Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Поништена измена 21860588 корисника Tatar4e (разговор)
ознака: поништење
Ред 92:
== Илиндански устанак ==
{{Главни чланак|Илиндански устанак|Крушевска република}}
[[Илиндански устанак]] је почео [[2. август]]а [[1903]]. године, на [[православље|православни]] верски празник [[Илиндан]]. Устанак је организовала Тајна македоно-одринска револуционарна организација. За време Илинданског устанака формирана је [[Крушевска република]], прва република на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Власт устаника трајала је 10 дана - од [[3. август|3]]. до [[13. август]]а 1903. године и сматра се највећим успехом [[Македонија|македонских]] устаника против турске власти. Главни град у коме је било седиште владе било је [[Крушево]], по чему је и цела република добила име. Иако је завршен неуспехом, илиндански устанак се сматра једним од највећих и најзначајнијих догађаја у историји [[Северна Македонија|Северне Македоније]].{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
== Криза ВМРО-а ==
Ред 105:
=== Тиквешки устанак ===
{{Главни чланак|Тиквешки устанак}}
ВМРО је организовала устанак који је познат под називом [[Тиквешки устанак]] ({{јез-мак|Тиквешко востание}}) [[15. јун]]а [[1913]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913 |date=20100107170829 }} Балкански ратови 1912—1913, Издавачи: Просведни преглед, Београд и Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи, Солун 2005. pp. 19], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> године (или [[19. јун]]а 1913.<ref name=autogenerated1>[http://www.focus-news.net/?id=f9561] Интервју који је директор Музеја у Кавадарцима дао агенцији Фокус поводом 95 година Тиквешког устанка, објављен 6. јула 2008. године на интернет сајту агенције „Фокус“</ref><ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8] {{Wayback|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8 |date=20110614015409 }} Фељтон објављен 3. августа 2007. године на интернет сајту „Утрински весник“</ref>) против [[Краљевина Србија|српских]] власти на територији места [[Кавадарци]], [[Неготино]] и [[Ваташа]] на територији [[МакедонијаВардарска (област)Македонија|Вардарске Македоније]]. Српске власти су овај устанак брзо угушиле и том приликом ликвидирале 363 устаника.{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
Сви устаници и чланови њиховог командног штаба су били чланови ВМРО. Организатори устанка, углавном некадашње војводе из доба [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]], су планирали да изведу синхронизовани напад на [[Војска Краљевине Србије|војску Краљевине Србије]] у сарадњи са [[Војска Бугарске|бугарском војском]]. Због тога што су припреме за устанак откривене ВМРО је започео оружане акције пре договореног рока. Током устанка су биле формиране две велике групе наоружаних устаника. Једну је предводио Дончо Лазаров, а другу Мише Шкартов. Први напад је изведен на јединице војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] које су биле стациониране у месту Неготино. Устаници су потиснули војску Краљевине Србије из града Неготино, а убрзо и из Кавадараца и Ваташе.{{чињеница|date=01. 2016. }}
Ред 130:
| doi =
| archiveurl = |archivedate=| quote = Međutim, nije ce radilo ni o kakvoj pobuni ili ustanku makedonskih Albanaca, nego o organizovanom masovnom upadu sa albanske teritorije, iza kojeg su stajali austrougarski i bugarski vojni krugovi U prvom naletu su pali Piškopeja, Žirovica i Debar. U napadu je učestvovalo oko 10.000 Albanaca, kojima su rukovodili strani oficiri, a c njima su sadejstvovali i izvesni komitski odredi VMRO. Činjenica da u albanskim četama ima stranih, i to bugarskih oficira, potvrđena je raznim obaveštajnim i diplomatskim kanalima, ali je posebno interesantna veza sa BMPO i lično s Janetom Sandanskim, koji je više meseci boravio u Albaniji organizujući albanski pokret prema Makedoniji
}}</ref> уз одређено учешће и становника западне [[Вардарска Македонија|Вардарске Македоније]] (припадника ВМРО и становника албанске националности из [[Охрид]]а, [[Струга|Струге]], [[Дебар|Дебра]] и [[Кичево (град)|Кичева]] које су организовали чланови ВМРО, комитске војводе [[Петар Чаулев]] и [[Милан Матов]] (брат члана централног комитета ВМРО [[Христо Матов|Христе Матова]]) .<ref>[http://www.mn.mk/istorija/147-ohridsko-debarsko-vostanie-1913] Текст под називом „Охридско-дебарски устанак“ објављен на сајту Македонска нација, аутор Љупчо Зорески</ref>
 
== Активности ВМРО током Првог светског рата ==
Ред 174:
Непосредно по завођењу [[шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] у Југославији 1929. године, у [[Софија|Софији]] долази до састанка вођа [[Усташе|УХРО]] (''Усташа - хрватска револуционарна организација'') [[Анте Павелић]]а и ВМРО [[Ванчо Михаилов|Ванча Михајлова]]. Том приликом се договарају о заједничком будућем деловању и потписују “Софијску декларацију” која предвиђа стварање независних држава [[Хрватска|Хрватске]] и Македоније.<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=b028c2ff-7ede-4c2c-a41c-89ff19c3f8ba&articleId=6088d289-ac68-4afe-bd51-d9e9c973f944 Ivan Vanča Mihajlov: makedonski revolucionar uskraćen za domovinu i korijene], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
Приликом реформи административне поделе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] највећи део Вардарске Македоније се нашао обједињен у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] која је обухватала целу данашњу [[Северна Македонија|Северну Македонију]], јужне делове [[Србија|централне Србије]] и јужне делове [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].{{чињеница|date=01. 2016. }}
 
[[Државни удар]] војно-политичке организације [[Звено]], маја [[1934]]. године довео је до раскида бугарске државе са ВМРО. Окрећући се сарадњи са [[Француска|Француском]] и Југославијом, звенари су разоружали комитске чете и похапсили политичке вође.