Праменка — разлика између измена

* Изворни балкански овчији и козји меки бели сир први су стандардизовали и брендирали за светско тржиште Грци под називом [[фета]] што у преводу значи кришка или комад. Саламурени сиреви су типични за све земље Балкана. У Србији и Босни је то бели сир, код Бугара и Македонаца „[[:mk:Бело сирење|бело сирење]]", у Грчкој „фета“ сир. Најпознатији домаћи бели сиреви су сјенички,<ref>[https://www.agroklub.rs/stocarstvo/naci-nova-trzista-za-sjenicki-sir/37627/ Наћи нова тржишта за сјенички сир nova (Агроклуб, 30. новембар 2017.)]</ref> [[Хомољски сир|хомољски]],<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=30kRij4Ht-Y Хомољски сир (РТС Јутарњи програм - Званични канал)]</ref> [[Златарски сир|златарски]],<ref>[http://mondo.rs/a956161/Info/Posao/Internet-prodaja-sira-sa-Zlatara-Milanka-Trtovic.html Миланки се смејало цело село (Мондо, 14. новембар 2016.)]</ref> [[Пљеваљски сир|пљеваљски]],<ref>[http://kodex.me/clanak/40350/pljevaljski-sir-na-balkan-ciz-fesivalusjenički Пљеваљски сир на Балкан чиз фестивалу (Кодекс, 17. јануар 2014.)]</ref> [[Стропланински сир|старопланински]],<ref>[https://mlekarastaraplanina.com/sr/o-nama/ Млекара Стара планина]</ref> [[Сврљишки сир|сврљишки]],<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=SnpbHoXyKvo Сврљишки сиреви (РТС Квадратура круга - Званични канал)]</ref> [[Влашићки сир|влашићки]]<ref>[http://www.nezavisne.com/zivot-stil/hrana-pice/Porodica-Mehic-vise-od-150-godina-pravi-vlasicki-sir/310090 Породица Мехић више од 150 година прави влашићки сир (Независне, 13. јун 2015.)]</ref> и др.

* [[Качкаваљ]] - тврди жути сир настао је на [[Балкан|Балканском полуострву]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=lBYnIXqqYl0 Домаћи козји качкаваљ - Балканика продакшн]</ref> Касније се раширио у Русију, Турску, јужној Италији, јужној Мађарској, и још неким источним земљама. У Србији традиционално се справљао качкаваљ у сточарским газдинствима на Старој планини, Сврљишким планинанама, Ртњу, Шар-планини и Хомољским планинама; у Босни, у планинама око Сарајева традиционално се справљао качкаваљ до средине [[20. век]]а, забележено је да је једна сарајевска породица справљала качкаваљ у току неколико генерација од [[1860.]] до [[1941.]] године; у Бугарској је чувен пиридопски качкаваљ; у Грчкој тесалски и епирски; у Румунији качкаваљ са планине Пантелу. На Балкану такође чувени сирари качкаваља су били [[Сефарди|Јевреји-Сефарди]] и [[Цинцари]]. Најбољи качкаваљ се справља од овчијег млека.

 

== Литература ==