Велика језера — разлика између измена

Велика језера су открили и истраживали [[Француска|Французи]] у току [[17. век|XVII века]]а. [[Етјен Бриле]] је први дошао до језера Хјурон [[1612]], језера Онтарио [[1615]]. и до Горњег језера [[1622]]. Језеро Ири је открио [[Луј Жолије]] [[1669]], мада се претпоставља да је пре њега то учинио Бриле. [[Жан Николе]] је открио језеро Мичиген [[1634]]. или [[1638]].

Прве паробродске линије уведене су на језеру Ири [[1818]]. Канали који омогућавају међујезерску пловидбу, везу са [[Њујорк]]ом (Атлантски океан), реком [[Хадсон (река)|Хадсон]] и пловним системом [[Мисисипи]]-[[Охајо]] изграђени су су у периоду од [[1825]]-[[1855]]. године. Године [[1959]]., успостављена је реком Сент Лоренса и друга, најважнија пловидбена веза између Великих језера и Атлантског океана.

Велика језера повезују аграрна (узгајање пшенице) и рударска (гвоздена руда) подручја на западу с индустријским центрима и великим градовима ([[Чикаго]], [[Детроит]], [[Кливленд]], [[Торонто]]) и извозним лукама на истоку. Дужина пловног пута од [[Дулут (Минесота)|Далута]] на Горњем језеру до [[Кингстон (Онтарио)|Кингстона]] (Онтарио) износи 1.873 km. Теретни промет у источном смеру (сировине) је знатно јачи него у западном (индустријски производи). Највећи промет имају луке [[Дулут (Минесота)|Далут]] (САД) и [[Тандер Беј]] у Канади, преко којих се на исток превози гвоздена руда и пшеница. Језерска флота надмашује морнарице многих поморских држава. Године [[1877]]., САД су на језерима имале флоту од 1 557 327 [[Бруто регистарска тона|брт]], а Канада 1 759 670 брт. Језера су [[1787]]. проглашена међународним пловидбеним водама. Језерске воде употребљавају се и за добијање електричне енергије. Велике хидроцентрале се налазе између језера Ири и Онтарио у подручју реке и слапова [[Нијагара (река)|Нијагаре]]. Пројект прве хидроцентрале на реци Нијагари израдо је [[Никола Тесла]].