Манастир Крка — разлика између измена

'''Манастир Крка''' налази се у [[Далмација|Далмацији]], између [[Книн]]а и [[Шибеник]]а (3,5 km источно од [[Кистање|Кистања]]). СмештенСмјештен је у кањону рекеријеке [[Крка (Хрватска)|Крке]] и његова црква [[Архангел Михаил|Светог Арханђела Михаила]], подигнута је према предању у времевријеме краља Милутина, на местумјесту где је [[апостол Павле]] држао проповед. У новије времевријеме се претпоставља да је манастир саградила [[Јелена Немањић Шубић|Јелена Шубић]], сестра [[стефанСтефан Душан|цара Душана]] (помиње се [[1350]]. године), а дограђиван је [[1402]]. године.

У времевријеме турских упада, који се одвијају од средине XIV[[14. векавијек]]а, године [[1480]]. порушен је манастир [[Манастир Драговић|Драговић]], а [[1502]]. године опустошена је [[Манастир Крупа|Крупа]]. Калуђери из ових манастира нашли су уточиште у манастиру Крка.

Осим података да је манастир Крка био уписан на једној географскојземљописној карти коју је [[1530]]. године изградио Италијан ''Матео Пагано'', о манастирском животу с почетка XVI[[16. векавијек]]а нема других података.

Након поновне успоставе [[Пећка Патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1557]]. године, православном црквом у Далмацији управљали су дабробосански митрополити. Митрополит Гаврило Аврамовић поставио је [[1578]]. године игумананадстојатеља манастира Крке за ''егзархапредводника'' (управника) целокупнецјелокупне далматинске православне цркве, која је у то времевријеме била у експанзијиширењу. То постаје правило и у следећемсљедећем времену, тако да је од тада па до [[1810]]. године манастир Крка остаје центарсредиште православља у [[Далмација|Далмацији]].<ref>Љупче Мандић "Књига о Кистањама", стр 612.</ref>

[[Црква (грађевина)|Црква]] је правоугаоне основе с кубетом и дугом припратом неправилног облика. [[Олтар]]ски деодио је прошириван и остао је без полукружне [[апсида|апсиде]]. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и [[гроб]]овима у поду. На њу се испод јужног деладијела данашње велике цркве ослања старија једнобродна црква подигнута свакако поред [[Испосница|испоснице]] која сведочисвједочи да су се ту већ у [[17. веквијек]]у [[аскеза|подвизавали]] православни монаси. Црква је више пута обнављана.

Међу првим архимандритиманадстојатељима манастира Крке били су [[Никанор Богуновић Скочић]] (1735—1792) и [[Саватије Васиљевић]] (1755—1809).

Манастир Крка је за све времевријеме свога постојања био најзначајнији духовнидуховно и културникултурно центарсредиште православља у [[Далмација|Далмацији]]. Почетком XVII[[17. векавијек]]а, у манастиру је основана најстарија српска школа за образовање свештеника. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године (са радом као двогодишња школа почела је 1964) заузимањем тада далматинског, а касније жичког епископавладике Стефана.

РизницаКњигохранилница манастира Крка формиранастворена је самим оснивањем манастира и најбоље показује историјупрошлост овог манастира. Она је своје богатство прикупљала током дугих вековавијекова, па су у њу стигле бројне драгоценостидрагоцјености из разних деловадијелова светасвијета као што су [[Јерусалим]], [[Света гора|Света Гора]], српски крајеви, [[Венеција]] и царска [[Русија]]. ПоседујеПосједује преко 2000 експоната и предмета из 15. и 16 векавијека. ДрагоценостиДрагоцјености манастира Крке, по броју, уметничкојумјетничкој изради и историјскомповјесном трајању убрајале су се у највредније ризничкенајвриједније целинецјелине Српске православне цркве, одмах послепослије ризницакњигохранилнице манастира [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Дечане|Дечана]] и [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].

[[Датотека:Manastir Krka Church Detail DSC07476.JPG|мини|десно|250п|ФрескеСтјенопис]]

:У манастиру Крка налазила се читава галеријапоставка уметничкихумјетничких портретаприказа црквених великодостојника распоређених у манастирској трпезаријиобједаваони, салонугостињску собу, ризницикњигохранилници итд. На портретимаприказима су представљени углавном игуманинадстојатељи и далматинскидалматинске епископивладике. Ту се налазио портретприказ архимандританадстојатеља Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године. Један од најстаријих портретаприказа јесте портретприказ Ј. Болгарина из 1771. године.

„Црква никад није била против уметностиумјетности, нити то може бити, пошто је Бог као Створитељ светасвијета и космоса први и највећи уметникумјетник. Сликари и не чине ништа друго, него покушавају својомсвојим техникомначином и својим сликарским умећемумијећем да открију и покажу ту лепоту“љепоту“, епископвладика далматински Фотије.

:Међу иконамаизобразбама овог манастира биле су бројна деладјела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. векавијека. Те иконеизобразбе су радови знаних и незнаних иконописаца међу којима су радови Георгија Михалика, Спиридона Рома, Вука Сударевића итд.

Иконеизобразбе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.

[[Манастир]] поседујепосједује велику и богату библиотекукњижницу формиранустварану још у времевријеме настанка манастира. Један од првих пописа библиотекекњижнице датирапотиче из 1844. године, а направио га је тадашњи архимандритнадстојатељ [[Стефан Кнежевић]]. Нови инвентарпопис библиотекекњижнице написан је 1965. године и тада је забележенозабиљежено преко 4000 књига подељенихподијељених у групескупине: старе рукописне књиге, старе штампанетискане књиге, деладјела из 18. векавијека и деладјела обављена до 1850. године. Манастирска библиотекакњижница такође поседујепосједује издања Српске књижевне задруге, издања [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], издања [[Матица српска|Матице српске]] итд. Посебно су заведени часописи, календари, новине, извештајиизвјештаји и књиге на страним језицима.

Од појединачних издања посебно треба истаћи више од 50 рукописних књига насталих у периодураздобљу од 13. до 18. векавијека. Међу рукописним црквеним књигама посебно је важно '''Мокропољско четворојеванђеље''', написано крајем 13. или почетком 14. векавијека на пергаменту у духу старог српског језика.

У саставу библиотекекњижнице налази се доста страних и изузетно вреднихвриједних штампанихтисканих књига. Међу таквим издањима налази се Октоих штампантискан на [[Цетиње|Цетињу]] [[1494]]. године у штампаријитискарији Божидара Вуковића, а реткостријеткост представља Зборник [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] штампантискан 1536. године на пергаменту. Ова књига једини је познати зборник штампанихтисканих на пергаменту. Међу вредним књигама налазе се и деладјела [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], митрополита српског Михајила Јовановића итд. Такође треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “''Сија Књига манастира Вилендара''“.

На североисточномсјевероисточном делудијелу имања манастира налази се један простор у стенистијени, тј ранохришћанска катакомба са доста гробова. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и гробовима у поду гдегдје је по предању Свети апостол Павле проповедаопроповједао Христову науку. На гробљу манастира Крка свој мир нашли су многи некадашњи игуманинадстојатељи, монаси и епископивладике, а у сведочанствимасвједочанствима се сазнаје како је манастир Крка био забележензабиљежен географскојземљописној карти коју је 1530. године израдио Матеј Пагано.

Од свог настанка манастир Крка је духовно, културно средиште свих Срба у [[Далмација|Далмацији]]. Богословска школа отворена је још давне 1615. године и позната је као прва школа за свештена лица у српском народу. Ова школа позната као Богословија [[Света три јерарха|Света Три Јерарха]] током времена се затварала, премешталапремјештала па поново отварала, у зависности од политичких и војних прилика у земљи. Једно времевријеме богословија је била премештенапрејмештена у [[Задар]]. Након кратког прекида она је обновила свој рад 1962. године, а од 2001. године поново ради у овом манастиру. Темељи за новоподигнуту зграду богословије освештени су 1985. године на дан Архангела Михаила. У темељподлогу нове зграде узидан је по камен из [[Манастир Пећка патријаршија|Пећке Патријаршије]], манастира Крке, [[Манастир Крупа|Крупе]], [[Манастир Драговић|Драговића]] као и далматинских градова: [[Шибеник]]а, [[Задар|Задра]] и [[Бенковац|Бенковца]]. АвгустаГумника 2015. године, прослављено је 400 година постојања Богословије. АрхијерејскуВладичанску литургију служио је патријарх Иринеј, уз присуство 11 епископавладика.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2010905/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D1%80%D0%BA%D0%B0.html РТС: Четири века богословије манастира Крка]</ref>

ЕпископиВладике [[Стефан Боца]] (1958—1978) и [[Николај Мрђа]] (1978—1992) веома су значајни јер у њихово времевријеме, послепосијле Другог светскогсвјетског рата следисљеди духовна обнова манастира Крка. Године 1999. за епископавладику далматинског хиротонисанустоличен је јеромонах Фотије из [[Манастир Ковиљ|манастира Ковиља]], професорпредавач Богословије Светог Арсенија у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За веома кратко времевријеме, захваљујући Светом архијерејскомвладичанском сабору и залагању епископавладике Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

ПослеПослије [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. намесникнамјесник Филаделфијског епископавладике, под чијомчијим је јурисдикцијомнадлештвом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолеоодолио јој је па је био гоњен. Послије избеглиштваизбјеглиштва и боравка на [[Света гора|Светој Гори]] и Палестини, станионастанио се у манастиру Крки и ту је по у покојењуупокојењу био сахрањен 1707.

Бројни крчки архимандритинадстојатељи били су намесницинамјесници надлежних епископавладика, што је манастир Крку чинило и формалнимстварним духовним седиштемсједиштем православних Далматинаца. Неки од њих су Никанор Рајевић, Никанор Богуновић.

== АрхивскаПисана грађа ==

У манастиру Крка чувана је и богата архивскаписана грађа. Чувани су разни документи на [[Старословенски језик|старословенском]], [[Грчки језик|грчком]], [[Латински језик|латинском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Немачки језик|немачкомњемачком]] и другим језицима који пружају податке о Светоарханђелском манастиру Крки, његовом братству и свему ономе што је за њега важно.

Кроз своју дугу и историјскуповјесну прошлост овај манастир је био преписивачкипреписивачко центарсредиште, духовно средиште и местомјесто договора Срба из Далмације.

== РеференцеИзвори ==