Франц Миклошич — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
 
== Биографија ==
Фрањо витез Миклошич<ref>"Босанска вила", Сарајево 1891.</ref> је рођен 1813. године у [[Штајерска (регија)|штајерском]] селу [[РадамершчакРадмершчак]]у близу града [[Љутомер]]а, који је тада припадао [[Аустријско царство|Аустријском царству]]. Поникао је у сељачкој породици а током живота досегао врх друштвене научне и академске лествице. Миклошич је био одликованим бројним високим орденима аустријским и страним, био прави и почасни члан многих учених друштава, доживотни члан господске куће царског већа, те дворски и тајни царски саветник, витез Леополдовог ордена, прави члан аустријске и руске царске Академије, почасни члан Југословенске академије у Загребу, Матице словенске у Љубљани и других.
 
Прве четири године живота провео је у родном селу, а затим се породица преселила у Љутомер.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. април 1891.</ref> Ту је завршио основну школу као најбољи ђак. Гимназију латинску је похађао у Вараждину, па Марибору. А филозофију и право слушао у Грацу и Бечу. Докторирао је [[филозофија|филозофију]] је на [[Карл-Франценс Универзитет Грац|Универзитету у Грацу]] и неко време је ту радио као професор филозофије. Године [[1838]]. је прешао на [[Универзитет у Бечу]], где је стекао титулу доктора [[право|правних наука]]. Током својих студија на њега су утицали радови словеначког филолога и лингвисте [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]]. Под личним утицајем земљака Копитара напустио је право, и посветио је већи део свог живота проучавању [[словенски језици|словенских језика]].
 
Године [[1844]]. са препоруком Копитаревом, запослио се као писар у [[Народна библиотека Аустрије|Царској библиотеци у Бечу]], где је остао до 1862. године. Миклошич је 1844. године објавио критику књиге [[Франц Боп|Франца Бопа]] ''Упоредна граматика'' ({{јез-нем|Vergleichende Grammatik}}), што је скренуло пажњу бечких академских кругова. Ова публикација је покренула дуги низ радова, у којима је Миклошич показао велику стручност. Његови радови су довели де револуције у проучавању словенских језика.