Википедија

Скроб — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 8:
| IUPACName =
| OtherNames =
| Section1={{Chembox Identifiers
| CASNo = 9005-25-8
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
Ред 20:
| MolarMass = Варијабилна
| Appearance = Бели прах
| Density = Варијабилна<ref>{{cite book|title=Starch: Chemistry and Technology | editor1 = Roy L. Whistler|editor2=James N. BeMiller|editor3=Eugene F. Paschall | publisher = Academic Press |year=2012| quote = Starch has variable density depending on botanical origin, prior treatment, and method of measurement |pages=220 }}</ref>
| Solubility = нерастворан
| MeltingPt = разлаже се
Ред 49:
== Историја ==
 
Зрна скроба из [[ризом]]а ''[[шевар]]а'' као [[брашно]] су идентификована са [[grinding stone|млинског камења]] у Европи које потиче од пре 30.000 година.<ref name="Revedin">{{cite journal|doi=10.1073/pnas.1006993107 |title=Thirty thousand-year-old evidence of plant food processing |year=2010 |last=Revedin |first=A. |last2=Aranguren |first2=B. |last3=Becattini |first3=R. |last4=Longo |first4=L. |last5=Marconi |first5=E. |last6=Lippi |first6=M. M. |last7=Skakun |first7=N. |last8=Sinitsyn |first8=A. |last9=Spiridonova |first9=E. |last10=Svoboda |first10=J. |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences |volume=107 |issue=44 |pmid=20956317 |pages=18815-9 |pmc=2973873|display-authors=8 |pages=18815-9}}</ref> Скробна зрна из [[sorghum|сирака]] су нађена на млинском камењу у пећинама у [[Ngalue|Нгалу]], [[Мозамбик]], која су стара више од 100.000 година.<ref>{{cite news|newspaper=The Telegraph|title=Porridge was eaten 100,000 years ago|date=18. 12. 2009|url=https://www.telegraph.co.uk/news/uknews/6834609/Porridge-was-eaten-100000-years-ago.html}}</ref>
 
Чиста екстрахована пшенична скробна паста је коришћена у [[Ancient Egypt|древном Египту]] вероватно за лепљење [[папирус]]а.<ref>[[Pliny the Elder]], The ''[[Natural History (Pliny)]]'', Book XIII, Chapter 26, [http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0137&query=head%3D%23817 The paste used in preparation of paper]</ref> Екстракција скроба је први пут описана у ''[[Natural History (Pliny)|Историји природе]]'' [[Pliny the Elder|Плинија Старијег]] око 77–79. године.<ref>[[Pliny the Elder]], The [[Natural History (Pliny)]], Book XIII, Chapter 17, [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0137%3Abook%3D18%3Achapter%3D17]</ref> Римљани су га такође користили за у козметичким кремовима, за пудерисање косе и згушњавање сосева. Персијци и Индијци су користили скроб за прављење јела сличних са готхумајском пшеничном [[алва|алвом]]. Пиринчани скроб као површински третман папира је кориштен у продукцији папира у Кини од 700. године.<ref>{{cite book|first=Dard |last=Hunter |year=1947 |title=Papermaking |publisher=DoverPublications |isbn=978-0-486-23619-3 |page=194}}</ref>
Ред 63:
== Енергетске залихе биљки ==
 
Већина зелених биљки користи скроб као енергетску залиху. Сувишна глукоза се мења у скроб, који је комплекснији од глукозе. Изузетак је фамилија -{[[Asteraceae]]}- (астре, бела рада и сунцокрети), где је скроб замењен [[фруктан]]ом [[инулин]]ом. Фруктани који су слични инулинима су исто тако присутни у травама као што је [[пшеница]], у [[Црни лук|црном]] и [[Бели лук|белом]] луку, [[банана]]ма, и [[Шпаргла|шпаргли]].<ref name="Vijn">{{cite journal|title=Fructan: more than a reserve carbohydrate? |first=Irma |last=Vijn | first2=Sjef |last2=Smeekens |journal=Plant Physiology |year=1999|volume=120 |issue=2 |pages=351-360 |doi=10.1104/pp.120.2.351 |pmid=10364386 |doi-access=free|pmc=1539216 |pages=351-360}}</ref>
 
При [[photosynthesis|фотосинтези]], биљке користе енергију светлости да формирају [[glucose|глукозу]] из [[carbon dioxide|угљен-диоксида]]. Глукоза се користи за генерисање хемијске енергије неопходне за општи [[метаболизам]], за формирање органских једињења као што су [[nucleic acids|нуклеинске киселине]], [[липиди]], [[протеини]] и структурни полисахариди као што је [[целулоза]], или се складишти у облику скробних гранула, у [[amyloplast|амилопластима]]. При крају сезоне раста, скроб се акумулира у гранчицама дрвећа у близини пупољака. [[Плод]], [[семе]], [[ризом]]и, и [[Кртола|кртоле]] складиште скроб у припреми за следећу сезону раста.
Ред 69:
Глукоза је растворна у води, [[hydrophilic|хидрофилна]] је, везује се за воду и при томе заузима знатан простор, и она је [[Осмоза|осмотички]] активна; глукоза у облику скроба, с друге стране, није растворна, те стога није осмотички активна и може се компактније складишти.
 
Молекули глукозе су везани у скробу путем [[glycosidic bond|алфа веза]] које се лако [[Хидролиза|хидролизују]]. Исти тип везе се налази у животињском складишном полисахариду [[гликоген]]у. То је у контрасту са многим структурним полисахаридима као што је [[хитин]], целулоза и [[пептидогликан]], који су везани [[glycosidic bond|бета везама]] и стога су у већој мери отпорни на хидролизу.<ref>{{cite journal|last=Zeeman|first=Samuel C.|last2=Kossmann|first2=Jens|last3=Smith|first3=Alison M.|title=Starch: Its Metabolism, Evolution, and Biotechnological Modification in Plants|journal=Annual Review of Plant Biology|date=2. 6. 2010|volume=61|issue=1|pages=209-234|doi=10.1146/annurev-arplant-042809-112301|pmid=20192737|pages=209-234}}</ref>
 
=== Стварање скроба ===
Ред 79:
Биљке производе скроб тако што прво конвертују [[glucose 1-phosphate|глукозу 1-фосфат]] до [[Adenosine diphosphate|АДП]]-глукозе користећи ензим [[глукоза-1-фосфат аденилилтрансфераза]]. За овак корак је неопходна енергија у облику [[Adenosine triphosphate|АТП]]. Ензим [[starch synthase|скробна синтаза]] затим додаје АДП-глукозу путем 1,4-алфа [[glycosidic bond|гликозидне везе]] на растући ланац глукозних остатака, ослобађајући [[Adenosine diphosphate|АДП]] и креирајући амилозу. АДП-глукоза се додаје на нередукујући крај амилозног полимера, као УДП-глукоза се додаје на нередукујући крај гликогена током гликогенске синтезе.<ref>Nelson, D. (2013) Lehninger Principles of Biochemistry, 6th ed., W.H. Freeman and Company (p. 819)</ref>
 
[[Starch branching enzyme|Ензим скробног разгранавања]] уводи 1,6-алфа гликозидне везе између амилозних ланаца, креирајући разгранати амилопектин. Ензим скробног одграњавања [[изоамилаза]] уклања део тих грана. Постоји неколико [[isoform|изоформи]] тих ензима, што доводи до веома комплексног синтетичког процеса.<ref>{{cite journal|doi=10.1021/bm000133c |title=The Biosynthesis of Starch Granules |year=2001 |last=Smith |first=Alison M. |journal=Biomacromolecules |volume=2 |issue=2 |pmid=11749190|pages=335-41 |pmid=11749190}}</ref>
 
Гликоген и амилопектин имају сличне структуре, али каснији има око једну тачку гранања на десет 1,4-алфа веза, у поређењу са око једном тачком гранања на тридесет 1,4-алфа веза у амилопектину.<ref>{{cite book|authorlast=Stryer, |first=Lubert |author2=Berg, Jeremy Mark |last3=Tymoczko|first3=John L.|title=Biochemistry |publisher=W.H. Freeman |location=San Francisco |year=2002 |isbn=978-0-7167-3051-4 |edition=5th |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=stryer |chapter=Section 11.2.2 |chapterurl=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=stryer.section.1517#1522}}</ref> Амилопектин се синтетише из АДП-глукозе, док сисари и гљиве синтетишу гликоген из [[Uridine diphosphate glucose|УДП-глукозе]]; у највећем броју случаја, бактерије синтетишу гликоген из АДП-глукозе (аналогно са скробом).<ref name=Ball2003>{{cite journal|last=Ball|first=Steven G.|last2=Morell|first2=Matthew K|title=FROM BACTERIAL GLYCOGEN TO STARCH: Understanding the Biogenesis of the Plant Starch Granule|journal=Annual Review of Plant Biology|year=2003|volume=54|issue=1|pages=207-233|doi=10.1146/annurev.arplant.54.031902.134927|pmid=14502990|pages=207-233}}</ref>
 
Осим синтезе скроба у биљкама, скроб може да буде синтетисан из непрехрамбеног скроба посредством ензимског коктела.<ref name="pnas.org">{{cite journal|last=You|first=C.|last2=Chen|first2=H.|last3=Myung|first3=S.|last4=Sathitsuksanoh|first4=N.|last5=Ma|first5=H.|last6=Zhang|first6=X.-Z.|last7=Li|first7=J.|last8=Zhang|first8=Y.- H. P.|title=Enzymatic transformation of nonfood biomass to starch|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|date=15. 4. 2013|volume=110|issue=18|pages=7182-7187|doi=10.1073/pnas.1302420110|pmid=23589840|pmc=3645547|pages=7182-7187}}</ref> У том ванћелијском биосистему, бета-1,4-гликозидном везом повезана целулоза се делимично хидролизује до [[cellobiose|целобиозе]]. [[Cellobiose phosphorylase|Целобиозна фосфорилаза]] се разлаже до глукоза 1-фосфата и глукозе; други ензим кромпира [[alpha-glucan phosphorylase|алфа-глукан фосфорилаза]] (ЕЦ 2.4.1.-) може да дода глукозну јединицу из глукоза 1-фосфорилазе на нередукујући крај скроба. У њој се фосфат интерно рециклира. Други продукат, глукоза, може да асимилира квасац. Овај безћелијски биопроцес не захтева скуп хемијски или енергетски унос, може се одвијати у воденом раствору, и не доводи до губитака шећера.<ref>{{cite news|url=http://www.voanews.com/content/chemical-process-creates-food-source-from-plant-waste/1642851.html|title=Chemical Process Creates Food Source from Plant Waste|work=[[Voice of America]]|date=16. 4. 2013|accessdate=27. 1. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|doi=10.1002/ese3.2 | volume=1 | title=Next generation biorefineries will solve the food, biofuels, and environmental trilemma in the energy-food-water nexus | journal=Energy Science |pages=27–4127-41|year=2013 | last=Zhang | first=Y.-H Percival }}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.sciencemag.org/news/2013/04/could-wood-feed-world|title=Could Wood Feed the World?|first=Charles|last=Choi|work=[[Science (magazine)|Science]]|date=15. 4. 2013|accessdate=27. 1. 2016}}</ref>
 
== Састав ==
Ред 104:
Скробни сируп је густа течна безбојна маса, која се добија хидролизом скроба. Садржи 20-40% малтозе, 12-20% глукозе и до 35% декстрина. Употребљава се у производњи ликера и кондиторских производа.
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Скроб”