Антонио Табуки — разлика између измена

| слика = Antonio Tabucchi.jpg

| ширина_слике =

| опис_слике = Антонио Табуки

| пуно_име =

| дан_рођења = 23.

| месец_рођења = септембар

| година_рођења = 1943.

| место_рођења = [[Пиза]]

| држава_рођења = [[Италија]]

| дан_смрти = 25.

| месец_смрти = март

| година_смрти = 2012.

| место_смрти = [[Лисабон]]

| држава_смрти = [[Португалија]]

Објавио је више [[Есеј|есеја]], прича и [[Роман|романа]]. Помињан је као кандидат за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду]] за књижевност, али је никада није добио. Његове књиге преведене су на више од 30 језика.<ref name="indijski">Индијски ноктурно / Антонио Табуки ; превеле Ана Србиновић, Елизабета Васиљевић. - Београд : Одисеја, 2006 (Пожега : Дреам принт). - 87 стр. ; 21 цмcm. - (Библиотека Калеидоскоп / [Одисеја, Београд]). - Превод дела:Notturno indiano / Antonio Tabucchi. - Тираж 700. - О писцу: pp. 85-87. - На корицама ауторова слика и белешка о њему.</ref>

Свој први роман ''Трг Италија'' објавио је [[1975]]. Затим су уследила дела: ''Мала флота'' ([[1977]]), ''С друге стране'' ([[1981]]), ''Жена из Порто Пима'' ([[1983]]), [[Индијски ноктурно]] ([[1984]]). ''Индијски ноктурно'' сматра се његовим првим значајним романом. Према њему је [[1989]]. снимљен филм који је режирао Alain Cornau. Трагајући за пријатељем који се изгубио у Индији, јунак овог романа заправо трага за сопственим идентитетом. ''Мали неспоразуми без велике важности'' објављени су [[1985]], а ''Линија хоризонта'' [[1986]]. године. И у овом Табукијевом роману јунак, овог пута тражећи податке о лешу, такође трага за сопственим идентитетом, што постаје важна карактеристика Табукијевих ликова. По овом роману је [[1993]]. португалски редитељ Фернандо Лопез снимио је филм. ''Крилата бића Беата Анђелика'' објављена су [[1987]]. године, а збирка кратких прича ''Црни анђео'' и роман ''Реквијем'' [[1991]]. Овај роман написан је на португалском и представља својеврстан омаж [[Португалија|Португалији]]. Она је необичан [[реквијем]] у којем јунак лута Лисабоном и као у халуцинацији сусреће и живе и мртве. Кратке приче ''Снови о сновима'' објавио је [[1992]]. У збирци од 20 кратких прича, у којој се преплићу литература и биографија, приповедач приповеда снове својих јунака, чувених уметника, кроз које износи сопствени доживљај њихових дела. [[Переира тврди да]]... је Табукијев роман објављен [[1994]]. године. Његов јунак Переира приповеда догађаје који су се у његовом животу одиграли августа [[1938]]. Переира је сведок који детаљно приповеда о трагичном догађају из свог живота и историје, који ће изазвати његово преиспитивање и сазревање. По овом роману снимљен је наредне године филм са [[Марчело Мастројани|Марчелом Мастројанијем]] у улози Переире. ''Три последња дана Фернанда Песое'', ''Телефонски позив за господина'' и ''Пирандела'' су прича и драмски комад објављени 1994 године. ''Изгубљена глава Дамашена Монтеира'' ([[1997]]) има ритам [[трилер]]а и хроника је догађаја из свакодневног живота. Роман се бави темом тортуре, правде, друштвене маргинализације и полицијске злоупотребе. Табуки је такође објавио и дела: ''Платонов гастритис'' ([[1998]]),'' ''Аутомобил, носталгија и бесконачност'' (1998). ''Сваким часом све је мање времена'' ([[2001]]), ''Туђе аутобиографије'' ([[2003]]), ''Тристано умире'' ([[2004]]), ''Време брзо стари'' ([[2009]]), ''Путовања и друга путовања'' ([[2010]]), ''Илустроване приче ([''[2011]]).

Табуки за своје књиге пише кратке предговоре у којима открива читаоцу праве намере луцидно надограђујући литерарну игру. Није реткост да примети како је неку од његових прича могао боље да напише [[Киплинг]] или [[Хенри Џејмс]]. У том случају не би му била ускраћена радост читања.<ref>[Антонио Табуки: Индијски ноктурно, Ниш, 1990] / Драган Великић. - 19.10.1990. - У: НИН. - {{ISSN |0027-6685—406685}}—40, 2077, pp. 50-51.</ref>