Википедија

Подгорица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 20:
| странка = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]]<br /><small>(од [[Локални избори у Црној Гори 2018.|2018]].</small>
}}
'''Подгорица''' је [[Главни град|главни]] и највећи [[град]] [[Црна Гора|Црне Горе]], док [[Цетиње]] има статус [[престоница|пријестонице]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|2011.]]. имала је 150.977 [[становништво|становника]]. [[Главни град Подгорица|Шире подручје Подгорице]] обухвата 10,4% [[Територија|територије]] Црне Горе и око 30% њеног становништва.
 
Подгорица је главна раскрсница [[пут]]ева у Црној Гори. Њен погодан положај је на [[Ушће|ушћу]] [[река|ријеке]] [[Рибница (притока Мораче)|Рибнице]] у [[Морача|Морачу]] у [[Зетска равница|Зетско]]-[[Бјелопавлићка равница|бјелопавлићкој равници]]. Град је близу зимским центрима на сјеверу [[Држава|земље]] и љетовалиштима на [[Јадранско море|Јадранском мору]].
Ред 29:
[[Датотека:Morača - Podgorica.jpg|мини|лево|Ријека Морача у Подгорици|left|200п]]
 
Подгорица се налази у централном дијелу Црне Горе. Област је испресецана ријекама, а сам град се налази 15 кмkm сјеверно од [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. Ријеке [[Морача]] и [[Рибница (притока Мораче)|Рибница]] теку кроз град, док у близини протичу [[Зета (река)|Зета]], [[Цијевна]], [[Ситница]] и [[Мареза]]. Са градњом [[тунел Созина|тунела Созина]] [[Јадранско море]] је на свега пола сата вожње.
 
Насупрот већем дијелу Црне Горе, Подгорица лежи у равници на сјеверном крају Зетске равнице. Једини изузетак су брда која надгледају град. Најважније брдо је Мало Брдо (205 м), које се уздиже изнад Момишића. Остала брда су Горица, Веље брдо, Љубовић и Чардак. Ова брда су сувише стрма да би се на њима могло градити и тиме ограничавају ширење града.
 
=== Клима ===
У Подгорици влада измијењена [[средоземна клима]] са топлим и сувим љетима и хладним зимама. Иако је град на само 50 -{km}- од Јадранског мора, близина [[Динарске планине|Динарских планина]] на сјеверу мијења његову климу. Просјечна количина падавина је 1.544 ммmm. Температура прелази 25{{nbsp}}°C током око 135 дана у години, а средња дневна температура је 16,4{{nbsp}}°C. Број кишних дана је 115, а јак ветар дува отприлике током 60 дана. Периодични, али јак сјеверни ветар има утицај на климу зими тако што изазива осјећај да је температура неколико степени нижа.
 
Подгорица је нарочито позната по изузетно топлим љетима: температуре преко 40{{nbsp}}°C су честе током јула и августа. Највиша забиљежена температура од 45,8{{nbsp}}°C измјерена је 16. августа 2007. [[Снијег]] је ријетка појава у Подгорици. Пада око два до три пута годишње, и ријетко се задржи неколико дана. Рекордна висина снијега у Подгорици измјерена је у фебруару 2012. године када је висина снијежног покривача била 63 цмcm.
 
{{Weather box|width=70%|ијек=да
Ред 142:
|Nov sun = 126.0
|Dec sun = 111.6
| source 1 = ЗХМС<ref name="HMSM">{{cite web
| url=http://195.66.163.23/misc.php?text=27&sektor=1
| title= Клима у Црној Гори
| publisher= Завод за хидрометеорологију и сеизмологију|accessdate=27. 7. 2017}}</ref>
| accessdate=27. 7. 2017}}</ref>
|source 2 = Би-Би-Си ведер<ref name="BBC Weather">[http://www.bbc.com/weather/3193044 Weather: Podgorica]. ''bbc.com''. Приступљено 27. 7. 2017.</ref>
|date=07. 2017.
Линија 168 ⟶ 167:
Подгорица је претрпела велика разарања током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], пошто је била [[Бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату|бомбардована преко 70 пута]], што је изазвало смрт преко 4.100 особа.<ref name="Istorija"/> Град су ослободили [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] 19. децембра 1944. године.
 
У [[социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичкој Југославији]], под именом [[Јосип Броз Тито|Титоград]], град је 13. јула 1946. постао главни град [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]] умјесто [[Цетиње|Цетиња]]. Услиједио је период још бржег развоја: становништо града се драматично увећало, град је био значајно индустријализован, побољшана је инфраструктура, основане су здравствене, образовне и културне установе. Град је постао комерцијални, друштвено-екомономски и културни центар републике. Напредак је још једном заустављен због [[распад СФРЈ|распада СФРЈ]] током 1990их1990-их. Име Подгорица је враћено на референдуму 2. априла [[1992]].
 
Ратови су заобишли Црну Гору, али је цијела држава трпела економске посљедице. Период стагнације је трајао током 1990их1990-их, а привреда је почела да се опоравља почетком 21. вијека. Послије [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума о независности 2006.]] Подгорица је постала главни град независне Црне Горе. У њој се налази сједиште Владе и Скупштине.
 
== Административна подјела ==
Линија 235 ⟶ 234:
| style="width:50%;"|
{{Попис-ЦГ
| извор=<ref>{{citeCite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref>
| п1948=14369
| п1953=19868
Линија 250 ⟶ 249:
{{Графикон постоци
| ширина=800px
| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|2011.]].<ref name="ш">[http://monstat.org/cg/page.php?id=536&pageid=322 Попис становништва у Црној Гори 2011.]</ref>
| позадина=#ddd
| позиција=left
Линија 374 ⟶ 373:
У Подгорици се налази неколико спорских борилишта. Најважнија су:
* [[Стадион под Горицом]]. Када се доврши источна трибина, стадион ће имати капацитет од 24.000 гледалаца. На Стадиону под Горицом своје утакмице играју ФК Будућност и [[фудбалска репрезентација Црне Горе|фудбалске репрезентације Црне Горе]]. Овај стадион, поред градског стадиона у Никшићу, је једини стадион у Црној Гори који задовољава стандарде [[ФИФА]] за одигравање међународних утакмица.
* [[Спортски центар Морача]], је вишенамјенска дворана чији капацитет износи 6.000 сједишта након реновирања 2018. године.<ref>{{cite web|url=http://mondo.me/a702150/Sport/Kosarka/Mondo-je-provirio-u-renoviranu-dvoranu-Moraca.html|title=Ovako Morača izgleda sada! (FOTO, VIDEO)|work=mondo.me|date = 1. 10. 2018|accessdate = 15. 12. 2018}}</ref> Корисници дворане су КК Будућност, ОК БУдућност и ЖРК Будућност. У њој су се одржавала такмичења током [[Европско првенство у кошарци 2005.|Европском првјенству у кошарци 2005]].
 
Скоро сваки фудбалски клуб у Подгорици има свој стадион, иако су често ти стадиони само терен са мало или нимало трибина. Друге значајна борилишта су Стадион малих спортова под Горицом и стрељана под брдом Љубовић.
Линија 387 ⟶ 386:
Током Другог свјетског рата, Подгорица је скоро сравњена са земљом. Послије ослобођења, почела је обнова, као и у другим дијеловима социјалистичке Југославије. Подигнути су бројни стамбени блокови, са дизајном типичним за земље источног блока. Сви ти дијелови града изграђени су са друге стране ријеке Мораче. Чак је и празан простор у градском центру испуњен са [[брутализам|бруталистичким]] грађевинама, што је резултовало спојем старог и новог. Стамбени и пословни влокови из периода СФРЈ су пружали простране површине за живот и рад, али су били критиковани због неинвентивног и сивог изгледа.
[[Датотека:Blok 5 i 6.jpg|Модерни стамбени квартови у Подгорици|мини|200п]]
Велики напредак у архитектури Подгорице збио се крајем 1990их1990-их, и од тада изглед град се брзо промијенио. Стамбене и пословне зграде се брзо подижу, са новим архитектонским трендовима који укључују велику употребу челика и стакле. У покушају да створе препознатљив и модерни главни град, градске власти су уложиле значакна средства у реновирање градских јавних површина. Тако је град добио нове тргове, паркове и споменике. Нове знаменитости су правлославни [[Храм Христовог васкрсења]] и [[мост Миленијум]], који се већ сматра новим симболом Подгорице и који са 57 метараm високим пилоном доминира панорамом града.
 
Главна градска улица је Улица слободе, која је и градски корзо, док пешачку зону чине Његошева и Херцеговачка улица, са бутицима и кафићима. Главни градски трг који се називао Трг Ивана Милутиновића је 2006. године проширен и поплочан и сада се зове Трг Републике.
Линија 397 ⟶ 396:
|
* {{flagicon|SRB}} [[Београд]], Србија
* {{flagicon|ARM}} [[Јереван]], Јерменија<ref name="Yerevan partnerships">{{cite web|url=http://www.yerevan.am/3-233-233.html|title=Yerevan - Partner Cities|accessdate = 15. 12. 2018|work=Yerevan Municipality Official Website|publisher=© 2005—2013 www.yerevan.am|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131105220142/http://www.yerevan.am/3-233-233.html|archivedate=5. 11. 2013|df=dmy-all}}</ref>
* {{flagicon|MKD}} [[Скопље]], Северна Македонија<ref name="Skopje twinnings">{{cite web|url=http://www.skopje.gov.mk/EN/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=69|title=Official portal of City of Skopje – Skopje Sister Cities|publisher=skopje.gov.mk|accessdate = 15. 12. 2018}}</ref>
* {{flagicon|UK}} [[Лондон]], Уједињено Краљевство
* {{flagicon|RUS}} [[Москва]], Русија
Линија 420 ⟶ 419:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Stevović|first=Ivan|title=Early Byzantine Doclea and its citizens: Longe ab patriam|journal=Niš and Byzantium|year=2016|volume=14|pages=121-136|url=http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik14/PDF-XIV/08%20Ivan%20Stevovic.pdf|pages=121-136}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Подгорица”