Википедија

Фонологија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
{{лингвистика}}
 
'''Фонологија''' је део науке о [[Језик|језику]] који проучава [[Глас|гласове]] као говорне јединице за обележавање разлике у значењу. [[Глас]] с том функцијом у језику се назива [[Фонема|фонема]]. Фонологија проучава унутрашњи састав неког језика, односно скуп разликовних знакова или [[фонема]], променом којих се мења или се може променити значење. У речима '''''пет''''' и '''''пут''''', '''''е''''' и '''''у''''' биле би две различите [[Фонема|фонеме]], јер њихова замена условљава разлику значења. Фонологија, дакле, проучава гласовни систем посебног језика, нпр. [[Српски језик|српског језика]].
 
[[Знаковни језик]] има фонолошки систем који је еквивалентан систему звукова у говорном језицима. Градивни блокови знака су спецификације за покрете, локације и облике руку.<ref>[[William C. Stokoe|Stokoe, William C.]] (1960, 1978). ''Sign language structure: An outline of the visual communication systems of the American deaf''. Studies in linguistics, Occasional papers, No. 8, Dept. of Anthropology and Linguistics, University at Buffalo. 2d ed., Silver Spring: Md: Linstok Press.</ref>
Ред 15:
 
С обзиром на то да глас настаје механички, преношењем треперења ваздушних честица, сваки глас карактеришу: '''јачина''', '''висина''' и '''боја'''.
# '''Јачина гласа''' зависи од снаге или јачине подстицаја који покреће трепереће тело, што значи да зависи од [[Амплитуда|амплитуде]] (раздаљине између нормалног положаја треперећег тела и најдаље тачке до које оно у треперењу стиже). Уколико је [[амплитуда]] већа, [[Глас|глас]] је јачи.
# '''Висина гласа''' зависи од брзине којом трепереће тело трепери; уколико је већи број трептаја у јединици времена, утолико је глас виши.
# '''Боја гласа''' одређена је обликом резонатора (ждреона дупља, уста, нос). Сваки човек, уз то, има и своју посебну боју гласа јер је облик говорних резонатора код сваког појединца различит.
Ред 28:
Дистинктиван је ''adj < l. distinctivus'' (разликован, који има способност разликовања, у нашем случају: који је способан да се помоћу њега разликују два језичка елемента један од другог).
 
[[Фонема]] обележава разлике међу речима својом целином, тј. свим деловима артикулације и акустичког утиска, или делом своје артикулације. У односу двеју речи '''''р'''об'' и '''''б'''об'' почетно '''''р''''' у првој речи је гласник који се потпуно, у свим елементима артикулације, разликује од почетног експлозивног усненог '''''б''''' у другој речи. С друге стране, између речи '''''г'''ад'' и '''''к'''ад'' разлика је само у звучности прве фонеме , то јест, '''''г''''' и '''''к''''' имају све артикулационе елементе једнаке, осим звучности ('''''г''''' је звучно, а '''''к''''' безвучно).
 
== Развој фонолошке теорије ==
Ред 37:
У претходно наведеном тексту појам [[Телеологија|телеологије]] недовољно је објашњен и непоткрепљен примерима, али је свакако између редова много тога речено. Цео текст [[Роман Јакобсон|Јакобсоног]] предавања (13. јануар 1927. године) никада није објављен. '''[[Телеологија]]''' би значила поновно успостављање реда у језичком систему, с тим у вези да је недовољно објашњено шта би тај ред подразумевао, а ни шта је оно што нарушава исти. [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] даје неколико закона импликације и инконтабилности појединих феномена, али касније одустаје од овог појма. Овај термин се не јавља у његовим радовима после 1932. године, чак се и идеја о сврсисходности [[Гласовна промена|гласовних промена]] јавља веома ретко. И поред проблема са [[Телеологија|телеологијом]], несумњиво је рећи да је предавање одржано 13. јануара 1927. прекретница у историји [[Фонологија|фонологије]], а од 1923. године [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] је био борбено настројен '''фонолог'''.
 
У [[Роман Јакобсон|Јакобсоновом]] тексту из 1928. године ''Proposition au Premier Congrѐs International de Linguistes'' (''Предлог Првом међународном конгресу лингвиста'') налази се '''објашњење гласовних алтернација''' '',, у функцији система који их трпи"'', '''телеологија''', '''правила импликације и компатибилнсти''' и '''дистинкција између корелативних и дисјунктивних опозиција'''. Тиме је био постављен темељ [[Прашка лингвистичка школа|Прашке лингвистичке школе]]. Прашки фонолози замишљали су фонолошки систем '',, као закониту структуралну целину"'' па су приступили анализи и класификовању фонолошких опозиција, а с тим у вези и применили фонологију и на дијахроне проблеме. Они су такође, нагласили дистинктивну функцију [[Фонема|фонеме]] и разрадили темељна начела фонологије.
 
Концепт [[Корелација|корелације]] који је [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] увео у наведеном тексту подразумева концепт дистинктивних обележја. Фонолошку корелацију чини низ бинарних опозиција дефинисаних једним општим принципом, која се могу замислити независно од сваког пара супротних појмова. У делима после 1930. године, [[Роман Јакобсон]] више не користи термин '',, корелација"'' (Трубецкој га задржава), што не значи да напушта овај концепт. Он га проширује применивши '''начело бинарних дистинктивних обележја''' на цео материјал фонолошких опозиција.
<br />
[[Роман Јакобсон]] је по први пут применио своје фонолошке грађе у тексту ''Remarques sur l’évolution phonologique du russe comparée à celle des autres langues slaves'' ''(Запажања о фонолошком развоју руског у поређењу са оним у другим словенским језицима)''. [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] нема позитиван став према Лајпцишкој школи, али се чињеница да су они открили карактер језичких промена не може оспорити. У овом су тексту приказана '''основна начела фонологије''' и практична примена гледишта да '''гласовни развој треба објаснити на основу система''', који су од непроцењиве вредности.
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|}}
 
== Литература ==
{{Refbeginrefbegin|30em}}
* Anderson, John M.; and Ewen, Colin J. (1987). ''Principles of dependency phonology''. Cambridge: Cambridge University Press.
* {{Cite journal | doi = 10.2307/486567 | last1 last= Bloch | first1first = Bernard | year = 1941 | title = Phonemic overlapping | jstor = 486567| journal = American Speech | volume = 16 | issue = 4| pages = 278–284 }}
* [[Leonard Bloomfield|Bloomfield, Leonard]]. (1933). ''Language''. New York: H. Holt and Company. (Revised version of Bloomfield's 1914 ''An introduction to the study of language'').
* Brentari, Diane (1998). ''A prosodic model of sign language phonology.'' Cambridge, MA: [[MIT Press]].
* [[Noam Chomsky|Chomsky, Noam]]. (1964). Current issues in linguistic theory. In J. A. Fodor and J. J. Katz (Eds.), ''The structure of language: Readings in the philosophy language'' (pp.&nbsp;91–112). Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.
* Chomsky, Noam; and [[Morris Halle|Halle, Morris]]. (1968). ''The sound pattern of English''. New York: Harper & Row.
* {{Cite journal | last1 last= Clements | first1first = George N. |authorlink=George N. Clements| year = 1985 | title = The geometry of phonological features | url = | journal = Phonology Yearbook | volume = 2 | issue = | pages = 225–252 | doi=10.1017/S0952675700000440}}
* Clements, George N.; and Samuel J. Keyser. (1983). ''CV phonology: A generative theory of the syllable''. Linguistic inquiry monographs (No. 9). Cambridge, MA: MIT Press. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-262-53047-3|pages=}} (pbk); {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-262-03098-5|pages=}} (hbk).
* {{Cite book |year=2007 |editor=de Lacy, Paul |title=The Cambridge Handbook of Phonology |publisher=Cambridge University Press |isbnid=ISBN 0-521-84879-2 |url=https://books.google.com/?id=7sxLaeZAhOAC&printsec=frontcover&dq=Cambridge+Handbook+of+Phonology#v=onepage&q&f=false |accessdate=8. January1. 2011 |postscript=<!-- Bot inserted parameter. Either remove it; or change its value to "." for the cite to end in a ".", as necessary. -->{{inconsistent citations}}}}
* Donegan, Patricia. (1985). On the Natural Phonology of Vowels. New York: Garland. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-8240-5424-5|pages=}}.
* {{cite journal | last1 last= Firth | first1first = J. R. | authorlink = J. R. Firth | year = 1948 | title = Sounds and prosodies | url = | journal = Transactions of the Philological Society | volume = 47 | issue =1 | pages = 127–152 | doi=10.1111/j.1467-968X.1948.tb00556.x }}
* {{Cite journal | doi = 10.1016/S0024-3841(97)00021-1 | last1 last= Gilbers | first1first = Dicky | last2 = de Hoop | first2 = Helen | year = 1998 | title = Conflicting constraints: An introduction to optimality theory | url = | journal = Lingua | volume = 104 | issue = | pages = 1–12 }}
* [[John Goldsmith (linguist)|Goldsmith, John A.]] (1979). The aims of [[autosegmental phonology]]. In D. A. Dinnsen (Ed.), ''Current approaches to phonological theory'' (pp.&nbsp;202–222). Bloomington: Indiana University Press.
* Goldsmith, John A. (1989). ''Autosegmental and metrical phonology: A new synthesis''. Oxford: Basil Blackwell.
* {{Cite book | authorlink=John Goldsmith (linguist) | last=Goldsmith | first=John A. | editor=John A. Goldsmith | year=1995 | title=The Handbook of Phonological Theory | series=Blackwell Handbooks in Linguistics | publisher=Blackwell Publishers | chapter=Phonological Theory | isbnid=ISBN 1-4051-5768-2}}
* Gussenhoven, Carlos & Jacobs, Haike. "Understanding Phonology", Hodder & Arnold, 1998. 2nd edition 2005.
* {{Cite book |ref=harv|year=2008| authorlast=Hale, |first=Mark |author2=Reiss, Charles |title=The Phonological Enterprise |publisher=Oxford University Press |place=Oxford, UK|isbnid=ISBN 0-19-953397-0}}
* {{Cite journal | last1 last= Halle | first1first = Morris | year = 1954 | title = The strategy of phonemics | url = | journal = Word | volume = 10 | issue = | pages = 197–209 }}
* Halle, Morris. (1959). ''The sound pattern of Russian''. The Hague: Mouton.
* Harris, Zellig. (1951). ''Methods in structural linguistics''. Chicago: Chicago University Press.
* Hockett, Charles F. (1955). ''A manual of phonology''. Indiana University publications in anthropology and linguistics, memoirs II. Baltimore: Waverley Press.
* {{citeCite book|ref=harv| last=Hooper|first= Joan B.|authorlink=Joan Bybee |year=1976|title=An introduction to natural generative phonology|location= New York|publisher= Academic Press}}
* {{Cite journal | last1 last= Jakobson | first1first = Roman | year = 1949 | title = On the identification of phonemic entities | url = | journal = Travaux du Cercle Linguistique de Copenhague | volume = 5 | issue = | pages = 205–213 | doi = 10.1080/01050206.1949.10416304 }}
* [[Roman Jakobson|Jakobson, Roman]]; Fant, Gunnar; and Halle, Morris. (1952). ''Preliminaries to speech analysis: The distinctive features and their correlates''. Cambridge, MA: MIT Press.
* Kaisse, Ellen M.; and Shaw, Patricia A. (1985). On the theory of lexical phonology. In E. Colin and J. Anderson (Eds.), ''Phonology Yearbook 2'' (pp.&nbsp;1–30).
* [[Michael Kenstowicz|Kenstowicz, Michael]]. ''Phonology in generative grammar''. Oxford: Basil Blackwell.
* Ladefoged, Peter. (1982). ''A course in phonetics'' (2nd ed.). London: Harcourt Brace Jovanovich.
* {{citeCite book|ref=harv|last=Martinet|first= André|authorlink=André Martinet|year=1949|title=Phonology as functional phonetics|location= Oxford: |publisher=Blackwell}}
* {{citeCite book|ref=harv|last=Martinet|first= André|authorlink=André Martinet|year=1955|title=Économie des changements phonétiques: Traité de phonologie diachronique|location= Berne|publisher= A. Francke S.A.}}
* Napoli, Donna Jo (1996). ''Linguistics: An Introduction''. New York: Oxford University Press.
* {{citeCite book|ref=harv|last=Pike|first= Kenneth Lee |authorlink = Kenneth Lee Pike|year=1947|title=Phonemics: A technique for reducing languages to writing|location= Ann Arbor|publisher= University of Michigan Press}}
* Sandler, Wendy and Lillo-Martin, Diane. 2006. ''Sign language and linguistic universals''. Cambridge: Cambridge University Press
* {{Cite journal | doi = 10.2307/409004 | last1 last= Sapir | first1first = Edward |authorlink=Edward Sapir| year = 1925 | title = Sound patterns in language | jstor = 409004| journal = Language | volume = 1 | issue = 2| pages = 37–51 }}
* {{Cite journal | last1 last= Sapir | first1first = Edward | year = 1933 | title = La réalité psychologique des phonémes | url = | journal = Journal de Psychologie Normale et Pathologique | volume = 30 | issue = | pages = 247–265 }}
* [[Ferdinand de Saussure|de Saussure, Ferdinand]]. (1916). ''Cours de linguistique générale''. Paris: Payot.
* Stampe, David. (1979). ''A dissertation on natural phonology''. New York: Garland.
* {{Cite journal | doi = 10.2307/409603 | last1 last= Swadesh | first1first = Morris | authorlink = Morris Swadesh | year = 1934 | title = The phonemic principle | jstor = 409603| journal = Language | volume = 10 | issue = 2| pages = 117–129 }}
* {{Cite journal | doi = 10.2307/409203 | last1 last= Trager | first1first = George L. | last2 = Bloch | first2 = Bernard | year = 1941 | title = The syllabic phonemes of English | jstor = 409203| journal = Language | volume = 17 | issue = 3| pages = 223–246 }}
* [[Nikolai Trubetzkoy|Trubetzkoy, Nikolai]]. (1939). ''Grundzüge der Phonologie''. Travaux du Cercle Linguistique de Prague 7.
* Twaddell, William F. (1935). On defining the phoneme. Language monograph no. 16. ''Language''.
Ред 91:
 
== Спољашње везе ==
{{Commons categoryCommonscat|Phonology}}
* {{dmoz|Science/Social_Sciences/Linguistics/Phonetics_and_Phonology/|Phonetics and phonology}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фонологија”