Општи грађански законик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[File:ABGB von 1811 im Heeresgeschichtlichen Museum.jpg|thumb|right|250px|Општи грађански законик из 1811., <br> Музеј војне историје, [[Беч]]]]
'''Општи грађански законик''' ({{јез-нем|'''A'''llgemeines '''b'''ürgerliches '''G'''esetz'''b'''uch - ABGB}}) је [[Аустрија|аустријска]] [[кодификација]] [[грађанско право|грађанског права]]. Законик је ступио на снагу 1812. године у тадашњем [[Аустријско царство|аустријском царству]] и дан-данас је важеће право у Аустрији. ОГЗ је такође важио Назив општи је добио зато што је важећи за све, а грађански зато што важи за за грађане. Када је издат био је важ
== Структура ==
Уређен је § 1502 (1503 после новеле из 2013-те) чланова. Организован је слично као [[Наполеонов законик]] исто угледајући се на [[Гај (правник)|Гајеве]] институције, у чему се разликује од [[Немачи грађански законик|Немачког грађанског законика]], и то:
* Увод - уопште о грађанско праву - од § 1 до § 14
* Први део законика „О личним правима“ - статусно и [[породично право]] - од § 15 до §284
* Други део законика „О стварим правима” - [[стварно право|стварно]] и [[наследно право|наследно]] и лична права на ствари [[облигационо право]] - од §285 до §1341
* Трећи део законика представљају одредбе заједничке за лична права и права на ствари - од §1342 до §1513
== Утицај ==
Када је издат законик је важио је за цело Аустријско царство. По [[Аустро-угарска нагодба|реорганизовању]] државе наставио је да важи у аустријском делу док је у угарском добио улогу секундарног права које се је користило само ако мађарско обичајно право није било задовољавајуће. После [[Први светски рат|превог светског рата]] одржао се у деловима [[Друга пољска република|Пољске]], [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Краљевина Југославија|Југославије]] − пре свега на територији данашње [[Словенија|Словенија]], тадашње [[Дравска бановина|Дравске бановине]] и [[Далмације|Далмација]]. [[Јован Хаџић]] се је пре свега водио општим грађанским закоником када је писао [[Српски грађански законик]]. Иако је Закон о неважности правних прописа из 1946. прогласио све бивше прописе неважећим неке одредбе из ОГЗ-а су наставиле да се користе, ако нису наспротовале новом револуционарном уређењу, све до увођења новом Закона о облигационим односима 1978.
Остао је важеће право у Аустрији и [[Лихтенштајн]]у.
За разлику од својих „савременика” Наполеоновог законика и Немачког грађанског законика Аустријски грађански законика није оставио такав глобалан утицај као предходна два, његовој утицај је остао пре свега локалан задржавајући се на саму територију Аустријског царства и [[Балкан]]. Ипак његов утицај је био значајан на југословеснко право и остаје видљив у правним редовима бивших југословенских република.
== Литература ==
* Милан Петровић, Милош Прица; Увод у велике правне системе; СВЕН Ниш; . {{page|year=2011|isbn=978-86-7746-288-8|pages=}}
* Будимир Кошутић; Увод у велике правне системе данашњице; [[Правни факултет Универзитета у Београду]]; . {{page|year=2008|isbn=978-86-7630-113-3|pages=}}
* Марјан Павчник; -{Teorija prava: prispevek k razumevanju prava; GV založba;}- {{page|year=2017|isbn=978-961-247-319-8|pages=}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Слољашње везе ==
* [http://www.ris.bka.gv.at/GeltendeFassung.wxe?Abfrage=Bundesnormen&Gesetzesnummer=10001622 Актуализирани текст законика] на [http://www.ris.bka.gv.at/ аустријском правно-информационом систему] (на језику: немачки)
| |||