Отворите главни мени

Промене

166 бајтова уклоњено, пре 3 месеца
м
Разне исправке
| приступница датум3 = [[1. април]] [[1979]].<br />(Исламска Република)
| HDI година = 2012
| HDI = 0.766<ref>{{cite web| url = http://hdr.undp.org/en/reports/global/hdr2013/| title = 2013 Human development Report| publisher = [[United Nations Development Programme]]| accessdate = 22. 5. 2013}}</ref>
| HDI поредак = 76.
| HDI категорија = <span style="color:#090;">висок</span>
 
=== Положај ===
Иран је, већином, планинска земља и делимично пустињска висораван с површином од 1.648.000 км<sup>2</sup>km²<ref name="CIA WF">{{en icon}}[http://cia.gov/cia/publications/factbook/geos/ir.html CIA World Factbook] {{Wayback|url=http://cia.gov/cia/publications/factbook/geos/ir.html |date=20070509135807 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>. На северу се граничи са [[Јерменија|Јерменијом]] (35 -{km}-), [[Азербејџан]]ом (611 -{km}-), [[Туркменистан]]ом (992 -{km}-) и има 740 -{km}- обале на [[Каспијско језеро|Каспијском језеру]]. На западу се граничи са [[Турска|Турском]] на северу и [[Ирак]]ом на југу, где је гранична река [[Шат ел Араб]]. На југу има излаз на [[Персијски залив|Персијски]] и [[Омански залив]] у дужини од 1770 -{km}-. Иран од [[1970е|1970-их]] има гранични спор с [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињеним Арапским Емиратима]] због острва [[Велики и Мали Тунб|Тунб]] и [[Абу Муса]] које је окупирао Иран. На истоку се граничи са [[Авганистан]]ом, на северу и [[Пакистан]]ом на југу. Удаљеност између Азербејџана на северозападу и [[Покрајина Систан и Белуџистан|Систана и Белуџистана]] на југоистоку је око 2330 -{km}-.
 
=== Геологија и рељеф ===
{{главни|Сасанидско краљевство}}
 
Сасаниди су били први који су називали њихово царство ''Ирансхахр'' или ''Ерāнсхахр'' (персијски: ايرانشهر, ''Земља Аријаца''). Они су владали једним од најважнијих раздобља иранске историје те су остварили бројна достигнућа на свим подручјима. Посебно су утицали на [[Римско царство|римски свет]], будући да су два царства била непрестано у рату.<ref>A. Grabar, « Le rayonnement de l’art sassanide dans le monde chrétien », ''La Persia nel Medioevo'', Rim. (1971). pp. 679–707.</ref> Њихов културни утицај досегнуо је и [[Западна Европа|западну Европу]], [[Африка|Африку]], [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] те се наставио и у [[ислам]]ском раздобљу.<ref>{{Cite book| last = Zarinkoub| first = Abdolhossein| authorlink= | title = Ruzgaran: tarikh-e Iran az aghz ta saqut saltnat Pahlvi| year = 1999| url = | publisher = | location = | language = |isbn=978-964-6961-11-1|pp=305-|pages=}}</ref><sup>,</sup><ref>M. M. Mango, « Byzantine, Sasanian and Central Asian Silver, Kontakt zwischen Iran, Byzanz und der Steppe » in 6-7. Jh., ed. Cs. Balint, ''Varia Archaeologica Hungarica'', IX, Budimpešta. (2000). pp. 267–284.</ref>
 
=== Исламско раздобље ===
У децембру [[1945]]. године, уз подршку [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Аутономна Република Азербејџан|Народна Република Азербејџан]] и [[Курдска Народна Република]] прогласиле су своју независност у подручјима иранског Азербејџана и иранског Курдистана. Делове [[Велики Хорасан|Хорасана]], [[Горган]]а, [[Мазандаран]]а и [[Покрајина Гилан|Гилана]] окупирале су совјетске трупе; [[Иранско-совјетска криза]], прва у [[Хладни рат|Хладном рату]], завршила се у децембру [[1946]], након што су владе републичких покрета изгубиле подршку Совјетског Савеза.
 
Године 1953. премијер [[Мохамед Мосадик]] национализује нафту. Ради заштите западњачких интереса у иранској нафтној индустрији, [[mI6|британске]] и [[централна обавештајна агенција|америчке]] тајне службе проводе [[државни удар у Ирану 1953.|операцију Ајакс]] чији је циљ постављање владе која би штитила западњачке интересе. Након Мосадикова пада, Мохамед Реза-шах Пахлави успоставља аутократски диктаторски режим уз помоћ САД. Године [[1955]]., Иран улази у Багдадски пакт, те тиме прелази на америчку страну у Хладном рату. Мухамед Реза-шах модернизовао је индустрију и друштво захваљујући приходима од нафте и програму званом [[Бијела револуција]]. За време његовог режима макнути су сви облици политичке опозиције, а његова владавина уопштено није била добро прихваћена у иранском друштву.
 
=== Исламска револуција и исламска република ===
Револуција, након које је следио рат с Ираком оставили су велике последице на привреду земље које су водили прагматичари као [[Хашеми Рафсанџани]], који је изабран за председника 1987. и 1991. године. Крах економске политике и модернизације иранске државе довео је до избора умереног [[Мохамед Хатами|Мохамеда Хатамија]] на место председника [[1997]]. године. Његову владавину обиљежиле су несугласице између друштва које је захтевало промене и свештенства које је желело задржати своју моћ. Ова ситуација је достигла свој врхунац у јулу [[1999]], када су на улицама Техерана и других већих градова избили масовни протести против власти. Хатами је поновно изабран [[2001]]. године, али конзервативне струје у иранском парламенту дестабилизовале су његов реформаторски покрет.
 
Године [[2005]]., на место председника државе изабран је конзервативни градоначелник Техерана, [[Махмуд Ахмадинежад]], док је више од 1.000 других кандидатура Савет чувара прогласило неважећим. Његов мандат обележио је контроверзни [[Ирански нуклеарни програм|нуклеарни програм]] и тврда спољна политика. На изборима 2013. председник Ирана постао је [[Хасан Рухани]].
 
==== Развој ИР Иран четрдесет година након револуције ====
'''Енергетика'''
 
Резерве природног гаса процењују се на 33.72 трилиона<ref name=automatski_generisano1>{{en icon}} [https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/ir.html ''The world fact book'' Energy]</ref> m<sup>3</sup>³ (податак из 1. јануара 2018.) чиме Иран заузима 2. место на свету. У 2017. години био је рангиран на 3. месту у производњи природног гаса са 214.5 билиона <ref name=automatski_generisano1 /> m<sup>3</sup>³.
 
[[Датотека:South Pars Onshore Facilities (4).jpg|мини|лево|Постројење гасног поља Јужни Парс у близини града Асалује]]Резерве нафте процењују се на 157.2 билиона<ref name=automatski_generisano1 /> bbl (1. јануар 2018) чиме Иран заузима 4. место на свету и 4. месту у производњи нафте са 4,469 милиона<ref name=automatski_generisano1 /> bbl дневно.
 
Иран је са 116,600<ref>{{en icon}} [https://10mosttoday.com/10-countries-with-largest-water-area/ ''10 Most Today'' 10 Countries With Largest Water Area]</ref> km<sup>2</sup>² 6. земља света у погледу водених површина, a захваљујући Каспијском мору, чак 7.07% површине Ирана је вода.
 
'''Индустрија и рударство'''
'''Пољопривреда'''
 
Иран се са 95,530<ref>{{en icon}} [http://world.bymap.org/IrrigatedLand.html ''World by map'' Irrigated Land]</ref> km<sup>2</sup>² 2012. године налазио на 5. месту у свету у погледу укупне површине наводњаваног земљишта.
 
[[Датотека:Saffronfarm-860808.jpg|мини|десно|Берба шафрана, Торбат Хејдарије, покрајина Разави Хорасан]]Иран је највећи светски произвођач [[шафран]]а који се сматра стратешким производом у земљи јер производи око 95% светског шафрана. У периоду од 2017-2018. производња шафрана порасла је за 55 % и Иран је извезао 236<ref name=automatski_generisano4>{{en icon}} [http://www.xinhuanet.com/english/2018-06/13/c_137249703.htm ''Xinhua net'' Iran's saffron exports growth hits 10-year high]</ref> t шафрана у вредности од 325 милиона<ref name=automatski_generisano4 /> USD.
==== Медији ====
 
Медији у земљи постоје још од појаве првих новина 1835.<ref>{{Cite book| title = Eternal Iran| url = https://books.google.com/books?id=fX_HAAAAQBAJ&pg=PA152| publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-1-4039-7710-6|pages= 152-}}</ref> Медије чине бројне службене новинске агенције, велики број дневних новина и часописа, службени телевизијски канали и приватни (који емитују из иностранства), те радијске станице. Забележен је и снажан тренд [[блог]]ова, због могућности слободног и анонимног изражавања.
 
Ирански устав дозвољава слободу медија све док се поштују исламска начела. Сваки издавач новина или часописа мора имати одговарајући дозволу за рад.<ref name="CSI">{{en icon}} [http://countrystudies.us/iran/98.htm « The Mass Media »], ''in'' ''Country Studies'', Конгресна библиотека, Вашингтон, 1988.</ref> Сва издања која су оцијењена као противисламска не могу добити ову дозволу. У пракси ову дозволу не добивају ни медији за које се сматра да шире расположење против владе.<ref name="CSI" /> Године [[1987]]., све новине и часописи подржавали су институције исламске републике. Након Хатамијевог избора [[1997]]. и релативне либерализације медија, нека папирната издања постала су критичнија према власти.
 
Све радијске и телевизијске станице у Ирану под контролом су власти. Вођа револуције именује директоре телевизијских и националних радијских станица постоје у [[Техеран]]у и свим већим покрајинским градовима. Станице у [[Ирански Азербејџан|иранском Азербејџану]] и [[Ирански Кудристан|иранском Курдистану]] могу емитовати програме на азербејџанском и курдском. Многе опозиционе групе емитују програме из [[Ирак]]а или из [[Кавказ (регион)|кавкаских]] земаља.
=== Спољна политика ===
[[Датотека:Bagh-melli.jpg|мини|Улазна врата у министарство спољних послова у [[Техеран]]у]]
Револуционарни режим у Ирану којег је започео ајатолах [[Рухолах Хомеини|Хомеини]] радикално је промијенио спољну политику те земље у односу на ону коју је проводио [[шах (владар)|шах]], то се посебно односи на дотадашњу прозападњачку политику. Након тешке постреволуционарне спољне политике и [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранског рата]], Иран је рационализовао своју спољну политику и сконцентрисао се на њене привредне циљеве.<ref>{{harvnbsfn|Byman|Chubin|Ehteshami|2001|pp=82–92}}</ref> Ипак, ова политика је далеко од нормализације.
 
У новије доба, Иран се труди побољшати своје односе са суседним државама, поготово с [[Саудијска Арабија|Саудијском Арабијом]]. Циљеви спољне политике укључују ненаметљиво преузимање водеће улоге у регији, смањити и прекинути [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] утицај и утицај других сила у регији, те заснивање квалитетних трговачких односа.
Термин „извоза исламске револуције” произлази из посебног погледа на свет, који гледа на исламску револуцију као на начин којим се муслимани и немуслимани могу ослободити од угњетавања тирана који служе интересима међународног [[империјализам|империјализма]].
 
Постоји пуно струја мисли о спровођењу извоза исламске револуције, од оних који се залажу само за дјеловање путем образовања, па до оних који желе активно помоћи револуционарним скупинама у спровођењу револуције. Иако се иранско Министарство спољних послова залаже само за образовно дјеловање, многи заговорници активистичког приступа налазе се на високим политичким положајима, те могу битно утицати на иранску спољну политику. Ово се посебно може видјети у политици према [[Либан]]у.<ref>{{fr}} [http://www.monde-diplomatique.fr/2004/02/HOURCADE/11001 Le réveil de l'Iran], Bernard Hourcade, february 2004, Le Monde diplomatique. pp. 12–13.</ref> Године [[1982]]., Иран је послао 1.500 [[корпус Чувара Исламске револуције|бранитеља револуције]] у [[Баалбек]] у Либану како би организовали, опремили и обучили [[Хезболах]].<ref>{{en icon}} Augustus Richard Norton, « Walking Between Raindrops: Hizballah in Lebanon », ''Mediterranean Politics'', vol. 3, no. 1, ljeto (1998). pp. 86.</ref> Иако је Иран смањио своју подршку либанском покрету, и даље наставља помагати и подржавати Хезболах. Техеран такође подупире и шиитске покрете у [[Ирак]]у, [[Бахреин]]у, [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и [[Авганистан]]у.
 
Ипак, неки аутори мисле да се извоз револуције не слаже с жељама за отварањем Ирана према свету, те сматрају да је концепт извоза револуције нестао у првим годинама владајућег режима.<ref>{{fr}} [http://www.diploweb.com/forum/dufour06101.htm L'influence de l'Iran au travers du chiisme. Mode opératoire, succès et limites de la politique pro-chiite iranienne.], Thierry Dufour, listopad 2006.</ref>
{{главни|Привреда Ирана}}
 
Иранска привреда је мешавина централно-планираног државног власништва над нафтним и другим великим компанијама, сеоске пољопривреде и приватног предузетништва. Привредна инфраструктура је знатно унапређена у последње два деценије, али главни проблеми су и даље висока инфлација и незапосленост.<ref>{{Cite news| url = http://www.nytimes.com/2009/06/10/world/middleeast/10iran.html| title = As Iran Gets Ready to Vote, Economy Dominates| date = 10. 6. 2009.| publisher = [[Њујорк тајмс|New York Times]]}}</ref> Почетком 21. века сектор услуга чинио је највећи постотак БДП-а, затим следе индустријски (рударство и производња) и пољопривредни. Године 2006. удро пољопривреде је био око 10% и континуирано се смањује, 45% прихода државног буџета чине приходи од нафте и гаса, а порези око 31%. Државно издвајање новца допринело је просечној годишњој инфлацији од 14% у раздобљу 2000—2004. Иранске државне резерве се процењују на око 120 милијарди долара, а познато је да око 80% иранског спољног прихода стиже од извоза енергената<ref>{{cite web | url = http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Vijesti/Svijet/tabid/104/View/Details/ItemID/45317/Default.aspx | title = Iran pretvorio dio deviznih rezervi u zlato - banka.hr | publisher = Bankamagazine.hr | date = | accessdate = 24. 6. 2010. }}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. За 2008. годину ирански БДП је процењен на 382,3 милијарде долара (859,7 милијарди према куповној моћи), односно 5,826 долара по глави становника (13,100 долара према куповној моћи),<ref name="autogenerated1">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ir.html#Econ CIA - The World Factbook], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> што је дванаестероструки пораст у односу на доба пре револуције 1979.<ref>{{cite web| url = http://www.nationmaster.com/graph/gov_gen_gov_fin_con_exp_cur_us_percap-expenditure-current-us-per-capita&date=1979 | title = General Government Final Consumption Expenditure current us$ (per capita) by country. Definition, graph and map | publisher = Nationmaster.com | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref> Привредни раст износи око 6,4% годишње<ref name="autogenerated1"/>. Незапосленост је 12,5%<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2129rank.html CIA - The World Factbook], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>, инфлација према владиним изворима износи 17%<ref>{{cite web| url = http://uk.reuters.com/article/marketsNewsUS/idUKBLA04886320070520 | title = Iran inflation set to rise to 17%-bank official &#124; Reuters | publisher = Uk.reuters.com | date = | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref>, а проценат жена у радној снази је 33%<ref>{{cite web| url = http://www.payvand.com/news/09/feb/1110.html | title = Where Are Iran's Working Women? | publisher = Payvand.com | date = 22. 11. 2006. | accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref> Због ових података и разноврсне али мање индустријске базе, УН сврстава иранску привредуо као полуразвијену<ref>{{cite web | url = http://www.irvl.net/living-in-iran/ | title = Living In Iran | publisher = Irvl.net | date = | accessdate = 24. 6. 2010. | archive-url = https://web.archive.org/web/20100627025515/http://www.irvl.net/living-in-iran/ | archive-date = 27. 066. 2010 | dead-url = yes | df = }}</ref>
 
== Култура ==
[[Кинематографија]] је била стара само неколико година кад се појавила у Персији почетком 20. века. Први ирански режисер засигурно је био [[Мирза Ибрахим Акас Баши]], службени фотограф тадашњег иранског шаха [[Мозафер-ел Дин Шах]]а. Након посете [[Париз]]у [[1900]]. године, Баши је набавио камеру и снимио посету шаха [[Белгија|Белгији]].
 
Иранска кинематографија након револуције је досегла значајан успјех на међународном нивоу због истакнутог стила и посебности теми и аутора. Из иранске кинематографије појавили су се бројни режисери светске класе, као [[Абас Киаростами]] и [[Јафар Панахи]]. Стална присутност иранских филмова на бројним престижним међународним фестивалима као што су [[Кански филмски фестивал|Кански]], [[Венецијански филмски фестивал|Венецијански]] или [[Берлински филмски фестивал|Берлински фестивал]] привукли су пажњу публике на ова дела.<ref>{{fr}}{{en icon}} [http://www.festival-cannes.fr/aide/search_film.php?langue=6001&titre_film=&realisateur=&acteur=&anneefilm=&paysfilm=IRN Попис иранских филмова призаних у Кану]{{Мртва веза|date=04. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
=== Музика ===
[[Скијање]] је такође популарно међу одређеним друштвеним класама. Иран има бројна уређена скијалишта, од којих су најпопуларнија она на [[Елбрус]]у. Будући да је велики део територија државе брдовито, популарно је и планинарење и пењање.
 
[[Године 2002]]. године, најпрактикованији спортови међу становништвом били су фудбал, [[бодибилдинг]], [[одбојка]], [[борилачке вјештине]], [[пливање човека|пливање]], планински спортови ([[планинарење|алпинизам]], скијање, [[трекинг]]) и [[рвање]]. [[Тенис]], [[голф]], [[кошарка]], [[гимнастика]] и варзеш-е пахлавани су мање практиковани.<ref>{{fr}}[http://www.ivry.cnrs.fr/iran/Archives/archiveRecherche/statistique/Tableaux-pdf/Tab50.pdf Истраживање о социоекономским карактеристикама иранских домаћинстава (2002)]{{Мртва веза| date = 808. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Ирански центар за статистику, 2003.</ref>
 
{{clear}}
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite book |ref=harv| last= Byman| first= Daniel| last2 = Chubin| first2 = Shahram| last3 = Ehteshami| first3 = Anoushiravan| editor = Jerrold D. Green| title = Iran's Security Policy in the Post-Revolutionary Era| url = https://books.google.com/books?id=c_K0-LEwJaAC&pg=PR14| year = 2001| publisher = Rand Corporation|isbn=978-0-8330-3244-7|pages= 82—92}}
* {{Cite book |ref=harv| last = Temperman| first = Jeroen| title=State-Religion Relationships and Human Rights Law: Towards a Right to Religiously Neutral Governance| url=https://books.google.com/books?id=Khag6tbsIn4C&pg=PA87| year = 2010| publisher=BRILL|isbn=978-90-04-18148-9|pages= 87}}
* {{Cite book |ref=harv| last = Zarinkoub| first = Abdolhossein| authorlink= | title = Ruzgaran: tarikh-e Iran az aghz ta saqut saltnat Pahlvi| year = 1999| url = | publisher = | location = | language = |isbn=978-964-6961-11-1|pp=305-|pages=}}
* {{Cite book |ref=harv| title = Eternal Iran| url = https://books.google.com/books?id=fX_HAAAAQBAJ&pg=PA152| publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-1-4039-7710-6|pages= 152—}}
* {{Cite book |ref=harv| last = Djalili| first = Mohammad-Reza| title = Géopolitique de l'Iran| url = https://books.google.com/books?id=F3M6ZqbN8rYC| year = 2005| publisher = Editions Complexe|isbn=978-2-8048-0040-6|pages=}}
{{colend}}
 
1.506.851

измена