Пињол — разлика између измена

[[Датотека:Pinien La Brena2004.jpg|250px250п|мини|десно|Пињол у шумама [[Андалузија|Андалузије]], [[Шпанија]].]]

[[Датотека:Umbrella.pine.in.rome.arp.jpg|250px250п|мини|десно|Одрасла стабла пињола на улицама [[Рим]]а, [[Италија]].]]

[[Датотека:Recco varie 03.jpg|250px250п|мини|десно|Пињол је карактеристични украс већине медитеранских градова.]]

Насупрот опште увреженом мишљењу да пињол расте искључиво у областима са изразито медитеранском климом, у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] констатовано је постојање три стабла овог изузетног бора. Стабла расту у једном приватном дворишту. Једно је старо 22, а друга два 30 година и као младице су донета из [[Пула|Пуле]], која се такође налази ван њиховог природног [[ареал]]а. Мањих су димензија у односу на типичне представнике, али витална и без обољења. Плодоношење је забележено код два старија стабла, што је у границама нормале, обзиром да пињол почиње да плодоноси око 20-тее године. Положај им је такав да су са северне и истичне стране заклоњена објектима, док су са јужне и западне стране изложена сунцу. После испитивања стручњаци са [[Шумарски факултет у Београду|Шумарског факултета у Београду]] дошли су до закључка да би шире гајење пињола у Србији било сасвим могуће, првенствено у декоративне сврхе.<ref>{{cite journal|last1last=Perović|first1first=Marko|title=Pinjol (''Pinus pinea'' L.) u Smederevskoj Palanci - nova vrsta za alohtonu dendrofloru Srbije|journal=7th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions|dateyear=2002|url=http://www.sfses.com/history/pdf/07-2002%20Dimitrovgrad/35%20Pinjol%20%28Pinus%20pinea%20L.%29%20u%20Smederevskoj%20Palanci%20%20nova%20vrsta%20za%20alohtonu%20dendrofloru%20Srbije.pdf|accessdate=15. 8. 2017|location=Dimitrovgrad|archive-url=https://web.archive.org/web/20170815175159/http://www.sfses.com/history/pdf/07-2002%20Dimitrovgrad/35%20Pinjol%20%28Pinus%20pinea%20L.%29%20u%20Smederevskoj%20Palanci%20%20nova%20vrsta%20za%20alohtonu%20dendrofloru%20Srbije.pdf#|archive-date=15. 088. 2017|dead-url=yes|df=|pages=177-179}}</ref>

Пињол расте до 25 м висине, са пречником [[Стабло|дебла]] до 1,5 м. [[Корен]]ов систем је дубок, веома разгранат, без жиле срчанице. Крошња је кишобранаста, доње гране су хоризонтално отклоњене, док су горње нешто усправљене. [[Кора (ботаника)|Кора]] старијих стабала црвенкастосмеђа или сивосмеђа, дубоко уздужно испуцала, 2-10 цмcm дебела. Љуспа се у великим, танким љуспама. Избојци танки, тамно сивозелени до жутосмеђи, голи.

[[Пупољак|Пупољци]] су ушиљени, јајасти, 6-12 ммmm дуги, без смоле. Четине по 2 у рукавцу (двоигличасти борови), 10-15 цмcm дуге, 1,5-2 ммmm широке, круте, одстојеће, светлозелене, на младим биљкама плавичастозелене, смолни канали до епидермиса. Рукавац дуг 10-12 ммmm. Четине отпадају после 2-3 године.

Пињол је једнодома врста. Цвета од априла до јуна. Женски [[цвет]]ови - [[Шишарка|шишарке]] се јављају на врховима избојака. У 1. години нарасту до величине ораха, у 2. години до величине јајета, а у 3. сазревају. Зреле шишарке су округласто јајастог облика, 8-15 цмcm дуге, до 10 цмcm широке. На грани седеће, без петељки, стоје усправно, симетручне. Фертилне љуске дебеле, с доње стране црносмеђе. Апофиза велика и из њених углова иду ребра до тупе грбице. Зреле шишарке отварају се у пролеће друге године по зрењу и остају на гранама 2-3 године.<ref name="Вукићевић" /><ref name="sumarskizagreb" />

[[Семе]] - пињол је крупно, дуго 1,5-2 цмcm, дебело до 1 цмcm, смеђе, јестиво. Криоце 3-20 ммmm дуго. Котиледони су до 6 цмcm дуги, а има их најчешће 12.<ref name="sumarskizagreb" /> Размножава се семеном. У почетку расте брзо, али касније губи брзину у порасту.<ref name="Вукићевић" /> Може доживети старост до 250 година.<ref name="Lanzara" />

Датотека:Pinus pinea trunk 2009-11-22 DehesaBoyaldePuertollano.jpg|Кора

Пињол је анемофилна, хелиофилна и ксерофилна врста, врло осетљива на ниске температуре. Не подноси температуре ниже од -10&nbsp;°СC које трају дужи временски период, јер тада страдају младе четине и пупољци.<ref name="Lanzara" /> Најбоље успева на силикатно-песковитом тлу, али подноси и земљишта са кречњачком подлогом - смеђа приморска земљишта и црвенице.<ref name="savjetodavna" /> Може успевати тамо где успева и [[алепски бор]] (''Pinus halepensis''), али је осетљив на посолицу. Расте појединачно или у мањим састојинама.<ref name="sumarskizagreb" />

[[Датотека:Villa I Boschetti D.jpg|250px250п|мини|десно|Млада стабла пињола.]]

[[Датотека:Pinoli.jpg|250px250п|мини|десно|Пињоли - један од најцењенијих зачина [[медитеранска кухиња|медитеранске кухиње]]. Цена једног килограма ових семенки креће се и до 100 еура.<ref name="savjetodavna" />]]

Шишарке се користе као [[био гориво]], а због занимљивог изгледа у [[Турска|Турској]] се користе у традиционалној уметности и старим занатима.<ref name="savjetodavna">{{cite web|last=Franulović|first=Ksenija|title=Pinija ili Pinj (''Pinus pinea'' L.)|url=http://www.savjetodavna.hr/savjeti/558/561/pinija-ili-pinj-ipinus-pinea-li/|work=Savjetodavna služba|publisher=Savjetodavna služba|accessdate=17. 2. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170815175108/http://www.savjetodavna.hr/savjeti/558/561/pinija-ili-pinj-ipinus-pinea-li/|archive-date=15. 088. 2017|dead-url=yes|df=}}</ref>

* {{citeCite book |first1ref=harv|first=Вукићевић |last1last=Емилија |title=Декоративна дендрологија |year=1982 |publisher=Привредно финансијски водич |location=Београд |edition=2 |pages=110-111}}

* {{citeCite book |first1ref=harv|first=Lanzara |last1last=Paola |first2=Pizzetti |last2=Mariella |title=Drveće |year=1984 |publisher=Mladinska knjiga |location=Ljubljana |pages=82}}

* {{citeCite book |ref=harv|first=Grlić |last=Ljubiša |title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja |year=1986 |publisher=August Cesarec |location=Zagreb |pages=39}}

* [[ШумaШума]]

* {{cite web|last1last=Nikolić|first1first=Helena|title=Na boru raste zdravlje – pinjoli!|url=http://lifepressmagazin.com/zdravlje-2/zdrava-hrana-2/na-boru-raste-zdravlje-pinjoli/|website=Lifepress magazin|accessdate=15. 8. 2017}}