Срби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
м Разне исправке |
||
Ред 43:
| регион8 = {{застава|Аустралија}}
| поп8 = 69.544(2013)
| реф8 = <ref>{{cite journal|title=The People of Australia – Statistics from the 2011 Census|publisher=Department of Immigration and Border Protection|year=2014|isbn=978-1-920996-23-9|url=https://www.immi.gov.au/media/publications/statistics/immigration-update/people-australia-2013-statistics.pdf|quote=Ancestry
| регион9 = {{застава|Швајцарска}}
| поп9 = 187.554 (2008)
Ред 200:
Порфирогенит у свом спису пише да су Срби још за време Ираклија примили хришћанство и то преко свештеника из [[Рим]]а.{{Sfnm| 1a1 = Ферјанчић|1y=1959| 1pp = 48–49| 2a1 = Живковић|2y=2013|2p=103}} То се донекле може и разумети с обзиром да је Византија могла тада деловати на Србе само преко приморских градова на Јадрану у којима је богослужбени језик био латински.{{sfn|Ћирковић|1981|p=152}}{{напомена|[[Тибор|Живковић]] је упоредном анализом списа „О народима“ и „[[О покрштавању Бавараца и Карантанаца]]“ уочио низ сличности у њиховом излагању, између осталог и у оним деловима где се говори о покрштавању Срба и Хрвата односно Бавараца и Карантанца. То га је упутило на закључак да је Порфирогенитова прича о покрштавању Срба заснована на неком изгубљеном извору (тзв. спис „О покрштавању Хрвата и Срба“) чији аутор је, следећи образац излагања списа „О покрштавању Бавараца и Карантанаца“, измислио да су Срби примили хришћанство од римских свештеника.{{sfn|Живковић|2013|pp=103–107}}}} Срби су вероватно осетили и утицај [[Методије Солунски|Методијеве]] панонско-сремске архиепископије и [[Климент Охридски|Климентове]] величке епископије који се огледао у ширењу словенске писмености и словенског богослужења.{{sfn|Ћирковић|1981|pp=152–53}} Међутим, поставља се питање у којој је мери хришћанство захватило Србе у 9. веку. Наиме, из каснијих сведочанстава се види да је мисионарски рад редовно био праћен великим тешкоћама.{{sfn|Ћирковић|1981|p=153}} Тек је [[свети Сава]] успео да учврсти хришћанство међу Србима и да се избори за самосталну српску цркву.
Осим поменутог „Списа о народима“, Срби се помињу, додуше кратко, и у [[Анали франачког краљевства|Аналима франачког краљевства]], латинском спису из 9. века, и то као народ који је обухватао велики део некадашње римске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=1981|1p=147| 2a1 = Sedov|2y=2013| 2pp = 460–61}} [[Византијско царство|Византинци]] су називали Србе и [[Трибали]]ма.<ref>[http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica Први сукоби Срба и Турака - Политикин забавник] {{Wayback|url=http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica |date=20120426152222 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Почетком [[15. век|
[[Датотека:Serb lands in the 9th century.png|мини|десно|250п|Српске кнежевине у 9. веку]]
Ред 260:
== Језик ==
[[Датотека:Shtokavian subdialects1988-sr.png|мини|лево|250п|Штокавски
{{Посебан чланак|Српски језик}}
Срби говоре српским језиком, који припада [[словенски језици|словенској групи]] [[индоевропски језици|индоевропске породице језика]]. Он има доминантно место у окружењу, како Јохан Аделунг (1806) примећује: сви језици на југу Европе су "под српском капом" (српским језиком)- деривати су заједничког језика и од њега постали.<ref name=automatski_generisano1 /> Српски језик је службени језик Србије и један од три службена језика Босне и Херцеговине (уз [[Бошњачки језик|бошњачки]] и [[Хрватски језик|хрватски]]; сва три језика су готово истоветна). Такође је, уз [[албански језик|албански]], један од два службена језика самопроглашене Републике Косово, коју Србија не признаје. У Црној Гори је српски главни говорни језик, иако нема службени статус на нивоу државе (службени језик у Црној Гори је [[Црногорски језик|црногорски]], који је такође истоветан српском језику).
| |||