Површина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Area.svg| alt = Three shapes on a square grid|right|мини|Укупна површина ова три облика је приближно 15,57 [[Квадрат|квадрата]].]]
 
'''Површина''' је [[геометрија|геометријски]] појам који означава меру величине геометријске слике у еуклидском дводимензионалном простору. Тачка и линија немају површину, односно њихова површина је нула. Са друге стране [[раван]] има бесконачну површину. Површина је такође и део тела у простору који је изложен спољашњости. Мерењем површина су се бавили још стари Египћани, али су га до нивоа науке подигли тек [[античка Грчка|стари Хелени]]. Код њих се површина неке геометријске слике израчунавала тако што се низом трансформација претвара у [[квадрат]] исте површине. Потом се измере странице квадрата и лако израчуна површина.<ref name="AF">{{cite web| url = http://www.math.com/tables/geometry/areas.htm| title = Area Formulas| publisher = Math.com| accessdate = 2. 7. 2012}}</ref> Од тих дана је израчунавање површине добило други назив: ''квадратура''.
 
Површина је количина која описује у којој је мери дводимензионална фигура или облик, или планарне ламине, у [[раван|равни]]. Површина је њен аналогни појам на дводимензионалној [[Површ|површи]] тродимензионалног облика. Површина може бити схваћена као количина материјала са датом дебљином која би била потребна да обуче модел облика, или количина боје потребне да прекрије површ са униформним наносом.<ref name="MathWorld">{{cite web| url = http://mathworld.wolfram.com/Area.html| title = Area| publisher = [[Wolfram MathWorld]]| last = Weisstein| first = Eric W.| authorlink = Eric W. Weisstein| accessdate = 3. 7. 2012}}</ref> То је дводимензионални аналог [[Дужина|дужине]] криве (једнодимензионални концепт) или [[Запремина|запремине]] чврстог тела (тродимензионални концепт).
 
У [[Међународни систем јединица|СИ систему]], стандардна јединица површине је [[квадратни метар]] (пише се као m<sup>2</sup>²), што је површина квадрата чије су странице дуге по један [[метар]].<ref name="B">[[Међународни биро за тегове и мере|Bureau International des Poids et Mesures]] [http://www.bipm.org/en/CGPM/db/11/12/ Resolution 12 of the 11th meeting of the CGPM (1960)], retrieved 15 July 2012</ref> Облик са површином од три квадратна метра би имао исту површину као и три таква квадрата. У [[Математика|математици]], јединица квадрата је дефинисана да има површину од један, и површину од било којег облика или површи је [[Бездимензионална величина|бездимензиони реални број]].
 
Постоји неколико добро познатих формула за површине мањих облика као што су [[Троугао|троуглови]], [[Правоугаоник|правоугаоници]] и [[Кружница|кругови]]. Користећи ове формуле, површина сваког [[многоугао|полигона]] може се наћи дељењем полигона у троуглове.<ref name="bkos">{{Cite book | author = Mark de Berg| author2 = Marc van Kreveld| last3 = Overmars| first3 = Mark|author3-link = Mark Overmars| last4 = Schwarzkopf| first4 = Otfried| year = 2000| title = Computational Geometry| publisher = [[Springer-Verlag]]| edition = 2nd revised| isbn = 978-3-540-65620-3| chapter = Chapter 3: Polygon Triangulation| pages = 45–61}}</ref> За облике са закривљеним границама, [[математичка анализа|калкулус]] се често користи да се израчуна површина. Доиста, проблем одређивања површине равних фигура био је већа мотивација за историјски развој калкулуса (математичка анализа).<ref>{{Cite book| first = Carl B.| last = Boyer| authorlink = Carl Benjamin Boyer| title = A History of the Calculus and Its Conceptual Development| publisher = Dover| year = 1959| isbn = 978-0-486-60509-8| pages = }}</ref>
 
За чврсти облик као што је [[сфера]], [[Купа (геометрија)|конус]] или цилиндар, површина њихових површи назива се површина површи.<ref name="MathWorld" /><ref name="MathWorldSurfaceArea">{{cite web| url = http://mathworld.wolfram.com/SurfaceArea.html| title = Surface Area| publisher = [[Wolfram MathWorld]]| last = Weisstein| first = Eric W.| authorlink = Eric W. Weisstein| accessdate = 3. 7. 2012}}</ref> формуле за површине једноставних облика биле су рачунате у доба древних Грка, али рачунање површине компликованијих облика обично захтева мултиваријабилни калкулус.
 
Површина игра важну улогу у модерној математици. У додатку са очигледном важношћу у [[Геометрија|геометрији]] и калкулусу, површина је везана за дефиницију детерминанти у [[Линеарна алгебра|линеарној алгебри]], те је основна особина површи у диференцијалној геометрији.<ref name="doCarmo">[[Manfredo do Carmo|do Carmo, Manfredo]].</ref> У [[Анализа|анализи]], површина подскупа равни је дефинисана кориштењем мере Лебега,<ref name="Rudin">{{harvnb|Rudin|1966|p=20}}</ref> Генерално, површина у вишој математици види се као специјалан случај [[Запремина|запремине]] за дводимензионалне регије.<ref name="MathWorld" />
Ред 25:
* Нека ''Q'' буде скуп затворен између две степ регије -{''S''}- и -{''T''}-. Степ регија је формирана од ограничене уније сусједних правоугаоника који се налазе на истој бази, нпр. -{''S'' ⊆ ''Q'' ⊆ ''T''}-. Ако постоји уникатан број -{''c''}- такав да је -{''a''(''S'') ≤ c ≤ ''a''(''T'')}- за све такве степ регије -{''S''}- и -{''T''}-, тада је -{''a''(''Q'') = ''c''}-.
 
Може бити доказано да таква површинска функција доистазаиста постоји.<ref name="Moise">{{Cite book| last = Moise| first = Edwin| title = Elementary Geometry from an Advanced Standpoint| url = http://books.google.com/?id=7nUNAQAAIAAJ| accessdate = 15. 7. 2012| year = 1963| publisher = Addison-Wesley Pub. Co.|id=| pages = }}</ref>
 
== Историја ==
Ред 31:
=== Површина круга ===
 
У 5. веку п. н. е., [[Хипократ са Хиоса]] је био први да покаже да је површина диска (региона обухваћеног кругом) пропорционална квадрату његовог пречника, као део његове [[Квадратура (математика)|квадратуре]] [[Хипокритов весец|Хипокритовог месеца]],<ref name="heath">{{Cite book| first = Thomas L.| last = Heath| authorlink = Thomas Little Heath| title = A Manual of Greek Mathematics| publisher = Courier Dover Publications | year = 2003| isbn = 978-0-486-43231-1| url = https://books.google.com/books?id=_HZNr_mGFzQC&pg=PA121| pages = 121–132}}</ref> али није идентификовао [[Пропорционалност (математика)|константу пропорционалности]]. [[Еудокс]] је исто тако у 5. веку п. н. е., утврдио да је површина диска пропорционална квадрату његовог пречника.<ref>{{Cite book| url = http://www.stewartcalculus.com/media/8_home.php| title = Single variable calculus early transcendentals.| last = Stewart| first = James| publisher = Brook/Cole| year = 2003| isbn = 978-0-534-39330-4| edition = 5th.| location = Toronto ON| quote = However, by indirect reasoning, Eudoxus (fifth century B.C.) used exhaustion to prove the familiar formula for the area of a circle: <math>A= \pi r^2.</math>| pages = 3}}</ref>
 
Књига -{I}- [[Еуклидови Елементи|Еуклидових ''Елемената'']] се бави једнакошћу области између дводимензионалних фигура. Математичар [[Архимед]] је користио оруђа [[Еуклидова геометрија|Еуклидове геометрије]] да покаже да је област унутар круга једнака површини [[Правоугаони троугао|правоугаоног троугла]] чија база има дужину обима круга и чија висина је једнака полупречнику круга, у својој књизи ''[[Мерење круга]]''. (Обим је -{2{{pi}}''r''}-, и површина троугла је половина базе пута висина, из чега следи да је површина диска {{pi}}-{''r''}-<sup>2</sup>.) Архимед је апроксимирао вреднсот параметра π (и стога је површина круга јединичног полупречника) путем [[Површина круга|његовог метода удвостручавања]], у коме је уписивао регуларни троугао у круг, бележио његову површину, и затим удвостручавао број страна да би добио регуларни [[Шестоугао|хексагон]], након тога је понављао удвостручавање броја страна чиме је површина полигона постајала све ближа површини круга (и исто је радио са [[Тангентални полигон|описаним полигонима]]).
 
Швајцарски научник [[Јохан Хајнрих Ламберт]] је 1761. године доказао да је [[пи|π]], однос површине круга и квадрата његовог полупречника, и да је једнака [[ирационалан број|ирационалном]] броју, што значи да није једнака количнику било која два цела броја.<ref name=Arndt>{{Cite book| last = Arndt| first = Jörg | last2 = Haene l| first2 = Christoph | title = Pi Unleashed| publisher=Springer-Verlag| year = 2006| isbn = 978-3-540-66572-4 | url = https://books.google.com/?id=QwwcmweJCDQC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | ref = harv | accessdate = 5. 6. 2013}} English translation by Catriona and David Lischka.</ref> Године 1794. је француским математичар [[Адријен-Мари Лежандр]] доказао да је π<sup>2</sup> иранционална вредност; тиме је такође доказано да је π ирационално.<ref>{{citeCite book| last = Eves| first = Howard| title = An Introduction to the History of Mathematics| edition = 6th| year = 1990| publisher = Saunders| isbn = 978-0-03-029558-4| pages = 121}}</ref> Године 1882, немачки математичар [[Фердинанд фон Линдеман]] доказао да је π [[трансцендентан број|трансцендентна]] вредност (да није решење било које [[алгебарска једначина|полиномне једначине]] са рационалним коефицијентима), чиме је потврдио претпоставку [[Адријен-Мари Лежандр|Лежандра]] и Ојлера.<ref name=Arndt/>{{rp|p. 196}}
 
=== Површина троугла ===
 
[[Херон|Херон (или Херо) од Александрије]] утврдио је [[Херонова формула|Херонову формулу]] за површину троугла изражену односом његових страна, и доказ се може наћи у његовој књизи, ''Метрика'', коју је написао око 60. године. По неким изворима [[Архимед]] је знао ту формулу пар векова раније,<ref>{{cite book| last = Heath| first = Thomas L.| title = A History of Greek Mathematics (Vol II)| publisher=Oxford University Press
| year = 1921
| pages = 321–323}}</ref> и пошто је ''Метрика'' колекција математичког знања доступног у античком свету, могуће је да та формула предатира референце дате у том раду.<ref>{{MathWorld | urlname = HeronsFormula | title = Heron's Formula}}</ref>
 
Године 499. [[Aryabhata|Аријабхата]], велики [[математичар]]-[[астроном]] из класичног доба [[Индијска математика|индијске математике]] и [[Индијска астрономија|индијске астрономије]], изразио је површину троугла као једну половину базе помножену висином у свом раду -{''[[Aryabhatiya]]''}- (секција 2.6).
Ред 69:
| last = Bourke
| first = Paul
| year = 1988| work =
| publisher =|accessdate=6. 2. 2013
| accessdate = 6. 2. 2013
}}</ref>
 
Линија 79 ⟶ 78:
 
==== Правоугаоници ====
[[Датотека:RectangleLengthWidth.svg|мини|right|180px180п| alt = A rectangle with length and width labelled|Површина овог правоугаоника је {{mvar|lw}}.]]
Најосновнија формула површине је формула за површину [[правоугаоник]]а. Ако је дат правоугаоник са дужином {{mvar|l}} и ширином {{mvar|w}}, формула за површину је:</big><ref name=AF /><ref name=automatski_generisano1>{{cite web| url = http://proofwiki.org/wiki/Area_of_Parallelogram/Rectangle| title = Area of Parallelogram/Rectangle| publisher = ProofWiki.org| accessdate = 29. 5. 2016}}</ref>
 
:{{bigmath|''A'' {{=}} ''lw''}} (правоугаоник).
 
Површина правоугаоника је дужина помножена ширином. Као специјални случај, кад је {{math|''l'' {{=}} ''w''}} у случају квадрата, површина квадрата са дужином стране {{mvar|s}} је дата формулом:<ref name=MathWorld/><ref name=AF/><ref>{{cite web| url = http://proofwiki.org/wiki/Area_of_Square| title = Area of Square| publisher = ProofWiki.org| accessdate = 29. 5. 2016}}</ref>
:{{bigmath|''A'' {{=}} ''s''<sup>2</sup>}} (квадрат).
 
Формула за површину правоугаоника следи директно из основних својстава површине, и понекад се узима као [[дефиниција]] или [[аксиома|аксиом]]. С друге стране, да је [[геометрија]] развијена пре [[аритметика|аритметике]], ова формула би се могла користити за дефинисање [[множење|множења]] [[реалан број|реалних бројева]].
 
[[Датотека:ParallelogramArea.svg|мини|left|180px180п| alt = A diagram showing how a parallelogram can be re-arranged into the shape of a rectangle|Фигуре једнаке површине.]]
 
==== Дисекција, паралелограми и троуглови ====
Линија 98 ⟶ 97:
На пример, било који [[паралелограм]] се може поделити у [[четвороугао|трапезоид]] и [[правоугаони троугао]], као што је приказано на слици лево. Ако се троугао помери на другу страну трапезоида, онда је резултирајућа фируга правоугаоник. Из овога следи да је површина паралелограма једнака површини правоугаоника:<ref name=AF/>
:{{bigmath|''A'' {{=}} ''bh''}} <big> (паралелограм).</big>
[[Датотека:TriangleArea.svg|мини|right|180px180п| alt = A parallelogram split into two equal triangles|Два једнака троугла.]]
Међутим, исти паралелограм се исто тако може пресећи дуж [[дијагонала|дијагонале]] у два [[Подударност (геометрија)|подударна]] троугла, као што је приказано на слици с десне стране. Површина сваког [[троугао|троугла]] је половина површине паралелограма:<ref name=AF/>
:<math>A = \frac{1}{2}bh</math> <big> (троугао).</big>
Слични аргументи могу се користити за проналажење формуле за површину [[четвороугао|трапезоида]]<ref>{{cite book| title = Problem Solving Through Recreational Mathematics| last = Averbach| first = Bonnie| first2 = Orin| last2 = Chein| publisher = Dover| year = 2012| isbn = 978-0-486-13174-0| url = https://books.google.com/books?id=Dz_CAgAAQBAJ&pg=PA306| pages = 306}}</ref> као и компликованијих [[многоугао|полигона]].<ref>{{cite book| title = Calculus for Scientists and Engineers: An Analytical Approach| first = K. D.| last = Joshi| publisher = CRC Press| year = 2002| isbn = 978-0-8493-1319-6| url = https://books.google.com/books?id=5SDcLHkelq4C&pg=PA43| pages = 43}}</ref>
 
=== Површина закривљених облика ===
Линија 111 ⟶ 110:
Формула за површину [[круг]]а (прецизније површина обухваћена кругом или површина [[круг|диска]]) базирана је на сличном методу. Полазећи од полупречника круга {{math|''r''}}, могуће је поделити круг у [[Кружни сектор|секторе]], као што је приказано на слици десно. Сваки сектор је апроксимативно троугаон по облику, и сектори се могу аранжирати тако да формирају апроксимативни паралелограм. Висина паралелограма је {{math|''r''}}, а ширина је половина [[обим]]а круга, или {{math|π''r''}}. Стога је тотална површина круга {{math|π''r''<sup>2</sup>}}:<ref name=AF/>
:{{bigmath|''A'' {{=}} π''r''<sup>2</sup>}} <big> (круг).</big>
Мада је дисекција која се користи у овој формули само приближна, грешка постаје све мања и мања како се круг дели у све мање и мање секторе. [[Гранична вредност|Лимит]] површине апроксимираног паралелограма је прецизно {{math|π''r''<sup>2</sup>}}, што је површина круга.<ref name=Surveyor>{{cite journal| last = Braden| first = Bart| date = September 1986| title = The Surveyor's Area Formula| journal = The College Mathematics Journal| volume = 17| issue = 4| publisher = |doi=10.2307/2686282| url = http://www.maa.org/pubs/Calc_articles/ma063.pdf| accessdate = 15. 7. 2012| pages = 326–337}}</ref>
 
Овај аргумент је заправо једноставна примена идеје [[Инфинитезимални рачун|инфинитезималног рачуна]]. У античка времена, [[метод исцрпљивања]] је кориштен на сличан начин за налажење површине круга, и тај метод се сад сматра прекурзором [[Интеграл|интегралног рачуна]]. Користећи модерне методе, површина круга се може израчунати користећи [[одређени интеграл]]:
Линија 124 ⟶ 123:
==== Површина тела ====
{{main article|Површина тела}}
[[Датотека:Archimedes sphere and cylinder.svg|right|мини|180px180п| alt = A blue sphere inside a cylinder of the same height and radius|[[Архимед]] је показао да је површина [[сфера|сфере]] једнака са тачно четири површине [[круг]]а истог полупречника, и да је запремина сфере тачно 2/3 запремине [[Ваљак (геометрија)|цилиндра]] исте висине и полупречника.]]
Већина основних формула за површину тела се може добити пресецањем и поравнавањем површина. На пример, ако се бочна површина [[Ваљак (геометрија)|цилиндра]] (или било које [[Призма (геометријска фигура)|призме]]) уздужно пресече, површина се може поравнати у првоугаоник. Слично томе, ако се пресече једна страна [[Купа (геометрија)|купе]], бочна површина се може поравнати у сектор круга, и резултирајућа површина се може израчунати.
 
Линија 135 ⟶ 134:
==== Површине дводимензионалних фигура ====
* [[Троугао]]: <math>\tfrac12Bh</math> (где је -{''B''}- било која страна, и -{''h''}- је растојање од линије на којој -{''B''}- лежи до другог темена троугла). Ова формула се може користити ако је висина -{''h''}- позната. Ако су познате дужине три стране онда се може користити ''[[Херонова формула]]'': <math>\sqrt{s(s-a)(s-b)(s-c)}</math> где су -{''a''}-, -{''b''}-, -{''c''}- стране троугла, и <math>s = \tfrac12(a + b + c)</math> је половина његовог обима.<ref name=AF/> Ако су један угао и две стране дате, површина је <math>\tfrac12 a b \sin(C)</math> где је {{math|''C''}} дати угао и {{math|''a''}} и {{math|''b''}} су стране.<ref name=AF/> Ако је троугао приказан на координатној равни, може се користити матрица која се поједностављује апсолутном вредношћу израза <math>\tfrac12(x_1 y_2 + x_2 y_3 + x_3 y_1 - x_2 y_1 - x_3 y_2 - x_1 y_3)</math>. Ова формула је позната као [[формула пертле]] и то је један једноставан начин израчунавања површине троугла заменом координата три тачке ''(x<sub>1</sub>, y<sub>1</sub>)'', ''(x<sub>2</sub>, y<sub>2</sub>)'', и ''(x<sub>3</sub>, y<sub>3</sub>)''. Формула пертле се исто тако може користити за налажење површине других полигона кад су њигова темена позната. Још један приступ налажењу површине координатног троугла је путем [[математичка анализа|калкулуса]].
* [[једноставни полигон]] конструисан на мрежи равномерно размакнутих тачака (i.e., тачака са [[Цео број|целобројним]] координатама) таквој да су сва темена полигона тачке на мрежи: <math>i + \frac{b}{2} - 1</math>, где је -{''i''}- број тачака мреже унутар полигона и -{''b''}- је број граничних тачака.<ref name=Pick>{{cite journal | last = Trainin| first = J. | title = An elementary proof of Pick's theorem | journal = [[Mathematical Gazette]] | volume = 91 | issue = 522 | date = November 2007 | pages = 536–540}}</ref> Овај резултат је познат као [[Пикова теорема]].<ref name=Pick/>
 
==== Површина у рачуну ====
[[Датотека:Integral as region under curve.svg|left|мини|280px280п| alt = A diagram showing the area between a given curve and the x-axis|Интеграција се може поистоветити са мерењем површине испод криве, дефинисане са -{''f''(''x'')}-, између две тачке (овде -{''a''}- и -{''b''}-).]]
[[Датотека:Areabetweentwographs.svg|мини|287px287п| alt = A diagram showing the area between two functions|Површина између два графа се може израчунати као разлика интеграла две функције]]
* Површина између криве с позитивним вредностима и хоризонталне осе, мерене између две вредности -{''a''}- и -{''b''}- (-{b}- је дефинисана као већа од ове две вредности) на хоризонталној оси, је дато интегралом од -{''a''}- до -{''b''}- функције која представља криву:<ref name=MathWorld/>
:<math> A = \int_a^{b} f(x) \, dx.</math>
Линија 147 ⟶ 146:
:<math>A = {1 \over 2} \int r^2 \, d\theta. </math>
* Област обухваћена [[Параметарска једначина|параметарском кривом]] <math>\vec u(t) = (x(t), y(t)) </math> са крајњим тачкама <math> \vec u(t_0) = \vec u(t_1) </math> је дата [[Криволинијски интеграл|линијским интегралом]]:
::<math> \oint_{t_0}^{t_1} x \dot y \, dt = - \oint_{t_0}^{t_1} y \dot x \, dt = {1 \over 2} \oint_{t_0}^{t_1} (x \dot y - y \dot x) \, dt </math>
(погледајте [[Гринова теорема|Гринову теорему]]) или -{''z''}--компоненту од
:<math>{1 \over 2} \oint_{t_0}^{t_1} \vec u \times \dot{\vec u} \, dt.</math>
Линија 156 ⟶ 155:
где је -{''f''(''x'')}- квадратна горња граница и -{''g''(''x'')}- је квадратна доња граница. [[Дискриминанта]] -{''f''(''x'')-''g''(''x'')}- се дефинише као
:<math>\Delta=b^2-4ac.</math>
Поједностављујући интегралну формулу између графова две функције (као што је дато у горњој секцији) и користећи [[Вијетове формуле]], добија се<ref>{{cite book| title = Matematika| url = https://books.google.com/books?id=NFkVfrZBqpUC&pg=PA51| publisher = PT Grafindo Media Pratama| isbn = 978-979-758-477-1| pages = 51}}</ref><ref>{{cite book| title = Get Success UN +SPMB Matematika| url = https://books.google.com/books?id=uwqvITs8OaUC&pg=PA157| publisher = PT Grafindo Media Pratama| isbn = 978-602-00-0090-9| pages = 157}}</ref>
:<math>A=\frac{\Delta\sqrt{\Delta}}{6a^2}=\frac{a}{6}(\beta-\alpha)^3,\qquad a\neq0.</math>
Ово остаје валидно ако је једна од функција линеарна.
 
==== Површина тродимензионалних фигура ====
* [[Купа (геометрија)|Купа]]:<ref name=MathWorldCone>{{cite web| url = http://mathworld.wolfram.com/Cone.html| title = Cone| publisher = [[Wolfram MathWorld]]| authorlink = Eric W. Weisstein| last = Weisstein| first = Eric W.| accessdate = 6. 7. 2012}}</ref> <math>\pi r\left(r + \sqrt{r^2 + h^2}\right)</math>, где је -{''r''}- полупречник кружне основе, и -{''h''}- је висина. Ово се исто тако може написати као <math>\pi r^2 + \pi r l </math><ref name=MathWorldCone/> или <math>\pi r (r + l) \,\!</math> где је -{''r''}- полупречник и -{''l''}- је висина нагиба купе. <math>\pi r^2 </math> је база површине, док је <math>\pi r l </math> латерална површина купе.<ref name=MathWorldCone/>
* [[коцка]]: <math>6s^2</math>, где је -{''s''}- дужина ивице.<ref name=MathWorldSurfaceArea/>
* [[Ваљак (геометрија)|цилиндар]]: <math>2\pi r(r + h)</math>, где је -{''r''}- полупречник основе и -{''h''}- је висина. ''2<math>\pi</math>r'' се такође може написати као ''<math>\pi</math> -{d}-'', где је -{''d''}- дикаметар.
Линија 230 ⟶ 229:
 
== Мерне јединице ==
Према [[Међународни систем јединица|СИ]] систему јединица мера, који је и код нас на снази, основна мерна јединица површине је [[Квадратни метар|''квадратни метар'']] (-{m<sup>2</sup>²}-), а могу се користити и из ње изведене величине:
* -{1 dm<sup>2</sup>²}- = 0.01 -{m}-<sup>2</sup>² = 10<sup>-2</sup>m<sup>2</sup>² (ретко се користи)
* -{1 cm<sup>2</sup>²}- = 0.0001 -{m}-<sup>2</sup>² = 10<sup>-4</sup>m<sup>2</sup>² (ретко се користи)
* -{1 mm<sup>2</sup>²}- = 0.000001 -{m}-<sup>2</sup>² = 10<sup>-6</sup>m<sup>2</sup>² (користи се за мерење површине пресека жице у [[Електротехника|електротехници]])
 
За мерење површине терена користе се веће мере:
* 1 -{ar}- = 100 -{m<sup>2</sup>²}- = 10<sup>2</sup>m<sup>2</sup>²
* 1 -{ha}- = 10 000 -{m<sup>2</sup>²}- = 10<sup>4</sup>m<sup>2</sup>² (један [[хектар]])
* 1 -{km²}- = 1 000 000 -{m<sup>2</sup>²}- = 10<sup>6</sup>m<sup>2</sup>² (један [[квадратни километар]])
 
== Види још ==
Линија 247 ⟶ 246:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Eves| first = Howard| reftitle = An Introduction to the History of Mathematics| edition = 6th|year=1990| publisher = Saunders|isbn=978-0-03-029558-4|pages=121}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Arndt| first = Jörg | last2 = Haene l| first2 = Christoph | title = Pi Unleashed| publisher=Springer-Verlag| year = 2006| isbn = 978-3-540-66572-4 | url = https://books.google.com/?id=QwwcmweJCDQC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | accessdate = 5. 6. 2013}} English translation by Catriona and David Lischka.</ref> Године 1794. је француским математичар [[Адријен-Мари Лежандр]] доказао да је π<sup>2</sup> иранционална вредност; тиме је такође доказано да је π ирационално.<ref>{{cite book| last = Eves| first = Howard| title = An Introduction to the History of Mathematics| edition = 6th| year = 1990| publisher = Saunders| isbn = 978-0-03-029558-4| pages = 121}}
* {{Cite book | ref = harv | url = http://www.stewartcalculus.com/media/8_home.php| title = Single variable calculus early transcendentals.| last = Stewart| first = James| publisher = Brook/Cole| year = 2003| isbn = 978-0-534-39330-4| edition = 5th.| location = Toronto ON| quote = However, by indirect reasoning, Eudoxus (fifth century B.C.) used exhaustion to prove the familiar formula for the area of a circle: <math>A= \pi r^2.</math>| pages = 3}}
* {{Cite book | ref = harv | first = Thomas L.| last = Heath| authorlink = Thomas Little Heath| title = A Manual of Greek Mathematics| publisher = Courier Dover Publications | year = 2003| isbn = 978-0-486-43231-1| url = https://books.google.com/books?id=_HZNr_mGFzQC&pg=PA121| pages = 121–132}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Moise| first = Edwin| title = Elementary Geometry from an Advanced Standpoint| url = http://books.google.com/?id=7nUNAQAAIAAJ| accessdate = 15. 7. 2012| year = 1963| publisher = Addison-Wesley Pub. Co.|id=| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv| last = Rudin| first = Walter| title = Real and Complex Analysis| publisher = McGraw-Hill| year = 1966| isbn = 978-0-07-100276-9| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| first = Carl B.| last = Boyer| authorlink = Carl Benjamin Boyer| title = A History of the Calculus and Its Conceptual Development| publisher = Dover| year = 1959| isbn = 978-0-486-60509-8|pages=}}
 
== Спољашње везе ==