Иво Куртовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Уметник
| име
| слика
| ширина_слике
| опис_слике
| пуно_име
| датум_рођења = [[1910]].<!-- nema na wikidata -->
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти = [[1972]].<!-- nema na wikidata -->
| место_смрти
| држава_смрти
| поље =
| правац_традиција =
| утицаји_од
| утицао_на
| значајна_дела
| боја
}}
'''Иво Куртовић''' ([[1910]]. [[Супетар]] на [[Брач]]у —[[1972]]. [[Београд]]), [[архитекта]], редовни [[професор]] [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонског факултета у Београду]], један од најзначајнијих архитеката у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]]. Пореклом је [[Хрвати|Хрват]] — оточанин. Већи део свога живота провео је радећи у [[Београд]]у, али је задржао свој хрватски језик и карактеристичан нагласак.
Ред 25:
Функционални склоп зграде библиотеке, која је вероватно његово највеће дело, је постављен са намером да задовољи основне принципе добро организоване зграде библиотеке: јасну одељеност основних функционалних група и брзи транспорт библиотечког материјала до корисника. Пошто је завршио идејни пројекат за зграду библиотеке Иво Куртовић је обишао све велике библиотеке у свету. У решењу су уочљиве су три основне групе: складишта, читалачки део и радни тракт. Објекат је фунционално, структурно и ликовно рашчлањем на два основна волумена спојена везним делом и у оквиру модуларно рашчлањене љуштуре формиран је живи и флексибилни простор за развијање сваке од функција. Зграда Народне библиотеке је незаобилазан објекат у Београду због значаја институције за културу и због смирености, ритма и мере којима се одликује архитектонско решење, доносећи одјек традиције у себи.
Својим делима дао је велики допринос развоју архитектуре и архитектонске мисли [[20. век]]а и сматрао је и увек наглашавао да [[архитектура]] није [[наука]], нити [[уметност]] по свим дилемама да ли се архитектура сматра науком или је она уметност већ је једноставно архитектура.<ref name="ПРЕ">'' проф. Арх. [[Иво Куртовић]] Атеље и предавања на Архитектонском факултету из библиотека [[Београд]] [[1971]]./[[1972|72]].''</ref>
У младости Куртовић се успешно бавио [[кошарка|кошарком]], а играо је и [[стони тенис]].
Линија 43 ⟶ 42:
* http://www.pavle-beljanski.museum/ivo-kurtovic.php
{{клица-арх}}
{{DEFAULTSORT:Куртовић, Иво}}
| |||