Андра Стевановић — разлика између измена

Вратио се у Србију и запослио се почетком [[1890]]. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао [[1924]]. године. Био је међу првих осам редовних професора [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] 1905. године који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са [[студент]]има. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и [[образовање]]. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.<ref name=automatski_generisano1>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/beogradska_zadruga.html Kulturna Dobra Beograda<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>

Осим [[педагогија|педагогијом]], бавио се пројектовањем и проучавањем старих црквених [[споменик]]а. Изабран је за члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 1910. године и дуго је био секретар њеног Уметничког одељења. Кад је отишао у пензију, додељена му је титула почасног доктора наука [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Андра Стевановић је много учествовао у јавном животу Београда и Србије, што га је највероватније омело да постигне веће резултате на научном и пројектантском пољу. Умро је у Београду после повратка са једног од студијских путовања.<ref>http: name=automatski_generisano1 //beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/beogradska_zadruga.html</ref>