve oblike delovanja na ukrajinskom jeziku. Gradu je takođe bilo dato pravo na vlastitog predstavnika u [[Беч|bečkom]] parlamentu što je u Lavov privlačilo mnoge značajne kulturne i političke delatnike. Grad je postao mesto na kom su se susretale ukrajinska, poljska, jevrejska i austrijska kultura.
Ред 236:
<div style="float:right;margin:0 0 .5em 1em;" class="wikitable">
'''Nacionalni sastav Lavova<br />prema popisu iz 2001.'''
{| cellpadding="2" style="background:
|-
| [[Ukrajinci]]
|
| (88,1%)
|-
| [[Rusi]]
|
| (8,9%)
|-
| [[Belorusi]]
|
| (0,4%)
|-
| [[Jermeni]]
|
| (0,1%)
|-
| Jevreji
|
| (0,3%)
|-
| [[Poljaci]]
|
| (0,9%)
|-
| Ukupno
|
|}
</div>
Ред 274:
Prema proceni, u gradu je 2012. živelo 729.842 stanovnika.
{|
|- style="background:#aaf;"
|+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Kretanje broja stanovnika
|- style="background:#eef;"
! 1979. !! 1989. !! 2001. !! 2012.
|-
| align=center| 667.243<ref name="CP">{{Cite web |url= http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title= UKRAINE: Major Cities|accessdate= 10. 11. 2012 |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=City Population}}</ref>
| align=center| 790.908<ref name="CP"/>
| |||