Фонологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 2:
{{лингвистика}}
'''Фонологија''' је део науке о [[Језик|језику]] који проучава [[Глас|гласове]] као говорне јединице за обележавање разлике у значењу. [[Глас]] с том функцијом у језику се назива [[
[[Знаковни језик]] има фонолошки систем који је еквивалентан систему звукова у говорном језицима. Градивни блокови знака су спецификације за покрете, локације и облике руку.<ref>[[William C. Stokoe|Stokoe, William C.]] (1960, 1978). ''Sign language structure: An outline of the visual communication systems of the American deaf''. Studies in linguistics, Occasional papers, No. 8, Dept. of Anthropology and Linguistics, University at Buffalo. 2d ed., Silver Spring: Md: Linstok Press.</ref>
Ред 15:
С обзиром на то да глас настаје механички, преношењем треперења ваздушних честица, сваки глас карактеришу: '''јачина''', '''висина''' и '''боја'''.
# '''Јачина гласа''' зависи од снаге или јачине подстицаја који покреће трепереће тело, што значи да зависи од [[Амплитуда|амплитуде]] (раздаљине између нормалног положаја треперећег тела и најдаље тачке до које оно у треперењу стиже). Уколико је [[амплитуда]] већа, [[
# '''Висина гласа''' зависи од брзине којом трепереће тело трепери; уколико је већи број трептаја у јединици времена, утолико је глас виши.
# '''Боја гласа''' одређена је обликом резонатора (ждреона дупља, уста, нос). Сваки човек, уз то, има и своју посебну боју гласа јер је облик говорних резонатора код сваког појединца различит.
Ред 28:
Дистинктиван је ''adj < l. distinctivus'' (разликован, који има способност разликовања, у нашем случају: који је способан да се помоћу њега разликују два језичка елемента један од другог).
[[Фонема]] обележава разлике међу речима својом целином, тј. свим деловима артикулације и акустичког утиска, или делом своје артикулације. У односу двеју речи '''''р'''об'' и '''''б'''об'' почетно '''''р''''' у првој речи је гласник који се потпуно, у свим елементима артикулације, разликује од почетног експлозивног усненог '''''б''''' у другој речи. С друге стране, између речи '''''г'''ад'' и '''''к'''ад'' разлика је само у звучности прве фонеме
== Развој фонолошке теорије ==
Ред 37:
У претходно наведеном тексту појам [[Телеологија|телеологије]] недовољно је објашњен и непоткрепљен примерима, али је свакако између редова много тога речено. Цео текст [[Роман Јакобсон|Јакобсоног]] предавања (13. јануар 1927. године) никада није објављен. '''[[Телеологија]]''' би значила поновно успостављање реда у језичком систему, с тим у вези да је недовољно објашњено шта би тај ред подразумевао, а ни шта је оно што нарушава исти. [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] даје неколико закона импликације и инконтабилности појединих феномена, али касније одустаје од овог појма. Овај термин се не јавља у његовим радовима после 1932. године, чак се и идеја о сврсисходности [[Гласовна промена|гласовних промена]] јавља веома ретко. И поред проблема са [[Телеологија|телеологијом]], несумњиво је рећи да је предавање одржано 13. јануара 1927. прекретница у историји [[Фонологија|фонологије]], а од 1923. године [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] је био борбено настројен '''фонолог'''.
У [[Роман Јакобсон|Јакобсоновом]] тексту из 1928. године ''Proposition au Premier Congrѐs International de Linguistes'' (''Предлог Првом међународном конгресу лингвиста'') налази се '''објашњење гласовних алтернација''' '',, у функцији система који их трпи"'', '''телеологија''', '''правила импликације и компатибилнсти''' и '''дистинкција између корелативних и дисјунктивних опозиција'''. Тиме је био постављен темељ [[Прашка лингвистичка школа|Прашке лингвистичке школе]]. Прашки фонолози замишљали су фонолошки систем '',, као закониту структуралну целину"'' па су приступили анализи и класификовању фонолошких опозиција, а с тим у вези и применили фонологију и на дијахроне проблеме. Они су такође, нагласили дистинктивну функцију [[Фонема|фонеме]] и разрадили темељна начела фонологије.
Концепт [[Корелација|корелације]] који је [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] увео у наведеном тексту подразумева концепт дистинктивних обележја. Фонолошку корелацију чини низ бинарних опозиција дефинисаних једним општим принципом, која се могу замислити независно од сваког пара супротних појмова. У делима после 1930. године, [[Роман Јакобсон]] више не користи термин '',, корелација"'' (Трубецкој га задржава), што не значи да напушта овај концепт. Он га проширује применивши '''начело бинарних дистинктивних обележја''' на цео материјал фонолошких опозиција.
<br />
[[Роман Јакобсон]] је по први пут применио своје фонолошке грађе у тексту ''Remarques sur l’évolution phonologique du russe comparée à celle des autres langues slaves'' ''(Запажања о фонолошком развоју руског у поређењу са оним у другим словенским језицима)''. [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] нема позитиван став према Лајпцишкој школи, али се чињеница да су они открили карактер језичких промена не може оспорити. У овом су тексту приказана '''основна начела фонологије''' и практична примена гледишта да '''гласовни развој треба објаснити на основу система''', који су од непроцењиве вредности.
== Референце ==
{{
== Литература ==
{{
* Anderson, John M.; and Ewen, Colin J. (1987). ''Principles of dependency phonology''. Cambridge: Cambridge University Press.
* {{Cite journal
* [[Leonard Bloomfield|Bloomfield, Leonard]]. (1933). ''Language''. New York: H. Holt and Company. (Revised version of Bloomfield's 1914 ''An introduction to the study of language'').
* Brentari, Diane (1998). ''A prosodic model of sign language phonology.'' Cambridge, MA: [[MIT Press]].
* [[Noam Chomsky|Chomsky, Noam]]. (1964). Current issues in linguistic theory. In J. A. Fodor and J. J. Katz (Eds.), ''The structure of language: Readings in the philosophy language'' (pp. 91–112). Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.
* Chomsky, Noam; and [[Morris Halle|Halle, Morris]]. (1968). ''The sound pattern of English''. New York: Harper & Row.
* {{Cite journal
* Clements, George N.; and Samuel J. Keyser. (1983). ''CV phonology: A generative theory of the syllable''. Linguistic inquiry monographs (No. 9). Cambridge, MA: MIT Press. {{
* {{Cite book
* Donegan, Patricia. (1985). On the Natural Phonology of Vowels. New York: Garland. {{
* {{cite journal
* {{Cite journal
* [[John Goldsmith (linguist)|Goldsmith, John A.]] (1979). The aims of [[autosegmental phonology]]. In D. A. Dinnsen (Ed.), ''Current approaches to phonological theory'' (pp. 202–222). Bloomington: Indiana University Press.
* Goldsmith, John A. (1989). ''Autosegmental and metrical phonology: A new synthesis''. Oxford: Basil Blackwell.
* {{Cite book
* Gussenhoven, Carlos & Jacobs, Haike. "Understanding Phonology", Hodder & Arnold, 1998. 2nd edition 2005.
* {{Cite book
* {{Cite journal
* Halle, Morris. (1959). ''The sound pattern of Russian''. The Hague: Mouton.
* Harris, Zellig. (1951). ''Methods in structural linguistics''. Chicago: Chicago University Press.
* Hockett, Charles F. (1955). ''A manual of phonology''. Indiana University publications in anthropology and linguistics, memoirs II. Baltimore: Waverley Press.
* {{
* {{Cite journal
* [[Roman Jakobson|Jakobson, Roman]]; Fant, Gunnar; and Halle, Morris. (1952). ''Preliminaries to speech analysis: The distinctive features and their correlates''. Cambridge, MA: MIT Press.
* Kaisse, Ellen M.; and Shaw, Patricia A. (1985). On the theory of lexical phonology. In E. Colin and J. Anderson (Eds.), ''Phonology Yearbook 2'' (pp. 1–30).
* [[Michael Kenstowicz|Kenstowicz, Michael]]. ''Phonology in generative grammar''. Oxford: Basil Blackwell.
* Ladefoged, Peter. (1982). ''A course in phonetics'' (2nd ed.). London: Harcourt Brace Jovanovich.
* {{
* {{
* Napoli, Donna Jo (1996).
* {{
* Sandler, Wendy and Lillo-Martin, Diane. 2006.
* {{Cite journal
* {{Cite journal
* [[Ferdinand de Saussure|de Saussure, Ferdinand]]. (1916). ''Cours de linguistique générale''. Paris: Payot.
* Stampe, David. (1979). ''A dissertation on natural phonology''. New York: Garland.
* {{Cite journal
* {{Cite journal
* [[Nikolai Trubetzkoy|Trubetzkoy, Nikolai]]. (1939). ''Grundzüge der Phonologie''. Travaux du Cercle Linguistique de Prague 7.
* Twaddell, William F. (1935). On defining the phoneme. Language monograph no. 16. ''Language''.
Ред 91:
== Спољашње везе ==
{{
* {{dmoz|Science/Social_Sciences/Linguistics/Phonetics_and_Phonology/|Phonetics and phonology}}
|