Википедија

Feliks Mileker — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Биографија
| име = Feliks
| презиме = Mileker
| слика = Mileker.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Portret Feliksa Milekera
| пуно_име = Srećko - Feliks Mileker
| дан_рођења = 14.
| месец_рођења = јануар
| година_рођења = 1858.
| место_рођења = [[Vršac]]
| држава_рођења = [[Austrijsko carstvo]]
| дан_смрти = 26.
| месец_смрти = april
Ред 24:
 
Od [[1878]]. godine je radio u [[Bela Crkva|Beloj Crkvi]] kao učitelj. Tu je službovao do [[1883]]. godine, kada prelazi u Vršac. Godine [[1885]]. povereno mu je vođenje [[Biblioteka|Biblioteke]], a [[1894]]. postavljen je za kustosa Gradskog muzeja u Vršcu. Godine [[1899]]. pozvan je u [[Budimpešta|Budimpeštu]] na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama.
[[Датотека:Vršac museum artefacts, kings award to Milleker, 1923.png|thumb|170px170п|left|Ukaz kralja [[Aleksandar I Karađorđević|Aleksandra I Karađorđevića]] da se Srećko Mileker za svoje zasluge nauci odlikuje ordenom Svetog Save]]
Mileker 1921. počinje sa objavljivanjem serije malih [[monografija]] o prošlosti [[Banat]]a i njegovoj kulturnoj istoriji pod nazivom ''-{Banater Bücherei}-''. Ove sveske su izdavane sve do 1942, a ukupno je objavljeno 73 broja, od kojih je sam Mileker napisao 59. Mileker je svoj prvi rad objavio [[1879]]. godine pod naslovom ''-{Werschetz im letztem Türken Kriege und Jakob Hennemann}-'' (''Vršac za vreme poslednjeg turskog rata i Jakob Heneman'').
 
== Odabrana bibliografija ==
Od važnijih i ujedno obimnijih njegovih radova se ističu:
* ''Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca'' ([[1886]]). Knjiga je objavljena u dva toma, istovremeno na tri jezika: [[srpski|srpskom]], [[Немачки|nemačkom]] i [[mađarski jezik|mađarskom]], a izašla je povodom milenijuma [[Ugarska|Ugarske]].▼
 
▲* ''Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca'' ([[1886]]). Knjiga je objavljena u dva toma, istovremeno na tri jezika: [[srpski|srpskom]], [[Немачки|nemačkom]] i [[mađarski jezik|mađarskom]], a izašla je povodom milenijuma [[Ugarska|Ugarske]].
* ''-{Délmagyarország régisegleletei a Honfoglalás elotti időkből}-'' (''Starine Južne Ugarske do vremena zauzeća zemlje''). To je iscrpan [[arheologija|arheološki]] katastar, objavljen prvo u nastavcima u časopisu ''"-{Történelmi és régészeti értesitő}-"'' u vremenu od [[1896]]. do [[1906]]. godine.
* ''-{Vattinai őstelep}-'' (''Praistorijsko naselje u [[Vatin]]u'') objavljeno je [[1905]]. godine.
Линија 38 ⟶ 37:
 
== Doprinosi i legat ==
[[Датотека:Vršac museum artefacts, Felix Milleker at Vatin archeological dig 1893.jpg|thumb|330px330п|Prva arheološka istraživanja Feliksa Milekera na lokalitetu u Vatinu 1893.]]Rezultati Milekerovih radova su na nivou svoga vremena i u skladu sa tadašnjim normativima i dostignućima nauke. Muzej koji je osnovao i vodio od samog početka pa do svoje smrti izgradio je kao istraživačku ustanovu sa bogatim zbirkama, naročito arheološkom koja zauzima značajno mesto na jugu Karpatskog basena, pa je stoga često u središtu pažnje arheologa širom [[Evropa|Evrope]].
 
{{Citat obicni|Prošlošću rodnog mi mesta bavim se još od 1877. Pogdekoji zanimljivi historijski podaci, na koje naiđoh, doveli su me na misao, da pokušam da ih u celini saberem.}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Feliks_Mileker”