Атанасије Стојковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
| име
| слика
| опис_слике
| датум_рођења = {{датум рођења|1773|9|20}}
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти = {{Датум смрти|1832|6|2|1773|9|20}}
| место_смрти = [[Харков]]
| држава_смрти = [[Руска Империја]]
| поље =
| институција
| школа =
| студенти
| познат_по
| награде
| напомене
}}
'''Атанасије Стојковић''' ([[Рума]], [[20. септембар]] [[1773]] — [[Харков]], [[2. јун]] [[1832]]) био је српски [[писац]] и научник, руски академик, професор и ректор [[универзитет]]а у Харкову, писац прве књиге из физике на српском језику, писац првог [[роман]]а у новијој српској историји, као и [[преводилац]] [[Нови завет|Новог завета]] на [[славеносрпски језик|славеносербски]].
Ред 32:
Ово су наслови осталих дела насталих за време док је Стојковић био професор физике у Харкову:
* „Фисика” (
* О јавленијах городов и прочего в воздух, називајемих фата моргана (О појавама градова и осталог у ваздуху названог фатаморгана) 1808.
* Началнија основанија умозрителној и опитној физики по новејшим откритијам (Почетне основе апстрактне и експ. физике до најновијих проналазака)1809.
Ред 58:
== Занимљивости ==
* Када је једном приликом дошао до неких занимљивих метеорита, написао је књигу ''"О ваздушном камењу и њиховом пореклу"'' (прво издање 1807, на руском језику). Данас знамо да је то прва књига о метеоритима на свету. На руском је Стојковић публиковао и „Основе теоријске и експерименталне физике“ (из 1809).
* У Тунгуској области (где је 30. јуна 1908. године експлодирао метеорит и изазвао огромна разарања) постоји брдо висине 150
* На сцени [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] у Београду се игра представа ''"Вожд Карађорђе и кнез Милош"'' у којој лик Атанасија Стојковића глуми [[Борис Комненић]].
* Слабо је познато да „Физика“ (односно, „Фисика“) А. Стојковића не представља уџбеник из физике у данашњем смислу те речи. Наиме, у складу са владајућим мишљењем свога времена, Стојковић је под овим називом подразумевао општу науку о природи, животу и свету (према Аристотеловом појму „фисис“, тј. „природа“), која је у то време била позната и као „јестаственица“. Дело А. Стојковића није, према томе, посвећено проучавању физике, већ проучавању и разумевању животних појава у целини.
Ред 67:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Milovanović |first=Miodrag |title=Srpska naučna fantastika |year=2016|publisher=Everest media |location=Beograd |pages=32}}
* [[Милан Ђ. Милићевић]]: ''Поменик знаменитих људи у српског народа'', [[Слово љубве]], Београд. (1979). стр. 689-690.
* [[Јован Скерлић]]: ''Историја нове српске књижевности'', Рад, Београд. (1953). стр. 105-107.
Линија 76 ⟶ 77:
* [https://archive.today/20130706015124/http://static.astronomija.co.rs/razno/pisma/2003/atanasije.htm О Атанасију Стојковићу]
* [http://www.zvrk.co.rs/kviz/kultura/roman/c.htm Аутор првог српског романа]
* {{Cite book
* [http://www.fondas.edu.rs/AS.html Фонд Атанасије Стојковић]
| |||