Јован Поповић Текелија — разлика између измена

Забележен је у изворима као капетан сенћанске ми­лиције пред чувену [[Битка код Сенте|битку код Сенте]] [[11. септембар|11. септембра]] [[1697]]. Он је ноћу, по звездама, између ритова и бара спровео војску принца Евгенија Савојског и омогућио ауст­ријској војсци славну победу над Турцима. Због више пута исказаних заслуга, цар Јосиф I му је 1705. године даровао златан ланац са својим ликом. Било је то највише војничко одликовање тог времена. Такође, руски цар Петар Велики га је одликовао сребрном медаљом. Постао је заповедник Поморишке војне границе. Портретисан је око 1716. године, од стране непознатог сликара.<ref>Александар Форишковић: "Текелије, војничко племство 18. века", Нови Сад 1985.</ref>

Племство му је додељено [[16. март]]а [[1706]]. године. Осим Јовану, племство је додељено и ње­говој жени Еуфросини рођеној Јовић, њиховој деци, као и његовом брату Стефану (Остоји), његовој жени и деци. Његова деца су: синови Ранко, Јанко, Михаил и Сава, и кћерке Марија и Јелена. У [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|новом аустро турском рату]] [[1716]]–[[1718]], вршио је са својом милицијом више мисија, често без икаквих допунских трошкова због чега је потрошио, до краја рата, на плате својих војника велике делове своје имовине. Зато је [[1720]]. године молио за награду у виду поседа за себе и своје потомке коморску управу, обећавши доживотну верност владару. Добио је 1721. године имање Иратош, пустаре Визеш и Кевермеш те спахилук Свети Павле.