Црно море — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 83:
Црно море размењује воду једино са [[Mediterranean Sea|Медитеранским морем]], тако да се сав прилив и одлив јавља у [[Босфор]]у и [[Дарданели]]ма. Прилив из Медитерана има виши салинитет и густину од одлива, чиме се ствара класична естуарна циркулација. То значи да се улив густе воде из Медитерана јавља на дну док се одлив мање слане Црно морске површинске воде у [[Мраморно море]] јавља у близини површине. Површинска вода је продукат речних прилива, и то чини Црно море позитивним морем. Нето прилив неслане воде ствара изливну запремину која је два пута већа од улива. Евапорација и преципитација су приближно једнаке са око {{convert|300|km3/year|cumi/year}}.<ref name=Talley />
 
Услед ускости и плиткоће Босфора и Дарданелија (њихове респективне дубине су само 33 и 70 метараm), брзине уливних и одливних струја су високе и долази до знатног вертикалног смицања. Тиме се омогућава турбулентно мешање два слоја.<ref name=Talley /> Површинска вода напушта Црно море са салинитетом од 17 [[Practical salinity unit|-{psu}-]] и досеже Медитеран са салинтетом од 34 -{psu}-. Слично томе улив из Медитерана се мења од почетних 38,5 -{psu}- до салинитета од око 34 -{psu}-.<ref name=Talley />
 
Просечна површинска цирцулација је [[Cyclonic rotation|циклонска]] и вода циркулише око периметра Црног мора у виду сливног круга познатог као ободна струја. Она има максималну брзину од око 50–100&nbsp;cm/s. Унутар ове струје постоје две мање циклонске струје, које заузимају источни и западни сектор слива.<ref name=Talley /> Оне су добро формирани системи током зиме, а у лето и јесен се расипају у серију међусобно повезаних [[eddy (fluid dynamics)|вртлога]]. Мезоскално деловање периферног протока постаје израженије током тих топлијих сезона и зависно је од међугодишње варијабилности.