Отворите главни мени

Промене

1.600 бајтова уклоњено, пре 3 месеца
м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
'''Иран''' ({{јез-пер|ایران}}), званично '''Исламска Република Иран''' ({{јез-пер|جمهوری اسلامی ایران}}), [[држава]] је у [[југозападна Азија|југозападној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division – Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> На западу се граничи са [[Ирак]]ом и [[Турска|Турском]], на северу са [[Јерменија|Јерменијом]], [[Азербејџан]]ом и [[Туркменистан]]ом и на истоку с [[Авганистан]]ом и [[Пакистан]]ом. Осим тога, на северу излази на [[Каспијско језеро|Каспијско море]], а на југу на [[Персијски залив]] и [[Омански залив]], део [[Индијски океан|Индијског океана]].
 
Иран је мултикултурална земља која се састоји од многих етничких и језичких група, од којих су најбројнији Персијанци (61%), Азери (16%), Курди (10%) и Лури (6%).<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ir.html Middle East :: Iran — The World Factbook - Central Intelligence Agency<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
У Ирану превладава планински рељеф, посебно у западном делу у којем живи већина становништва (планински ланци [[Загрос]] и [[Елбрус]] са највишом тачком Ирана, 5671 -{m}- високим [[Дамаванд]]ом). Уз Персијски залив рељеф је низијски, а на истоку преовладавају слабо насељене равне пустиње са повременим сланим језерима.
'''Енергетика'''
 
Резерве природног гаса процењују се на 33.72 трилиона<ref name=automatski_generisano1>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> m<sup>3</sup> (податак из 1. јануара 2018.) чиме Иран заузима 2. место на свету. У 2017. години био је рангиран на 3. месту у производњи природног гаса са 214.5 билиона <ref>{{en icon}}name=automatski_generisano1 [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> m<sup>3</sup>.
 
[[Датотека:South Pars Onshore Facilities (4).jpg|мини|лево|Постројење гасног поља Јужни Парс у близини града Асалује]]Резерве нафте процењују се на 157.2 билиона<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano1 [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> bbl (1. јануар 2018) чиме Иран заузима 4. место на свету и 4. месту у производњи нафте са 4,469 милиона<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano1 [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> bbl дневно.
 
Иран је са 116,600<ref>{{en icon}} [https://10mosttoday.com/10-countries-with-largest-water-area/ ''10 Most Today'' 10 Countries With Largest Water Area]</ref> km<sup>2</sup> 6. земља света у погледу водених површина, a захваљујући Каспијском мору, чак 7.07% површине Ирана је вода.
Иран се са 95,530<ref>{{en icon}} [http://world.bymap.org/IrrigatedLand.html ''World by map'' Irrigated Land]</ref> km<sup>2</sup> 2012. године налазио на 5. месту у свету у погледу укупне површине наводњаваног земљишта.
 
[[Датотека:Saffronfarm-860808.jpg|мини|десно|Берба шафрана, Торбат Хејдарије, покрајина Разави Хорасан]]Иран је највећи светски произвођач [[шафран]]а који се сматра стратешким производом у земљи јер производи око 95% светског шафрана. У периоду од 2017-2018. производња шафрана порасла је за 55 % и Иран је извезао 236<ref name=automatski_generisano4>{{en icon}} [http://www.xinhuanet.com/english/2018-06/13/c_137249703.htm ''Xinhua net'' Iran's saffron exports growth hits 10-year high]</ref> t шафрана у вредности од 325 милиона<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano4 [http://www.xinhuanet.com/english/2018-06/13/c_137249703.htm ''Xinhua net'' Iran's saffron exports growth hits 10-year high]</ref> USD.
 
[[Датотека:Pistachio farm in Bardeskan (1).JPG|мини|лево|Засад пистаћа у Бардескану]]Иран је у 2017. години био 1. у производњи пистаћа са 574987<ref name=automatski_generisano3>{{en icon}} [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t; 2. произвођач [[датула|урми]] у свету са 1185165<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t, лубеница (4059786<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t) и краставца (1981130<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t); 3. у производњи ораха у љусци (349192<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t) и коштуњавог воћа (135329<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t); 4. у производњи кивија (311307<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t), дуња (78777<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t), цитруса (615281<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t), бадема (111845<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t) и лука (2379096<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t); 5. у производњи кајсија (239712<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t), смокви (70730<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t) и плавог патлиџана (654149<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t) и 6. у производњи парадајза (6177290<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano3 [http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity ''FAOSTAT'' Countries by commodity]</ref> t).
 
Иран је седми произвођач вуне на свету са 2<ref>{{en icon}} [https://www.worldatlas.com/articles/the-world-s-top-wool-producing-countries.html ''World Atlas'' The World's Top Wool Producing Countries]</ref> % светске производње. Из Ирана је у 2017. години извезено близу 1.500<ref name=automatski_generisano2>{{en icon}} [https://financialtribune.com/articles/economy-business-and-markets/73789/iran-hand-woven-carpets-exported-to-80-countries ''Financial Tribune'' Iran Hand-Woven Carpets Exported to 80 Countries]</ref> t ручно тканих тепиха вредних више од 119 милиона<ref>{{en icon}}name=automatski_generisano2 [https://financialtribune.com/articles/economy-business-and-markets/73789/iran-hand-woven-carpets-exported-to-80-countries ''Financial Tribune'' Iran Hand-Woven Carpets Exported to 80 Countries]</ref> USD, чиме је Иран заузео прво место у свету у производњи ручно рађених тепиха.
 
'''10 највећих извозних група производа Ирана<ref>{{en icon}} [http://www.worldstopexports.com/irans-top-10-exports/ ''World’s top exports'' Iran’s Top 10 Exports]</ref>'''
1.506.851

измена