Петриња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситних грешака |
|||
Ред 45:
У Петрињи се 1905. године налазе и Учитељска школа, Реалка, Виноградсрска школа, Стручна женска школа и комунална основна школа. Такође ту су и пошта и брзојав.
По распаду Хабзбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав ([[Краљевина Југославија|Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]]), [[Краљевина Југославија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]). Петриња је била у саставу [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] од распада Југославије 1991. године до августа 1995. Упркос жилавом и снажном отпору [[Српска војска Крајине|СВК]] пред улазом у град током [[Операција Олуја|агресије на РСК]], [[6. август]]а [[1995]]. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Након тога Петриња је ушла у састав Сисачко -
=== Други свјетски рат ===
У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време, у Марин-Бријегу, убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991)
У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991)
У масовном насилном покатоличавању Срба у Петрињи и околини нарочито се истицао жупник Мијо Разум из Петриње. Он је позивао поједине Србе затворене у логору да пређу у римокатоличанство, да би били пуштени на слободу и враћени својим кућама.
У петрињском срезу порушене су цркве у Брђанима, Кињачи, Тремушњаку, Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Градуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцуи Петрињи.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991)
== Срби у Петрињи ==
| |||