Драшковић је радио и на уобличавању хрватског језика, за чију основу ће бити узет штокавски дијалекат. Покушавано је да у прво време тај језик буде назван "илирски", а чинили би га хрватски и српски. По грофу највећу препреку да се браћа (народи односно њихови језици уједине) били су "попови оба закона" (вере). То су требали да својим настојањемиступањима и писањем превазиђу интелектуалци; својимкод писањемХрвата их је по грофовим речима било 12 спремних писаца. Требало је хватати везе са истакнутим Србима; први је био остарели Сава Текелија из Арада. Хрват Драшковић се иначе служио подједнако латиницом и ћирилицом; водио је лични дневник али и писао писма на ћирилици, као она заслужном Србину Текелији (1841). Набављао је више Вукових ћириличних српских књига, увек по три егземплара.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме...", Беч 1846.</ref> Био Јанко Драшковић почасни члан "Друштва српске словесности" у Београду.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1865.</ref>
