Википедија

Theropoda — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Transkribovana imena naučnika, unešene unutrašnje veze, manje izmene
Нема описа измене
Ред 23:
*** [[Tetanurae]]
}}
'''Teropodi''' ('''''Theropoda''''', ''"zverska stopala"'') su grupa dvonožnih [[Диносауруси|dinosaura]], pripadnika [[Saurischia]]. Iako su većinom bili [[Месојед|mesojedi]], brojne grupe su postale [[Сваштојед|svaštojedi]], insektivori i [[Биљојед|biljojedi]]. Teropodi su se prvi put pojavili tokom kasnog [[Тријас|trijasa]], pre oko 230 miliona godina i u njih su spadali svi veliki kopneni [[Predacija|grabljivci]] od rane [[Јура|jure]] do kraja [[Креда (периода)|krede]], pre oko 65 miliona godina. Danas su njihovi predstavnici 9900 vrsta [[Птице|ptica]] koje su nastale tokom jure od malenih specijalizovanih dinosaura.
 
Među osobinama koje povezuju teropode i ptice su stopala sa tri [[Прст|prsta]], [[furcula]], kosti ispunjene vazduhom i (u nekim slučajevima) [[Перје|perje]] i ležanje na [[Јаје|jajima]].
 
== Opis ==
Ред 31:
=== Veličina ===
[[Датотека:Largesttheropods.svg|лево|мини|361x361пискел|Odnos veličine između izabranih dinosaura.]]
Ljudi već decenijama znaju za ''[[Тираносаурус|Tyrannosaurusa]] za'' kojeg se dugo smatralo najvećim teropodom. Međutim, nakon njegovog otkrića, brojni drugi divovski dinosauri mesojedi su otkriveni, uključujući i ''[[Спиносаурус|Spinosaurusa]]'', ''[[Кархародонтосаурус|Carcharodontosaurusa]]'' i ''[[Giganotosaurusa]]''.<ref name="TH07">{{cite journal|last=Therrien|first=F.|others=and Henderson, D.M.|year=2007|title=My theropod is bigger than yours...or not: estimating body size from skull length in theropods|journal=Journal of Vertebrate Paleontology|volume=27|issue=1|pages=108-115|doi=10.1671/0272-4634(2007)27[108:MTIBTY]2.0.CO;2}}</ref> Originalni primerci ''Spinosaurusa'' (kao i noviji fosili otkriveni 2006. godine) podržavaju ideju da je ''Spinosaurus'' bio veći od tiranosaura i da je moguće da je bio i 6 [[Метар|metara]] duži i barem jednu [[Тона|tonu]] teži od njega.<ref>{{Cite journal|last=Mendez|first=Marco A.|last2=Buffetaut|first2=Eric|last3=Maganuco|first3=Simone|last4=Sasso|first4=Cristiano Dal|date=December 2005/12.|title=NEW INFORMATION ON THE SKULL OF THE ENIGMATIC THEROPOD SPINOSAURUS, WITH REMARKS ON ITS SIZE AND AFFINITIES|url=https://bioone.org/journals/Journal-of-Vertebrate-Paleontology/volume-25/issue-4/0272-4634(2005)025[0888:NIOTSO]2.0.CO;2/NEW-INFORMATION-ON-THE-SKULL-OF-THE-ENIGMATIC-THEROPOD-span/10.1671/0272-4634(2005)025[0888:NIOTSO]2.0.CO;2.full|journal=Journal of Vertebrate Paleontology|volume=25|issue=4|pages=888-896|doi=10.1671/0272-4634(2005)025[0888:NIOTSO]2.0.CO;2|issn=0272-4634|via=}}</ref> Još uvek nije objašnjeno zašto su ove životinje bile toliko veće od grabljivaca pre i posle njih.
 
Najmanji teropod koji nije ptica, a pronađen je odrasli primerak, je ''[[Anchiornis huxleyi]]'', težak 110&nbsp;[[Килограм|grama]] i dug 34 [[Центиметар|cm]].<ref name=":0">{{Cite journal|last=Xu|first=Xing|last2=Zhao|first2=Qi|last3=Norell|first3=Mark|last4=Sullivan|first4=Corwin|last5=Hone|first5=David|last6=Erickson|first6=Gregory|last7=Wang|first7=XiaoLin|last8=Han|first8=FengLu|last9=Guo|first9=Yu|date=16. 12. 2008|title=A new feathered maniraptoran dinosaur fossil that fills a morphological gap in avian origin|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11434-009-0009-6|journal=Science Bulletin|volume=54|issue=3|pages=430-435|doi=10.1007/s11434-009-0009-6|issn=2095-9273}}</ref> Ako se uključe i moderne ptice, onda je ''[[Mellisuga helenae]]'' ([[Врста (биологија)|vrsta]] [[Колибри|kolibrija]]) najmanji, težak samo 1,9 g i 5,5&nbsp;cm dug.<ref>{{Cite journal|last=Brown|first=Shelley J.M.|date=23. 10. 2009|title=The Encyclopedia of Earth (EoE)2009378The Encyclopedia of Earth (EoE). URL: www.eoearth.org/: Environmental Information Coalition Last visited June 2009. Gratis|url=http://dx.doi.org/10.1108/09504120911003438|journal=Reference Reviews|volume=23|issue=8|pages=40-40|doi=10.1108/09504120911003438|issn=0950-4125}}</ref><br />
 
=== Koža, krljušti i perje ===
[[Мезозоик|Mezozojski]] teropodi su takođe bili raznoliki što se tiče teksture [[Кожа|kože]] i pokrivnih materijala. Iako su poznate strukture slične [[Перје|perima]] kod nekih pticokukih dinosaura,<ref>{{Cite journal|last=Zheng|first=Xiao-Ting|last2=You|first2=Hai-Lu|last3=Xu|first3=Xing|last4=Dong|first4=Zhi-Ming|yeardate=March 2009|monthyear=03|title=An Early Cretaceous heterodontosaurid dinosaur with filamentous integumentary structures|url=http://dx.doi.org/10.1038/nature07856|journal=Nature|volume=458|issue=7236|pages=333-336|doi=10.1038/nature07856|issn=0028-0836|via=}}</ref> perje ili njemu slične strukture nisu pronađene kod teropoda koji su bili manje razvijeni od [[Coelurosauria]]. Kod nekih primitivnijih teropoda je koža bila prekrivena malenim kvrgama. Kod nekih vrsta su ove bile rasute sa većim krljuštima sa koštanim jezgrom, tj. osteodermima. Ovaj tip kože je najpoznatiji kod ceratosaura ''[[Carnotaurus|Carnotaurusa]]'', koji se fosilizovao sa ekstenzivnim udubinama u koži.<ref>{{Cite journal|last=Rodriguez|first=Maria|last2=Estes-Smargiassi|first2=Kathryn|year=2016|title=WOMEN OF THE NATURAL HISTORY MUSEUM OF LOS ANGELES COUNTY: GENERATIONS OF FEMALE PALEONTOLOGISTS AND THEIR CONTRIBUTIONS|url=http://dx.doi.org/10.1130/abs/2016am-282548|publisher=Geological Society of America|doi=10.1130/abs/2016am-282548}}</ref>
 
Najprimitivniji teropodi sa protoperjem su bili pripadnici [[Compsognathidae]] i rani pripadnici Tyrannosauroidea, koji su pripadali Coelurosauria. Ovi rani oblici su imali relativno kratko perje koje se sastojalo od jednostavnih filamenata koji su se granali.<ref>{{Cite journal|last=Göhlich|first=Ursula B.|last2=Chiappe|first2=Luis M.|yeardate=March 2006|monthyear=03|title=A new carnivorous dinosaur from the Late Jurassic Solnhofen archipelago|url=http://dx.doi.org/10.1038/nature04579|journal=Nature|volume=440|issue=7082|pages=329-332|doi=10.1038/nature04579|issn=0028-0836|via=|month=}}</ref> Ti prosti filamenti su takođe pronađeni kod [[Therizinosauroidea]], koji su takođe posedovali velika ukočena pera.
 
Većina pernatih teropoda, uključujući i moderne ptice, obično imaju krljušti samo na nogama. Neke forme izgleda da imaju pomešano perje i na telu. ''[[Scansoriopteryx]]'' je imao krljušti ispod repa,<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.1036/1097-8542.br0501171|title=Feathered dinosaur tail in amber|website=AccessScience|accessdate=3. 05. 2019}}</ref> a ''[[Juravenator]]'' je možda bio uglavnom pokriven krljuštima sa nekim prostim filamentima ponegde.<ref>{{Cite journal|last=Chiappe|first=Luis M.|last2=Göhlich|first2=Ursula B.|date=1. 12. 2010|title=Anatomy of ''Juravenator starki'' (Theropoda: Coelurosauria) from the Late Jurassic of Germany|url=http://dx.doi.org/10.1127/0077-7749/2010/0125|journal=Neues Jahrbuch für Geologie und Paläontologie - Abhandlungen|volume=258|issue=3|pages=257-296|doi=10.1127/0077-7749/2010/0125|issn=0077-7749}}</ref> S druge strane, neki teropodi su bili potpuno pokriveni perjem, poput ''Anchiornisa'', koji je čak imao perje na [[Стопало|stopalima]] i prstima.<ref name=":0" />
Ред 52:
 
=== Pokretanje prednih udova ===
Suprotno od načina na koji se teropodi obično rekonstruišu na crtežima i popularnim medijima, pokretanje prednjih udova kod teropoda je bilo vrlo ograničeno, posebno u odnosu na [[Човек|čoveka]] i [[Примати|primate]].<ref name=":2">{{Cite journal|last=Carpenter|first=Kenneth|yeardate=June 2002|monthyear=06|title=Forelimb biomechanics of nonavian theropod dinosaurs in predation|url=http://dx.doi.org/10.1007/bf03043773|journal=Senckenbergiana lethaea|volume=82|issue=1|pages=59-75|doi=10.1007/bf03043773|issn=0037-2110|via=|month=}}</ref> Najvažnije, teropodi i drugi dvonožni gmizavci nisu mogli okrenuti prednje udove prema nazad tako da je okrenuta prema nogama. Kod ljudi se to postiže pokretanjem radiusa relativno prema ulni. Međutim, kod dinosaura, kraj radiusa blizu lakta je bio zapravo zaključan u žljebu ulne, što je onemogućavalo pokretanje. Pokretanje kod [[Зглоб|zgloba]] je takođe bilo ograničeno kod mnogih vrsta, pa su morali pokretati celu ruku.<ref name=":3">{{Cite journal|last=Senter|first=Phil|last2=Robins|first2=James H.|date=16. 06. 2005|title=Range of motion in the forelimb of the theropod dinosaur Acrocanthosaurus atokensis, and implications for predatory behaviour|url=http://dx.doi.org/10.1017/s0952836905006989|journal=Journal of Zoology|volume=266|issue=3|pages=307-318|doi=10.1017/s0952836905006989|issn=0952-8369}}</ref> Kod teropoda i [[prosauropoda]], jedini način da je dlan okrenut prema tlu bio bi poprečno širenje cele ruke, kao kad ptica širi [[Крило|krila]].<ref name=":2" />
 
Kod carnosaura poput ''[[Acrocanthosaurus|Acrocanthosaurusa]]'', sama ruka je zadržala veliku pokretljivost, sa pokretljivim prstima. Isto je tako bilo i kod primitivnih teropoda poput [[Herrerasauria]] i [[Дилофосаурус|Dilophosauridae]]. Coelurosauria su pokazala promenu u korišćenju prednjih udova, sa većom pokretljivošću ramena. Međutim, kod dinosaura poput pripadnika [[Ornithomimosauria]] i posebno [[Dromaeosauridae]], sama ruka je izgubila većinu pokretljivosti, sa vrlo nepokretljivim prstima. Dromaeosauri i drugi maniraptori su dobili veći pokretljivost kod zgloba, zahvaljujući jednoj specijaliziranoj kosti zgloba koja je imala oblik polumeseca. Ona je omogućavala da se cela ruka sklopi prema nazad kao kod današnjih ptica.<ref name=":3" />
Ред 62:
Uprkos tome što su u istoriji smatrani isključivo mesojedima, teropodi zapravo pokazuju vrlo raznolike načine hranjenja i [[Исхрана|ishranu]].<ref>{{Cite journal|last=Zanno|first=Lindsay E.|last2=Gillette|first2=David D.|last3=Albright|first3=L. Barry|last4=Titus|first4=Alan L.|date=7. 10. 2009|title=A new North American therizinosaurid and the role of herbivory in ‘predatory’ dinosaur evolution|url=http://www.royalsocietypublishing.org/doi/10.1098/rspb.2009.1029|journal=Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences|language=en|volume=276|issue=1672|pages=3505-3511|doi=10.1098/rspb.2009.1029|issn=0962-8452}}</ref> Sva rana otkrića teropoda su ukazivala na to da su oni mesojedi. Primerci poznati naučnicima u 19. i ranom 20. veku su imali oštre [[Зуб|zube]] za rezanje mesa, a sa nekima su ostali čak i direktni dokazi njihove ishrane. Na primer, u trbuhu jednog ''[[Compsognathusa]]'' je pronađen gušter, a jedan primerak ''[[Velociraptor|Velociraptora]]'' je umro zajedno sa ''[[Протоцератопс|Protoceratopsom]]'' s kojim se borio u trenutku smrti.
 
Prvi potvrđeni teropodi koji se nisu hranili mesom bili su [[Therizinosauroidea]]. Isprva smatrani prosauropodima, ovi enigmatični dinosauri su se kasnije pokazali kao vrlo specijalizovani biljojedi. Therizinosauri su imali veliki [[Трбух|abdomen]] za varenje biljaka, malene glave sa [[Кљун|kljunom]] u kojem su bili zubi oblika lista. Dalja istraživanja teropoda maniraptora i njihova srodnost sa Therizinosauroidea su pokazali da ovi zadnji nisu bili jedini koji su napustili ishranu mesom. Još nekoliko grupa maniraptora pokazuju prilagođenost ishrani i biljkama i životinjama. Tu spadaju i prilagođenosti ishrani semenjem (neki pripadnici [[Troodontidae]]) i [[Инсекти|insektima]] ([[Avialae]] i [[Alvarezsauridae]]). [[Oviraptorosauria]], [[Ornithomimosauria]] i napredni troodontidi su verovatno takođe bili svaštojedi, a izgleda da su se neki teropodi (poput ''[[Masiakasaurus|Masiakasaurusa]]'' i [[Spinosauridae]]) specijalizovali za lovljenje ribe.<ref>{{Cite journal|last=Longrich|first=Nicholas R.|last2=Currie|first2=Philip J.|yeardate=February 2009|monthyear=02|title=Albertonykus borealis, a new alvarezsaur (Dinosauria: Theropoda) from the Early Maastrichtian of Alberta, Canada: implications for the systematics and ecology of the Alvarezsauridae|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.cretres.2008.07.005|journal=Cretaceous Research|volume=30|issue=1|pages=239-252|doi=10.1016/j.cretres.2008.07.005|issn=0195-6671|via=|month=}}</ref><ref>{{Citation|title=Feeding and Diet|url=http://dx.doi.org/10.1002/9781118274071.ch7|publisher=Wiley-Blackwell|date=24. 07. 2012|accessdate=3. 05. 2019|isbn=9781118274071|pages=159-190}}</ref>
 
== Evolucija ==
Ред 78:
Tokom kasne jure nije bilo manje od četiri različite grupe teropoda - ceratosauri, megalosauri, allosauri, i coelurosauri — koji su se hranili brojnim većim i manjim biljojedima. Sve četiri grupe su preživele do krede, a tri od njih (ceratosauri, coelurosauri i allosauri) su preživeli do kraja doba dinosaura. Bili su geografsko odvojeni: ceratosauri i allosauri u Gondvani, a coelurosauri u Lauraziji.
 
Od svih grupa teropoda, coelurosauri su bili nadaleko najraznolikiji. Neke od grupa coelurosaura koje su "procvetale" tokom krede su bile [[Tyrannosauridae]] (u koje spada ''[[Тираносаурус|Tyrannosaurus]]''), [[Dromaeosauridae]] (u koje spadaju ''[[Velociraptor]]'' i [[Deinonychus|''Deinonychus'',]] koji su neverovatno slični ''[[Археоптерикс|Archaeopteryxu]]''<ref>{{Cite journal|last=Roach|first=Brian T.|last2=Brinkman|first2=Daniel L.|yeardate=April 2007|monthyear=04|title=A Reevaluation of Cooperative Pack Hunting and Gregariousness in Deinonychus antirrhopus and Other Nonavian Theropod Dinosaurs|url=http://dx.doi.org/10.3374/0079-032x(2007)48[103:arocph]2.0.co;2|journal=Bulletin of the Peabody Museum of Natural History|volume=48|issue=1|pages=103-138|doi=10.3374/0079-032x(2007)48[103:arocph]2.0.co;2|issn=0079-032X|via=|month=}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/18350868|title=Predatory dinosaurs of the world : a complete illustrated guide|last=Paul, Gregory S.|year=1988|publisher=Simon and Schuster|id=ISBN 0-671-61946-2|location=New York|oclc=18350868}}</ref>), pticama slični [[Troodontidae]] i [[Oviraptorosauria]], [[Ornithomimosauria]] ("oponašatelji nojeva"), neobični biljojedi sa velikim kandžama - therizinosauri - i [[Avialae]], u koje spadaju današnje ptice i jedina je grupa dinosaura koja je preživela do danas.<ref>{{Cite journal|last=Bock|first=Walter J.|yeardate=April 1999.|monthyear=04|title=The Mistaken Extinction. Dinosaur Evolution and the Origin of Birds Lowell Dingus Timothy Rowe|url=http://dx.doi.org/10.2307/4089396|journal=The Auk|volume=116|issue=2|pages=566-568|doi=10.2307/4089396|issn=0004-8038|via=|month=}}</ref> Iako su koreni ovih grupa pronađeni sredinom jure, tek su tokom rane krede postali mnogobrojni. Nekoliko paleontologa, kao što je [[Gregori S. Pol]], je predložilo da su neki ili svi ovi napredni teropodi zapravo potomci letećih dinosaura ili praptica (''[[Археоптерикс|Archaeopteryx]]'', na primer) koje su izgubile sposobnost letenja i vratile se životu na tlu.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/45743292|title=Dinosaurs of the air : the evolution and loss of flight in dinosaurs and birds|last=Paul, Gregory S.|year=2002|publisher=Johns Hopkins University Press|isbn=9780801867637|location=Baltimore|oclc=45743292|pages=}}</ref>
 
== Klasifikacija ==
Ред 85:
[[Датотека:Othniel Charles Marsh - Brady-Handy.jpg|мини|Otnil Čarls Marš je stvorio naziv Theropoda.]]
[[Датотека:AMNH Allosaurus.jpg|лево|мини|''Allosaurus'' je jedan od prvih opisanih teropoda.]]
Naziv Theropoda ("zverska stopala") je prvi smislio [[Otnil Čarls Marš]] 1881. godine.<ref>{{Cite journal|last=Marsh|first=O. C.|date=1. 05. 1881|title=Principal characters of American Jurassic dinosaurs, Part V|url=http://dx.doi.org/10.2475/ajs.s3-21.125.417|journal=American Journal of Science|volume=s3-21|issue=125|pages=417-423|doi=10.2475/ajs.s3-21.125.417|issn=0002-9599}}</ref> Marš ga je nazvao podredom u koji spada porodica [[Allosauridae]], ali kasnije ga je proširio na pravi red u koji spadaju razni dinosauri "mesojedi", uključujući [[Megalosauridae]] (npr. rod [[Eustreptospondylus]]), [[Compsognathidae]], [[Ornithomimidae]], [[Plateosauridae]] i [[Anchisauridae]] (za koje se danas zna da su bili prosauropodi biljojedi) i [[Hallopodidae]] (koji su zapravo srodnici [[Крокодил|krokodila]]). Maršov red je zamenio onaj kojeg je osmislio njegov rival, [[Едвард Дринкер Коп]], 1866. godine za dinosaure mesojede - '''[[Goniopoda]]''' ("kutna stopala").<ref name=":1" />
 
Do ranog 20. veka, neki paleontolozi, poput [[Fridrih von Huene|FridrihFridriha vonfon HueneaHuena]], više nisu smatrali da dinosauri mesojedi formiraju prirodnu grupu. Huene je napustio naziv Theropoda i umesto njega je koristio [[Hari Sili|Hari Silijev]] red Saurischia, kojeg je Huene delio na podredove [[Coelurosauria]] i [[Pachypodosauria]]. Huene je svrstao većinu malenih teropoda u Coelurosauria, a one veće je svrstao u Pachypodosauria, za koje je smatrao da su preci [[Sauropodi|Sauropoda]] (prosauropodi su u to vreme još uvek smatrani mesojedima).U [[V. D. Metju|V. D. Metjuovom]] i [[Barnum Braun|Barnum Braunovom]] opisu prvog poznatog dromaeosaurida iz 1922. (''[[Dromaeosaurus albertensis]]''<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/718397493|title=The family deinodontidae, with notice of a new genus from the Cretaceous of Alberta|last=Matthew, William Diller.|oclc=718397493}}</ref>), oni su postali prvi paleontolozi koji su odvojili prosauropode od dinosaura mesojeda i pokušali su povratiti naziv [[Goniopoda]] za tu grupu, ali naučnici nisu prihvatili nijedan njihov predlog.<ref name=":1" />
 
Sve do 1956. naziv Theropoda se nije koristio kao takson koji je sadržao dinosaure mesojede i njihove potomke, kada je [[Alfred Romer]] ponovo klasifikovao red [[Saurischia]] na dva podreda, Theropoda i [[Sauropodi|Sauropoda]]. Ova početna divizija je preživela do danas, sa izuzećem [[prosauropoda]], koje je Romer smatrao redom teropoda. Romer je takođe napravio podelu između Coelurosauria i Carnosauria (koje je rangirao kao infraredove). Ovu dihotomiju je poremetilo otkriće ''[[Deinonychus|Deinonychusa]]'' i ''[[Deinocheirus|Deinocheirusa]]'' 1969. godine, koji se nisu mogli svrstati ni u jedan infrared. Zbog ovoga je u kasnim 1970-im [[Rinhen Barzbold]] stvorio nove infraredove: [[Coelurosauria]], [[Deinonychosauria]], [[Oviraptorosauria]], [[Carnosauria]], [[Ornithomimosauria]] i [[Deinocheirosauria]].<ref name=":1" />
 
Sa pojavom kladističke i filogenetske nomenklature u 1980-im i njihovim razvojem 1990-ih i 2000-ih godina, počela se pojavljivati jasnija slika srodnosti teropoda. Neke veće grupe teropoda je nazvao [[Žak Gotje]] 1986. godine, uključujući kladus [[Tetanurae]] za jednu granu početne podele teropoda sa drugom grupom, [[Ceratosauria]]. Kako je na svetlost izlazilo više informacija o srodnosti između dinosaura i ptica, teropodi sličniji pticama su se svrstavali u kladus [[Maniraptora]] (kojeg je Gotje takođe nazvao 1986. godine). Kada su naučnici podržali ideju da su ptice nastale direktno od maniraptora onda su one priznate kao njihovi jedini predstavnici.<ref name=":1" />
 
=== Glavne grupe ===
Ред 122:
{{reflist|30em}}
{{Commonscat}}
 
[[Категорија:Dinosauria]]
[[Категорија:Saurischia]]
[[Категорија:Theropoda]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Theropoda”