Википедија

Писаћа машина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 6:
 
=== Почетак производње ===
[[Датотека:Remington typewriter No. 12 with Cyrillic letters 02.jpg|220px220п|мини|Ремингтон писаћа машина]]
[[Енглези|Енглез]] [[Вилијам Пети]] ([[Енглески језик|енгл]]. ''William Petty'') први је покушао да конструише писаћу ма­шину [[1674]]. године, а тек након четири [[Деценија|деценије]], [[1714]]. године, његов земљак [[Хенри Мил]] ([[Енглески језик|енгл]]. ''Henry Mill'') потписао је први пројекат писаће машине ([[Енглески језик|енгл]]. ''Machine for Transcribing Letters''). [[Пеле­грино Тури]] ([[Енглески језик|енгл]]. ''Pelegrino Turri'') је био један од првих проналазача писаћих машина који је конструисао машину која је омогућила [[Слепило|слепима]] да пишу. За потребе грофице Каролине Фантони, која је била слепа, конструисао је писаћу машину на којој је она први пут написала [[писмо]] [[1808]]. године. На писму је отисак био јасно видљив. [[Нијемци|Немачки]] проналазач [[Карл Драис]] ([[Немачки језик|нем]]. ''Karl Freiherr von Drais'') [[Патент|патентирао]] је претечу [[Бицикл|бицикла]], такозвану ''Running machine,'' а патентирао је и машину познату под именом „Клавир који пише” за потребе свог слепог оца [[1821]]. године. На машини је за свако од 25 слова издвојио по један тастер, а потом их је груписао у [[Квадрат|квадрате]] димензија 5 х 5. [[Сат|Сатни механизам]] је померао машину. Папирна трака је била у једном прорезу са овим механизмом. Касније је усавршио нови патент који је функционисао попут [[Стенографија|стенограмске]] машине. Нови патент је садржао комбинацију слова која су на папиру остављала рупице.<ref name=":0">{{harvnb|Гачић|Раткелић Лазић|2017|p=7-11}}</ref>
 
[[Вилијам Остин Барт]] ([[Енглески језик|енгл]]. ''William Austin Burt'') патентирао је машину под називом „Типкајући писац” ([[Енглески језик|енгл]]. ''Typewriter'') [[1829]]. године<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/44803080|title=The typewriter : an illustrated history : typewriter topics|year=2000|publisher=Dover Publications|others=Linoff, Victor M.|isbn=978-0-486-41237-5|location=Mineola, N.Y.|oclc=44803080}}</ref>, иако на њој није успео да куца брже него што је писао [[Рука|руком]]. Неколико деценија касније, [[1848]]. године је [[Пјер Кармијен]] конструисао писаћу машину која је радила на принципу музичког [[Цимбал|цимбала]]. [[Полуга|Полуге]] су биле снабдевене штампарским словима која су била поређана у круг. Притиском на полуге слова су се отискивала попут удараца малих [[Чекић|чекића]] по жицама цимбала. [[Петер Митерхоф]] ([[Енглески језик|енгл]]. ''Peter Mitterhofer'') развио је пет модела писаћих машина и то без употребе техничких помагала. Машине је конструисао употребом једноставног алата. Године [[1864]]., објавио је своју прву иновацију. Машина је у целости била направљена од [[Дрво (материјал)|дрвета]] изузев кућишта и жица које су биле направљене од [[Метал|метала]]. [[Расмус Хансен|Расмус Мејлинг Хансен]] ([[Енглески језик|енгл]]. ''Rasmus Malling Hansen'') био је директор [[Данска|данског]] [[Институт|института]] за [[Глувонемост|глувонеме]] и желео је да помогне својим штићеницима па је том приликом конструисао машину под називом „Кугла која пише” ([[Енглески језик|енгл]]. ''Writing Ball''), [[1865]]. године. Машина је добила такав назив јер је била у облику [[Лопта (геометријско тело)|кугле]] са 50 слова која су остављала отисак померањем кугле. Филозоф [[Фридрих Ниче]] је био најпознатији ко­рисник ове машине.<ref name=":0" />
 
=== Ремингтон ===
[[Датотека:Underwood Standard typewriter with Russian keyboard.jpg|220px220п|мини|Андервуд Стандард]]
Прва модерна писаћа машина намењена за ширу употребу патентирана је [[1868]]. године у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] под називом ''Sholes&Glidden&Soule.'' Творци ове машине били су [[Карлос Глиден]], [[Семјуел Соул]] и [[Кристофер Шолс]]''.'' Њихов патент је привукао пажњу тадашњег најпознатијег произвођача [[Шиваћа машина|шивећих машина]] и [[Ловачка пушка|ловачких пушака]] Ремингтон. Фабрика Ремингтон из [[Њујорк]]а склопила је уговор са творцима ове машине. Након што је Шолс-Глиденов патент додатно усавршен започета је [[Индустрија|индустријска]] производња машине. Године [[1873]]., на [[тржиште]] је пласиран први модел Ремингтон машине. [[Херман Вагнер]] је [[1897]]. године патентирао машину коју је унапредио тадашњи водећи произвођач трака у боји и мастила за писаће машине, [[Џон Андервуд]]. Машина под називом Андервуд Модел 5 била је веома запажена и цењена у Америци, а постала је мерило и стандард за све будуће машине. Андервуд и Ремингтон као два водећа америчка произвођача ускоро један другом постају конкуренција. Примат у производњи и на тржишту ипак преузима Андервуд о чему сведоче подаци из [[1920]]. године.<ref name=":0" />
 
=== Адлер ===
[[Датотека:Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 02.jpg|220px220п|мини|''Adler'' писаћа машина са ћириличним словима]]
[[Хајнрик Клејер]] започео је фабричку производњу писаћих машина у Немачкој, у својој фабрици ''Adler'' у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] [[1890]]. године. Оригинални патент Велингтон машине усавршио је у свој модел који је првобитно носио назив ''Empire'', а потом и ''Adler No. 7''. Године [[1909]]., произведено је чак 25000 примерака ове машине. Прве преносиве машине, [[портабл]] ''Klein Adler'' машине, Хајнрик је први почео да производи [[1913]]. године. Адлер писаће машине су опстале дуги низ година, а неке од њих се и данас користе.<ref name=":0" />
 
=== Бликенсдерф ===
Ред 23:
 
=== Мињон ===
[[Датотека:AEG typewriter with Cyrillic letters model Mignon 3.jpg|220px220п|мини|Мињон писаћа машина]]
Године [[1904]]., Немачка водећа фирма за производњу писаћих машина АЕГ ([[Немачки језик|нем]]. ''ALGEMEINE ELEKTRIZITÄTS GESELLSCAFT'') започела је производњу писаћих машина Мињон ([[Енглески језик|енгл]]. ''Mignon''). Машине су имале преносни механизам у виду ваљака и то је чинило да буду неприступачне многим купцима. Последњи модел Мињон машина пласиран је на тржиште [[1933]]. године, а након тога фабрика производи једноставнији и приступачнији модел под називом Олимпија ([[Енглески језик|енгл]]. ''Olimpia''). Проиведен је и модел Олимпија намењен [[Инвалидност|инвалидима]] па је коришћење било могуће и са једном руком. Олимпија модел се уз повремену модернизацију производио све до [[1992]]. године.<ref name=":1">{{harvnb|Гачић Д. Раткелић Лазић М.|2017|p=12-13}}</ref>
 
=== Мерцедес ===
Ред 31:
=== Остали модели ===
Прва индустријски произведена писаћа машина у [[Италија|Италији]] се појавила [[1908]]. године. Творац је био индустријалац [[Камил Оливети]]. Његов патент, машина марке ''Lettera No.22'' постала је икона активног [[Новинарство|новинарства]]. Крајем [[1953]]. године један од најпознатијих произвођача писаћих машина Смит Корона произвео је 12 милиона примерака својих писаћих машина. Овај постратни период се сматра златним добом писаћих машина.
[[Датотека:Biser typewriter with Latin letters 02.jpg|220px220п|мини|Бисер писаћа машина]]
Писаће машине су производили и познати произвођачи са простора бивше [[Југославија|Југославије]]. Најпознатије марке биле су Емона из Јасеница, Унис из [[Сарајево|Сарајева]], Сава из [[Љубљана|Љубљане]] и Бисер коју је производила Војна фабрика из [[Бугојно|Бугојна]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], „Славко Родић”.<ref name=":1" />
 
Ред 40:
 
== Механизам и делови ==
[[Датотека:Olympia typewriter model 8 mechanism.jpg|220px220п|мини|Видљив механизам Олимпија модела писаће машине]]
Основни делови једне писаће машине су тастатура и [[Механика|механички]] или [[Електроника|електронски механизам]] који преноси, умножава и коригује знаке који се притиском преко траке у боји отисну на папир. Преносни механизам се разликује, зависи од модела писаће машине, и може бити путем [[Ваљак (геометрија)|ваљка]], кугле, полуге или точкића.
 
Ред 57:
Датотека:Adler typewriter with Cyrillic letters 01.jpg|Адлер писаћа машина
Датотека:AEG typewriter with Cyrillic letters model 6 side view.jpg|-{''AEG''}-
Датотека:Biser typewriter with Latin letters 01.jpg|Писаћа машина Бисер
Датотека:Corona portable typewriter with Cyrillic letters.jpg|Писаћа машина Корона портабл
Датотека:Frolio typewriter model 5 with Cyrillic letters 01.jpg|Писаћа машина марке Фролио
Ред 65:
Датотека:Oliver typewriter model 10 02.jpg|Писаћа машина Оливер 10
Датотека:Olympia typewriter model 8 side view.jpg|Писаћа машина Олимпија 8
Датотека:Olympia typewriter model 8.jpg|Писаћа машина Олимпија 8
Датотека:Remington typewriter No. 12 with Cyrillic letters 01.jpg|Писаћа машина Ремингтон No. 12
Датотека:Royal typewriter with Cyrillic letters.jpg|Писаћа машина Ројал са ћириличним словима
Ред 94:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Typewriters}}
 
{{refbegin|30em}}
* [http://www.muzejnt.rs/site/home/ Званични сајт Музеја науке и технике у Београду]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Писаћа_машина”