Џејмс Џорџ Фрејзер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Британски филолози помоћу геџета HotCat |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Научник
| име
| слика
| ширина_слике
| опис_слике
| датум_рођења = {{датум рођења|1854|1|01}}
| место_рођења
| држава_рођења = Шкотска, Уједињено краљевство
| датум_смрти = {{датум смрти|1941|5|07|1854|1|01}}
| место_смрти
| држава_смрти = Енглеска, Уједињено краљевство
| школа = [[Универзитет у Глазгову]], [[Тринити колеџ (Кембриџ)|Тринити колеџ]]
| поље = антрополог, фолклорист, класични филолог
| институција
| студенти
| познат_по
| награде
| напомене
}}
'''Џејмс Џорџ Фрејзер''' ({{јез-енг|Sir James George Frazer}}; рођен 1. јануара 1854. у [[Глазгов]]у, [[Шкотска]] — умро 1941. у [[Кембриџ]]у, Кембриџшир, Енглеска) био je шкотски антрополог, фолклорист и класични филолог.
== Биографија ==
Рођен је у породици која је припадала имућним пословним круговима Глазгова. Најпре се школовао у [[Глазгов]]у, а 1873. године се уписао на [[Тринити колеџ у Кембриџу]]. Тамо је као професор социјалне антропологије остао до краја живота. У Кембриџу је студирао класичну филологију и филозофију, а затим и право. За антропологију се заинтересовао после читања Тајлоровог дела ''Примитивна култура'' ( ''Primitive Culture'', 1871)<ref name="zlatna"> Џејмс Џорџ Фрејзер, ''Златна грана: проучавање магије и религије'', књ.2, стр.443-445, Београд, БИГЗ,1977.</ref> . Сматра се припадником Еволуционистичке школе мишљења у антропологији.
Иако је највећи део својих радова посветио антропологији није занемарио ни класичну филологију. По сведочењу његових ученика и сарадника, међу њима [[Бронислав Малиновски|Бронислава Малиновског]] и Марета (Marett), као и Фрејзеровог секретара и биографа Ангуса Давнија (Angus Downie) представљају Фрејзера као великог радника и повученог човека који је највећи део свога времена проводио у библиотеци <ref name="zlatna"/>.
Иако је био велики поборник истраживања на терену, никада није напустио салон. Написао је важан упитник у неколико издања између 1887. и 1916. Доста се ослањао на извештаје људи који су живели са народима - предметом проучавања, пре свега мисионарима <ref> Уго Фабијети, ''Увод у антропологију: од локалног до глобалног'', стр.118-121, Београд, Clio, 2002.</ref>.
Премда је његов еволутивни след одбачен Фрејзерова синтеза [[Културна антропологија|културне антропологије]] као нове науке и традиционалних хуманистичких истраживања, његови живи описи егзотичних културних веровања и обичаја су били веома утицајни.
Он је још за живота добио највећа признања у својој домовини и иностранству, али је тешко подносио критике на рачун свога дела. Преминуо је 1941. у 87 години.
Линија 34 ⟶ 33:
Фрејзер је себи поставио два питања: ''Зашто је Дијанин свештеник морао да убије свог претходника?И зашто је пре него што ће га убити морао да са одређеног дрвета одломи грану коју су поистовећивали са Вергилијевом златном граном?''
Дванаест томова трећег издања ''Златне гране'' подељено је на седам делова:
* Умеће магије и настанак краљева
* Табу и опасности по душу
Линија 43 ⟶ 41:
* Балдер величанствени
''Златна грана'' је класично антрополошко дело. Иако се наш став према класицима мења, то не умањује пионирски дух Џ.Џ. Фрејзера. Под утицајем његових истраживања за примитивне културе су се заинтересовали такви научници као што су : [[Фројд]], [[Емил Диркем|Диркем]], Мос, [[Лисјен Леви-Брил|Леви-Брил]], [[Бронислав Малиновски|Малиновски]]<ref> Џејмс Џорџ Фрејзер, ''Златна грана: проучавање магије и религије'', књ.1, стр.V-IX, Београд, БИГЗ,1977.</ref>.
== Библиографија ==
* ''Златна грана
* ''Тотемизам и егзогамија'' ( ''Totemism and Exogamy'') , објављена 1910. године, позната по томе што је подстакла [[Фројд]]а да напише ''Тотем и табу''.
* ''Задатак Психе'' (''Psyche`s Task''), 1909. и 1928. проширено издање под насловом ''Адвокат ђавола''.
Линија 57 ⟶ 55:
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|James George Frazer}}▼
* [http://www.gutenberg.org/ebooks/author/1241?sort_order=title Џејмс Џорџ Фрејзер на Пројекту Гутенберг]Преузето 08.05.2016.
* [https://archive.org/search.php?query=%28%28subject%3A%22Frazer%2C%20James%20George%22%20OR%20subject%3A%22Frazer%2C%20James%20G.%22%20OR%20subject%3A%22Frazer%2C%20J.%20G.%22%20OR%20subject%3A%22James%20George%20Frazer%22%20OR%20subject%3A%22James%20G.%20Frazer%22%20OR%20subject%3A%22J.%20G.%20Frazer%22%20OR%20subject%3A%22Frazer%2C%20James%22%20OR%20subject%3A%22James%20Frazer%22%20OR%20creator%3A%22James%20George%20Frazer%22%20OR%20creator%3A%22James%20G.%20Frazer%22%20OR%20creator%3A%22J.%20G.%20Frazer%22%20OR%20creator%3A%22J.%20George%20Frazer%22%20OR%20creator%3A%22Frazer%2C%20James%20George%22%20OR%20creator%3A%22Frazer%2C%20James%20G.%22%20OR%20creator%3A%22Frazer%2C%20J.%20G.%22%20OR%20creator%3A%22Frazer%2C%20J.%20George%22%20OR%20creator%3A%22James%20Frazer%22%20OR%20creator%3A%22Frazer%2C%20James%22%20OR%20title%3A%22James%20George%20Frazer%22%20OR%20title%3A%22James%20G.%20Frazer%22%20OR%20title%3A%22J.%20G.%20Frazer%22%20OR%20title%3A%22James%20Frazer%22%20OR%20description%3A%22James%20George%20Frazer%22%20OR%20description%3A%22James%20G.%20Frazer%22%20OR%20description%3A%22J.%20G.%20Frazer%22%20OR%20description%3A%22Frazer%2C%20James%20George%22%20OR%20description%3A%22Frazer%2C%20James%20G.%22%20OR%20description%3A%22James%20Frazer%22%20OR%20description%3A%22Frazer%2C%20James%22%29%20OR%20%28%221854-1941%22%20AND%20Frazer%29%29%20AND%20%28-mediatype%3Asoftware%29 Џејмс Џорџ Фрејзер на Интернет архиву]Преузето 08.05.2016.
* [http://trinitycollegechapel.com//about/memorials/brasses/frazer/ Џејмс Џорџ Фрејзер на Тринити колеџу]Преузето 08.05.2016.
▲{{Commonscat|James George Frazer}}
{{DEFAULTSORT:Фрејзер, Џејмс Џорџ}}
| |||