'''Васељенски сабори''' ({{Јез-грч|οικουμενικος συνοδος}}, {{Јез-лат|Concilium}}) су сабрања [[епископ]]а који представљају цијелу [[ЦркваХришћанска црква|Цркву]], односно колегијални начин на који се васељенски епископат изјашњава о садржајима вјере и питањима дисциплине.
== Епископи ==
[[Црквени сабор|Црквене саборе]] предводе [[епископ]]и као насљедници [[апостоли|светих апостола]]. Сабор није надређен [[ЦркваХришћанска црква|Цркви]] већ је њен законити глас и њено тијело. И поред тога што епископ има одређену помјесну службу, он има саборну одговорност у питањима од општег интереса [[Црква|Цркве]]. У периоду прије [[велики раскол|шизме]] (1054), карактер ''„васељенски“'' једноме Сабору дат је присуством и представљањем епископата цијеле [[Римско царство|Империје]]. Стога је присуство римскога трона (италијанска дијецеза) на саборима било нужно. Мада сазивани од царева, васељенски сабори нису били царска институција. Цареви су потписивали саборска акта, али нису гласали нити су пак утицали на одлуке, остављајући епископима потпуну аутономију у расправљању и одлучивању.
