Бугаризација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
Бугарски егзархисти су од 1870. године нарочито агресивно вршили "[[побугаривање]]" у [[Скопље|Скопљу]], [[Охрид|Охриду]] и Велесу.<ref name="automatski generisano1">"Политика", Београд 1927. године</ref>, тако што су подстицали "филетизам", да би се неопредељено становништво изјаснило - као једино под Турцима прихватљиво - да је бугарско. Одговор је највише зависио од постављеног питања, сељаци би били наведени на пожељни одговор. Агенти бугарског Егзархата су сумњичили Србе код Турака речима: ''Срби су у Отоманској империји једини нелојалан и сумњив народ. Они сањају непрестано о српском царству и одржавају везе са Београдом.'' То је подстицало непријатељство између турских власти и Срба, доводило до сталних сукоба. Због тога су Турци 1876. године донели наредбу по којој се забрањује "српско име" у Старој Србији и Македонији (Јужној Србији). Од тада су Срби преименовани у пуку "хришћанску рају".
У [[Велес|Велесу]] се читаву деценију може пратити културна хроника града, у којој је главну реч водио Хаџи Анђелко Палашевић. Он је годинама куповао српске књиге; каткад и по три, при чему се потписивао као "велики љубитељ књижества". Али 1829. године он иако и даље купује српско штиво, се представља као Анђелко Палашов "велики љубитељ књижества и нације своје"(?). Следећих година он је постао "Болгарин", иако још набавља српске наслове и "љубитељ српског књижества".
== Западна Бугарска ==
| |||