Биохемија — разлика између измена

Прокариоте, које је први уочио изумитељ микроскопа [[Антони ван Левенхук]] 1683. године,<ref>Chung, King-thom; Liu, Jong-kang: ''Pioneers in Microbiology: The Human Side of Science''. (World Scientific Publishing,. {{page|year=2017|isbn=978-9813202948|pages=}}).</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?isbn=9780674975910|title=Life at the Edge of Sight — Scott Chimileski, Roberto Kolter {{!}} Harvard University Press|website=www.hup.harvard.edu|language=en|accessdate=26. 1. 2018}}</ref> су углавном у опсегу величина од 1 до 10 -{μm}-. Оне имају три основна облика: сферични (-{''[[cocci]]''}-),<ref name="arrangement">{{harvnb|Pommerville|2013|pp=}}</ref><ref>{{cite web|author=Sayers| url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Undef&id=91061&lvl=3&lin |title=Bacilli |accessdate=20. 7. 2018 |publisher=[[National Center for Biotechnology Information]] (NCBI) taxonomy database|display-authors=etal}}</ref> и хеликсно завијени (-{''[[Spirillum|spirilla]]''}-),<ref name=Bergey>Garrity, George M.; Brenner, Don J.; Krieg, Noel R.; Staley, James T. (eds.) . Bergey's Manual of Systematic Bacteriology, Volume Two: The Proteobacteria, Part C: The Alpha-, Beta-, Delta-, and Epsilonproteobacteria. New York, New York: Springer. {{page|year=2005|isbn=978-0-387-24145-6|pages=354–361354-361}}</ref><ref>{{MeshName|Spirillum}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bacterio.net/spirillum.html |title=Spirillum |last=Jean |first=Euzeby |date=|website= |publisher=[[List of Prokaryotic names with Standing in Nomenclature]] |accessdate=5. 11. 2014}}</ref> мада све имају исти општи дизајн. Оне су обавијене, као и све ћелије, са ~70 Å дебелом [[ћелијска мембрана|ћелијском мембраном]] (плазменом мембраном), која се састоји од [[Lipidni dvosloj|липидног двослоја]]<ref name=andersen2007>{{cite journal|last=Andersen|first=Olaf S.|last2=Koeppe, II|first2=Roger E.|title=Bilayer Thickness and Membrane Protein Function: An Energetic Perspective|journal=Annual Review of Biophysics and Biomolecular Structure|date=June 2007|volume=36|issue=1|doi=10.1146/annurev.biophys.36.040306.132643|url=http://www.annualreviews.org/doi/abs/10.1146/annurev.biophys.36.040306.132643|accessdate=12. 12. 2014|pages=107-130}}</ref> у коме су смештени протеини<ref name=Divecha1995>{{cite journal|last=Divecha |first = Nullin |last2=Irvine |first2 = Robin F |date=27. 1. 1995 | title = Phospholipid signaling | journal = [[Cell (journal)|Cell]] | volume = 80 | issue = 2 | doi = 10.1016/0092-8674(95)90409-3 | pmid = 7834746 | url = http://ac.els-cdn.com/0092867495904093/1-s2.0-0092867495904093-main.pdf?_tid=98202c6e-dc68-11e3-85aa-00000aacb35e&acdnat=1400182934_aecb2735d6748a91f12b61ce3dfbc000 | format = PDF, 0.04 MB |pages=269-278}}</ref> помоћу којих се контролише пролаз молекула у и из ћелије, и катализује мноштво различитих реакција. Ћелије већине прокариотских врста су окружене и крутим, 30 до 250 Å дебелим, [[полисахарид]]ним ћелијским зидом који углавном функционише као ћелијска заштита од механичких повреда и онемогућава пуцање ћелија у медијима који су [[Осмоза|осмотски]] разблаженији од ћелијског садржаја. Неке бактерије се додатно облажу са желатинозном полисахаридном капсулом која их штити од одбрамбених механизама виших организама. Мада прокариотама недостају мембранске унутарћелијске [[органеле]] које су карактеристичне за еукариоте, њихова ћелијска мембрана може да буде исавијана са унутрашње стране, чиме се формирају вишеслојне структуре познате као [[мезозом]]и.<ref name=Robertson1959>{{cite journal|last=Robertson|first=J. D.|year=1959 | title = The ultra structure of cell membranes and their derivatives, Biochem | journal = Soc. Syrup |pages=3}}</ref><ref>{{cite journal|last=Suganuma|first=A.|title=Studies on the fine structure of Staphylococcus aureus |journal=J Electron Microsc (Tokyo) |volume=15 |issue=4 |year=1966 |pmid=5984369|pages=257-61}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Pontefract RD, Bergeron G, Thatcher FS |title=Mesosomes in Escherichia coli |journal=J. Bacteriol. |volume=97 |issue=1 |year=1969 |pmid=4884819 |url=http://jb.asm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=4884819 |doi=10.1002/path.1710970223 |pmc=249612|pages=367-75}}</ref> Сматра се да мезозоми служе као места [[Репликација ДНК|репликације ДНК]] и других специјализованих ензимских реакција.<ref name=Robertson1959 /><ref>{{cite journal|last=Nanninga|first=N.|title=The mesosome of Bacillus subtilis as affected by chemical and physical fixation |journal=J. Cell Biol. |volume=48 |issue=1 |year=1971 |pmid=4993484 |url=http://www.jcb.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=4993484 |doi=10.1083/jcb.48.1.219 |pmc=2108225|pages=219-24}}</ref>

[[Датотека:Structural coverage of the human cyclophilin family.png|thumb|350п|right|Чланови протеинске фамилије представљени структурама [[isomerase|изомеразних]]<ref>{{Cite book|title=Enzyme nomenclature, 1978 recommendations of the Nomenclature Committee of the International Union of Biochemistry on the nomenclature and classification of enzymes.|year=1979|publisher=Academic Press|location=New York|isbn=9780323144605|pages=}}</ref><ref name=gold>{{citeCite book|last=McNaught |first = A. D. | name-list-format = vanc | title = Compendium of Chemical Terminology | edition = 2nd |year=1997 | publisher = Blackwell Scientific Publications | location = Oxford |isbn=978-0-9678550-9-7 | url = http://goldbook.iupac.org |pages=}}</ref> [[protein domain|домена]]]]