Ратко Павловић Ћићко — разлика између измена

Након завршене основне школе и пет разреда [[Гимназија Прокупље|гимназије у Прокупљу]], Ратко је отишао у Београд. Тамо је живео код стрица Боже Павловића и похађао гимназију и завршио шести разред.{{напомена|О Ратковом прекиду школовања у Прокупљу и боравку у Београду, код стрица Боже, мало се зна. Неки аутори Раткових биографија овај период прескачу, али га помињу његова сестра Вера у изјави коју је дала за књигу „Ратко Павловић Ћићко” аутора Борка Гвозденовића,{{sfn|Гвозденовић|1983|pp=7—9}} као и [[Иван Ивановић (књижевник)|Иван Ивановић]] у свом фељтону у магазину „Таблоид”, ослањајући се на записе [[Миливоје Перовић|Миливоја Перовића]], Ћићковог друга из гимназије. Миливоје Перовић сматра да је Ратков прекид школовања у [[Гимназија Прокупље|гимназији у Прокупљу]] повезан са увођењем [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] и уредбом министра просвете [[Божидар Максимовић|Божидара Максимовића]] да се сузбије комунистички покрет међу ученицима. Правилник о владању ученика средњих школа, који је донео министар Максимовић забрањивао је ученицима да се баве политиком и наређивао дикректорима школа да стриктно воде рачуна које књиге читају ученици. Тада се на удару посебно нашла левичарска литература, коју је Ратко доста читао. Перовић предпоставља да је Ратков стриц Божа Павловић, који је био на државном положају, одлучио да свог братанца пребаци у Београд, како не би дошао под удар школских власти.<ref name="Таблоид2">[http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=328&cl=29 [[Иван Ивановић (књижевник)|Иван Ивановић]] „Дошљак из Прокупља” магазин-таблоид]</ref>}} Почетком [[1932]]. године је прешао у [[ЛексовацЛесковац]], где је живео код мајчине сестре. Ту је завршио седми и осми разред гимназије и 1933. године матурирао.{{sfn|Гвозденовић|1983|pp=7—9}} Након матуре, поново одлази у Београд где уписаује [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Још као гимназијалац, Ратко се издвајао од својих вршњака. Одлично је познавао историју и књижевност, па му је директор [[Гимназија Лесковац|гимназије у Лесковцу]] омогућио да на Школском универзитету држи предавања за ђаке и професоре. У време Шестојануарске диктатуре, била је истицана идеја [[Југословени|југословенства]], па је једно Ратково предавање било посвећено [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипу Јурају Штросмајеру]]. Такође, Ратко се укључио у напредни ђачки покрет и био изабран за председника напредне ђачке дружине. Као студент је изучавао стране језике и укључио се [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни студентски покрет]] на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].{{sfn|Мрдаковић|1998|pp=8—9}}{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=79}}<ref name="Таблоид2" />