Стефан Драгутин — разлика између измена

 

== Извори ==

Највише података о животу Драгутина Немањића даје нам његов биограф, архиепископ [[Данило II (архиепископ српски)|Данило]], у свом делу [[Житија краљева и архиепископа српских|Животи краљева и архиепископа српских]] (или Даниловом зборнику) које представља зборник биографија српских владара и црквених старешина 13. и 14. века. Зборник је настао у 14. веку, а [[Данило II (архиепископ српски)|Данило II]] је изгледа састављач већег дела тог зборника. Део зборника су написала и у зборник уобличила два, по имену непозната, црквена лица. У њему су краће белешке о краљевима [[Стефан Радослав|Стефану Радославу]] и [[Стефан Владислав|Стефану Владиславу I]], а опширније биографије краљева [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]], Драгутина, [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Уроша II Милутина]], [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Уроша III Дечанског]] и прве године владавине [[Стефан Душан|Стефана Уроша IV Душана]]. Спис је 1866. године издао [[Ђуро Даничић]]. Данилов зборник радова основни је извор за Драгутиново доба. Аутор користи повеље које је краљ Драгутин издавао да би регулисао односе са Дубровником, али и повеље које се односе на самосталан период његове владавине. Од византијских извора значајно је дело [[Георгије Пахимер|Георгија Пахимера]] које садржи преглед византијске историје од 1255. до 1308. године. Пахимер се више интересује за Милутина. Међутим, забележио је реакцију Драгутина на брак Милутина и [[Симонида Немањић|Симониде]]. Драгоцен извор представља и дело „Опис источне Европе“ анонимног католичког монаха кога је 1916. године објавио пољски научник [[Олгирд Горка]]. Претпоставља се да је писац француски монах из реда [[доминикански ред|доминиканаца]] који је послат у источну Европу да проповеда католицизам међу шизматицима, или је неко други на основу извештаја таквог мисионара написао (1310/11) „Опис источне Европе“. Анонимни католик је имао доста вести о Србији у 1308. години и писао је о грађанском рату између Милутина и Драгутина.<ref>Територија краља Драгутина. стр. 4-7</ref>{{sfn|Anonymi Descriptio Europae Orientalis|2013|p=55}}

 

== Детињство и младост ==

Драгутин је био најстарији син краља [[Стефан Урош I|Уроша I]] и краљице [[Јелена Анжујска|Јелене]]. Још на рођењу је одређен да свога оца наследи на престолу те му је због тога и пружано васпитање какво је одговарало његовом положају<ref>Краљ Драгутин. стр. 2.</ref>. Данило пише да је Драгутин био дубоко религиозан. Урош I оженио је сина Драгутина угарском принцезом [[Каталина Арпадовић|Катарином]], ћерком [[Стефан V Угарски|Стефана V]] најраније 1268. године. Склапању брака претходио је рат између Уроша и Угара.

 

 

== Владавина ==

Драгутин је владао Србијом од 1276. до 1282. године. На почетку владавине је успоставио добре односе са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] обновивши њене трговачке повластице. Издао јој је „повељу о трговини“ која је веома значајна због тога што се у њој први пут спомињу [[властеличићи]]<ref>Територија краља Драгутина. стр. 9.</ref>. Драгутин је наставио Урошеву политику ступајући у савез са [[Карло I Анжујски|Карлом Анжујским]] против [[Византијско царство|Византије]]. Међутим, краљ се није истакао у борби са Византијом. У рату се истакао византијски пребег [[Котаница]]. Котаница је био противник византијског цара [[Михајло VIII Палеолог|Михаила VIII]]. Учествовао је у српском продору до Сера пљачкајући византијске покрајине. [[Друго бугарско царство|Бугарску]] су у то доба раздирале династичке борбе и грађански ратови те је са те стране Драгутин био миран<ref>Краљ Драгутин. стр. 4.</ref>.

 

 

== “Сремски краљ“ ==

Отприлике у исто време Драгутин је своју ћерку [[Јелисавета Немањић|Јелисавету]] удао за босанског бана [[Стефан I Котроманић|Стефана Котроманића]]. Тиме је свој утицај проширио и на Босну.

Почетком последње деценије 13. века су се у Браничевској области осамосталила два бугарска великаша: [[Дрман и Куделин]], посредно татарски вазали. Они су нападали Драгутинове земље. Војни поход на Браничево завршен је неуспехом. Драгутин није располагао довољним бројем војника како би их могао угрозити. Након неуспеха ове акције, Дрман и Куделин су најамничком војском Татара и Кумана наставили са пљачкањем Драгутинових територија. Драгутин је затражио помоћ од брата. Двојица браће склопила су договор у Мачковцу на Морави о заједничкој акцији. Две војске заједно су продрле у Браничево. Успех је био потпун око 1292. Дрман и Куделин приморани су на бекство. Освојене области задржао је Драгутин. Област средњовековног Браничева поклапа се са данашњим пожаревачким крајем и Хомољским планинама.

 

== Сукоб са братом ==

Након победе над видинским кнезом Шишманом, између браће је дошло до захлађења односа. Разлог за то је Милутинова одлука да се ожени византијском принцезом [[Симонида Немањић|Симонидом]], ћерком цара [[Андроник II Палеолог|Андроника]]. Савез са Византијом имао је значајну опозицију у Србији. Пре свега, против савеза су били краљева мајка Јелена и краљев брат Драгутин. Драгутинов став може се извести из догађаја који су уследили и белешке византијског писца Георгија Пахимера који каже да је Андроник своме зету пружио савезничку помоћ због које је Драгутин морао да одустане од планираног напада. Драгутин је имао разлога да се узнемири. На Дежевском сабору је одређено да Милутина наследи његов син Владислав. Међутим, Милутинова ташта [[Ирина од Монферата|Ирина]] покушавала је да за престолонаследнике наметне двојицу својих синова [[Теодор I Монфератски|Теодора]] и [[Димитрије Монфератски|Димитрија]]. Обојица нису били заинтересовани за српски престо<ref>Историја српског народа 1. стр. 455.</ref>. Поред тога, напуштање политике пружања подршке Анжујцима довело је до неповерења према Милутину. И поред тога, Драгутин је изгледа помагао Милутинову акцију против Дубровника из 1301. године. Дубровачки кнез се склања на Мљет и августа 1301. године закључен је мир по коме је утврђено пређашње стање уз ратну одштету Дубровника од 4000 перпера. Повељом Милутин потврђује права дубровачких трговаца у Србији. У повељи се помиње и [[Рудник]] што значи да је овај град већ био у Милутиновим рукама (септембра 1301). Међутим, по завршетку рата Рудник је поново у рукама Драгутина што је доказ да по завршетку грађанског рата није било већих територијалних промена<ref>Историја српског народа 1. стр. 457.</ref>.

 

 

== Грађански рат у Угарској ==

{{посебан чланак|Грађански рат у Угарској (1301—1310)}}

У грађанском рату у Угарској који је избио након погибије [[Ладислав IV Куманац|Ладислава]] (1290), Драгутин је у почетку пружао подршку Анжујској династији тј. претенденту [[Карло Мартел Анжујски|Карлу Мартелу Анжујском]]. Као награду за оданост, Драгутинов син [[Стефан Владислав|Владислав]] је 19. августа 1292. године именован славонским херцегом. Добио је простране области Славоније сем оних које су већ припадале кнезовима Водичким и Франкопанима<ref>Историја Срба, Ћоровић. стр. 169.</ref>. Драгутин је следеће године Владислава оженио [[Констанца Морозини|Констанцом Морозини]], припадницом моћне млетачке породице. Драгутин се убрзо окреће против Анжујаца. Мартел је погинуо 1295. године, а нови анжујски кандидат постао је [[Карло Роберт]]. Рат се распламсао 1301. године након смрти [[Андрија III Млечанин|Андрије]], последњег припадника династије [[Арпад]]. Кандидат за краљевску круну сада је био и Владислав. Драгутин и Владислав ступају у везе са ердељским војводом [[Ладислав Апор|Ладиславом Апором]] са чијом ћерком се Владислав требало оженити и тако себи обезбедити угарски престо. Папа је 1309. године бацио анатему на Апора због тога што кћер жели удати за шизматика<ref>Краљ Драгутин. стр. 10.</ref>. Карло Роберт се убрзо учврстио у Угарској и предузео је поход у Драгутинову земљу. Драгутин је принуђен да се одрекне претензија на круну. Карло је 1310. године крунисан за краља. Односи између Карла Роберта и Драгутина временом су се побољшали. Драгутин је око 1314. године свога сина узео за савладара или му је бар један део територија доделио на управу<ref>Краљ Драгутин. стр. 11.</ref>.

 

== Новац краља Драгутина ==

Најранији динари Стефана Драгутина јављају се у време када је као млади краљ био савладар свога оца Уроша тј. из периода од 1270. до 1276. године. То су динари са две фигуре и младоликим голобрадим владаром од којих су нађене две врсте. На првој је приказана застава, а на другој двоструки крст, новина на српским динарима. У периоду Драгутинове самосталне владавине ковани су динари са приказом владара који седи и држи скиптар и куглу са двоструким крстом и носи натпис STEFAN REX и помиње се на признаници Марије Шор из 1282. године. Други примерак је са натписом MONETA REGIS STEFAN и представља најстарију врсту српског средњовековног новца у којима се појављују словне ознаке. Вероватно су ковани после 1282. године када Драгутин носи титулу Rex Serviae. Пронађено је 12 примерака новца са Милутином и Драгутином и натписом STEFANVS-VROSIVS/REX. Од 1312. године појављују се руднички динари. Доласком Саса Рудник постаје, поред Брскова, најважнији српски рудник. У њему је отворена ковница. руднички динар краља Стефана Драгутина, са представом владара који стоји и држи скиптар са крстом, веома је значајна врста новца. „То је први српски новац са ћириличким натписом; први српски новац са представом владара који стоји сам; први српски динар са натписом који не садржи звање краљ; први новац краља Стефана (Драгутина) за који можемо са сигурношћу рећи да је кован после уступања престола из 1282, први српски новац за који можемо поуздано тврдити да је кован у рудничкој ковници и то је, уједно, последња новчана емисија краља Драгутина<ref>Територија краља Драгутина. стр. 21-23</ref>.