Бања Лука — разлика између измена

[[Османско царство|Османлије]] су освојиле Бању Луку [[1528]]. године.{{sfn|Спремо|1966|p=155}} Град се снажније развијао од 1553. године, када је сједиште [[Босански санџак|Босанског санџака]] премјештено из Сарајева у Бању Луку.<ref name="шпоз"/> Први санџак-бег у Бањој Луци био је [[Софи Мехмед-паша]]. У његово вријеме се нагло повећао обим трговачких послова, саграђене су ћуприје преко Врбаса и караван-серај.{{sfn|Микић|1995|p=74}} У периоду од 1579. до 1587. године [[Ферхат-паша Соколовић]] је изградио [[чаршија|чаршију]] на идеалном простору за развој насеља, на ушћу ријеке Црквене у Врбас (Доњи Шехер).{{sfn|Равлић|1974|p=15}} Тада је подигнуто 216 јавних грађевина, од којих су најпознатије: [[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|џамија Ферхадија]], караван-сарај, око 200 занатских и трговачких дућана, те [[амбар]]и за жито. Године [[1583]]., Бања Лука је постала сједиште [[Босански пашалук|Босанског пашалука]], што је била све до [[1639]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/eb/article-9013177/Banja-Luka |title=Енциклопедија Британика: Бања Лука |publisher=Britannica.com |date=|accessdate=8. 11. 2010}}</ref>

Године [[1878]]., Бању Луку је окупирала [[Аустроугарска]]. Иако је за вријеме турске власти била административни центар регије, Бања Лука је [[Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине|аустроугарску окупацију БиХ]] дочекала као заостало оријентално насеље са мање од 10.000 становника. Под новом влашћу град је значајно напредовао. Добио је нове саобраћајнице, водовод, канализацију, електричну расвјету, а развијале су се и привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачило дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве „Двојне монархије”. За вријеме аустроугарске владавине отворена је и гимназија („Велика реалка”, 1895){{sfn|Јеловац|1960|p=61}}, фабрика дувана (1888){{sfn|Џаја|1962|p=18}}, жељезничка станица (1891){{sfn|Равлић|1974|p=25}} и дрвопрерађивачко предузеће „Босна холц”. Аустроугарски генерал [[Алфред фон Јелзон]] је покренуо акцију садње дрвореда, у којој је до 1885. године засађено 4.714 стабала, а Бања Лука постала препознатљива по својим алејама, чија је укупна дужина тада износила 17 km.{{sfn|Јеловац|1960|p=39}} Најзначајнији Бањолучанин тог времена је свакако писац и народни трибун [[Петар Кочић]], рођен у оближњим [[Стричићи]]ма на планини [[Мањача|Мањачи]], који је оставио велики и трајни печат у културном и политичком животу овог краја, као и у [[српска књижевност|српској књижевности]] уопште.

Напредак града зауставио је [[Други светски рат|Други свјетски рат]] и њемачко бомбардовање 9. априла [[1941]]. са великим разарањима, а потом и савезничко бомбардовање [[1944]]. У Другом свјетском рату Бања Лука је била у оквиру [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Многе српске и [[Јевреји|јеврејске]] породице су протјеране, а неке од њих су завршиле у [[логор Јасеновац|концентрационом логору Јасеновац]]. Некада бројна јеврејска заједница (углавном [[Сефарди|Сефарда]]) у Бањој Луци готово сасвим је нестала. Припадници „Поглавниковог тјелесног сдруга” ([[Анте Павелић|Павелићеве]] гарде) и VIII [[Усташка војница|Усташке бојне]] (батаљона), починили су у зору [[7. фебруар]]а [[1942]]. у бањолучким насељима [[Дракулић (Бања Лука)|Дракулић]], [[Шарговац]] и [[Мотике (Бања Лука)|Мотике]], најмасовнији једнодневни [[масакр|покољ]] у Другом свјетском рату.{{sfn|Лукајић|2005|p=29}} У [[масакр у Дракулићу|овом масакру]] хладним оружјем је убијено око 2.500 мушкараца, жена и дјеце [[Срби|српске националности]].{{sfn|Лукајић|2005|p=29}} Починиоце овог покоља предводио је натпоручник (капетан) [[Јосип Мишлов]] у пратњи петрићевачког жупника, [[фрањевци|фратра]] [[Мирослав Филиповић|Томислава Филиповића]].{{sfn|Лукајић|2005|p=17}} Преживјело је врло мало свједока,{{sfn|Лукајић|2005|p=31}} а овај покољ је за вријеме СФРЈ деценијама минимизиран и заташкаван.{{sfn|Лукајић|2005|p=158}} У Бањој Луци је одмах након окупације одузета сва имовина Српске православне црквене општине, Епархијског савјета и црквеног суда, Погребног друштва „Св. Пантелија”, Српске читаонице, Дома краља Петра, Соколског дома, Српске земљорадничке и кредитне задруге, Српског пјевачког друштва „Просвјете”, Српског кредитног завода, Кола српских сестара, Сељачког кола и других. Вриједност заплијењене имовине износила је предратних 40 милиона динара.{{sfn|Страњаковић|1991|p=102}} О процесу присилног [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавања Срба]] говори податак часописа ''Врхбосна'', службеног гласила [[Врхбосанска надбискупија|Врхбосанске надбискупије]], према којем је у Бањолучкој бискупији број пријелаза на [[Католицизам|католичку вјероисповијест]] за само неколико седмица премашио 70.000.{{sfn|Страњаковић|1991|p=307}}<ref>''Врхбосна'' (1941). бр. 9—10.</ref> Порушен и осиромашен, град је ослобођен [[22. април]]а [[1945]]. Године [[1961]]., на оближњем [[Бањ брдо|Бањ брду]] подигнут је [[споменик палим Крајишницима|споменик]] у знак сјећања на неколико хиљада крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату.

У Бањој Луци највећи број вјерских објеката имају [[Српска православна црква]], [[Исламска заједница у Босни и Херцеговини|Исламска заједница]] и [[Католичка црква|Римокатоличка црква]]. Ту су и сједшта [[Епархија бањалучка|Епархије]], [[Бањолучка бискупија|Бискупије]] и [[Муфтијство бањолучко|Муфтијства бањолучког]]. Поред објеката три најбројније вјерске заједнице, у Бањој Луци су прије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] постојала и два [[Јевреји|јеврејска]] храма ([[сефарди|сефардски]] и [[ашкенази|ашкенаски]]),<ref name="јобл">{{cite web |url=http://www.jobl.org/ |title=Јеврејска општина Бања Лука |language= |publisher=Jobl.org |date=2011—2013 |accessdate=7. 1. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151223235916/http://www.jobl.org/ |archive-date=23. 12. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref> те једна [[Евангелизам|евангелистичка]] црква. За вријеме Другог свјетског рата су порушене православне цркве у граду, а за вријеме [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] на овом подручју су срушене џамије и неке католичке цркве. Већина њих је обновљена или је њихова обнова у току.

* [[Месо (ТВ серија)|Месо]], продукција: Босонога, драма; режија: Саша Хајдуковић

Датотека:NKD136 Тврђава Кастел4.jpg|Тврђава Кастел