Франц Миклошич — разлика између измена

Године [[1844]]. са препоруком Копитаревом, запослио се као писар - скриптор у [[Народна библиотека Аустрије|Царској библиотеци у Бечу]], где је остао до 1862. године. Након Копитарове смрти њему је допало место цензора словенских, новогрчких и румунских књига. Миклошич је 1844. године објавио критику књиге [[Франц Боп|Франца Бопа]] ''Упоредна граматика'' ({{јез-нем|Vergleichende Grammatik}}), што је скренуло пажњу бечких академских кругова. Ова публикација је покренула дуги низ радова, у којима је полиглота Миклошич показао велику стручност. Његови радови су довели дедо револуције у проучавању словенских језика.

У [[Револуције 1848—1849.|Пролећу народа]] 1848. године Миклошич је активно учествовао у [[Словеначки национални покрет|Словеначком националном покрету]]. Био је председник политичког удружења „Словенија“, које су основали словеначки студенти који су студирали у [[Грац]]у и [[Беч]]у. Уз [[Матија Мајар|Матију Мајара]] био је један од аутора који су разрадили идеју о Уједињеној Словенији. ИзабранКада је сазвана прва изборна скупштина, изабран је 1848. године у изборном срезу Св. Ленарта у доњој Штајерској, за посланикањеног у првом аустријском уставотворном саборупосланика. Након неуспеха револуционарних захтева, Миклошич се посветио само академским активностима. Поставио је својим радом и делом темеље словенске филологије, као највећи ауторитет у тој области. Највише стручних радова је штампао у гласницима академија, а већи радови су се појавили као бројне књиге.

Миклошич је 1849. године постављен за шефа, тек основане катедре за словенску филологију Универзитета у Бечу, и остао је на том месту до 1886. године. Радио је прво као ванредни професор словенских језика и литературе. Следеће 1850. године именовао га је аустријски министар гроф Лав Тун, за редовног професора исте струке на бечком универзитету. Од тада Миклошић интензивно пише и објављује своје научне филолошке радове. Главно дело му је Упоредна граматика словенских језика<ref>"Босанска вила", Сарајево 15. април 1891.</ref>, састављена од четири огромне свеске. То грандиозно славистичко дело, било је награђено од стране аустријске академије са 1.000 ф. Постао је 1848. године члан исте [[Аустријска академја наука|Бечке академије]], која га је изабрала за секретара свог историјског и филозофског одсека. ЊеговиА 1850. године је постао њен редовни члан. Миклошићеви бројни радови су се нису тицали само словенских језика, већ и [[румунски језик|румунског]], [[албански језик|албанског]], [[грчки језик|грчког]] и језика [[Роми|Рома]] и [[Синти|Синта]]. Друго главно Миклошићево дело представља Речник старословенско-грчко-латински.