Јанко Драшковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 11:
Јанко је био "несумњиви отац, вођа и првак Хрватског препорода".<ref>Зоран Милошевић: "Црква и политика", Београд 2002.</ref> Он је велики патриота и прави народни вођа. У првом реду хрватских Илира били су поред њега још [[Људевит Гај]] и [[Иван Деркос]] (1808-1841). Драшковић је допунио Деркосов књижевни програм, и од њега начинио политички.<ref>Лазо М. Костић: "Крађа српског језика; културно-историјска студија", 1964.</ref> Издао је у Карловцу 1832. године први хрватски и то штокавским дијалектом писани политички спис под насловом "[[Дисертација]]" (тј. Разговори). Том својом брошуром увео је после много столећа хрватски језик у политички живот. Означио је главне путеве и циљеве које треба да има убудуће хрватска политика. Сматрао је да хрватске земље треба да се уједине у склопу Хабзбуршке монархије са Угарском.<ref>"Нова енциклпедија у боји", Вук Караџић, Београд 1977.</ref> Аутор је заокружио на папиру будућу државу "Велику Илирију",<ref>Ђуро Шурмин: "Повјест књижевности хрватске и српске", Загреб 1898.</ref> у коју су по његовом схватању ушли: Хрватска, Славонија, Далмација, Босну, Херцеговину, Штајерску, Корушку и Крањску. Заокружио је хрватски културни простор (земље!) и радио на формирању хрватског народног језика, који би потиснуо службени латински. Књижицу је иначе наменио хрватским посланицима у Угарском сабору (мандат 1832-1836), где се имало најпре тражити уједињење Хрватске и Далмације.
 
Драшковић је наводно почео да ради за народни препород још почетком 19. века. Од 1806. године бавио се он народном поезијом и мелосом у Паризу. Писао је он о томе 1841. године у писму [[Сава Текелија|Сави Текелији]]. Хрват се иначе служио подједнако латиницом и ћирилицом; водио је дневник али и писао писма на ћирилици, као она заслужном Србину Текелији. Набављао је више Вукових ћириличних српских књига.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме...", Беч 1846.</ref>
 
Заслужан је за оснивање више хрватских националних установа. Гроф је био од оснивања 12. априла 1838. године председник Друштва Илирске читаонице у Загребу.<ref>"Даница илирска", Загреб 1841.</ref> Драшковић је покретач оснивања и "[[Матица илирска|Матице илирске]]", као председник читаонице говорећи на једној од њених годишњих скупштина, одржаној фебруара 1842. године. Његов предлог је усвојен, па је решено да се она организује по узору на слична друштва у Пешти (српска) и Прагу (ческа). До 1851. године матицом је управљала је главна управа Илирске читаонице.<ref>"Србски летопис", Нови Сад 1865.</ref> Драшковић спада у ред првих утемељитеља, који је постао уплатом 50 ф. чланарине. Од његовог наследства, након грофове смрти, припало је још неколико хиљада форинти Матици. Допринео је отварању Народног казалишта (позоришта) и стварању Господарског друштва.
 
== Са Србима ==
Хрват Драшковић се иначе служио подједнако латиницом и ћирилицом; водио је лични дневник али и писао писма на ћирилици, као она заслужном Србину Текелији (1841). Набављао је више Вукових ћириличних српских књига, увек по три егземплара.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме...", Беч 1846.</ref> Био Јанко Драшковић почасни члан "Друштва српске словесности" у Београду.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1865.</ref>
 
== Дело ==