Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 9:
После пропасти [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су локални војвођански [[Срби]], а на челу ове управе налазио се [[Српски Народни Одбори|Српски Народни Одбор]] из Новог Сада.
Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина [[Срби|Срба]], [[Буњевци|Буњеваца]] и осталих [[Словени|Словена]] у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 [[Срби|Срба]], 84 [[Буњевци|Буњевца]], 62 [[Словаци|Словака]], 21 [[Панонски Русини|Русин]], 6, [[Немци|Немаца]], 3 [[Шокци|Шокца]], 2 [[Хрвати|Хрвата]] и 1 [[Мађари|Мађар]]), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државом Словенаца, Хрвата и Срба]], да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Према прогласу објављеном 17. новембра, право гласа на Великој народној скупштини имали су Срби, Буњевци и остали Словени, оба пола, са навршених двадесет година. Посланици су бирани по општинама, по један посланик на хиљаду грађана, а изабрани су на јавним зборовима, акламацијом.<ref>Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005, страна 194.</ref>
| |||