Скроб — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 15:
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = -
|Section2={{Chembox Properties
| Formula = ({{chem|C|6|H|10|O|5|)|''n''</sub> -{{Sp}}|(|H|2|O|)}}
Ред 23:
| Solubility = нерастворан
| MeltingPt = разлаже се
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry
| Thermochemistry_ref =
Ред 31:
| DeltaGf =
| DeltaHc ={{convert|4.1788|kcal/g|kJ/g}}<ref name=CRC>''[[CRC Handbook of Chemistry and Physics]]'', 49th edition, 1968-1969, p. D-188.</ref>
|Section7={{Chembox Hazards
| ExternalSDS = [http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics1553.htm ICSC 1553]
| AutoignitionPtC = 410
| PEL = -{TWA 15 mg/m}-<sup>3</sup> (укупно) -{TWA 5 mg/m}-<sup>3</sup><ref>{{PGCH|0567}}</ref>
}}
[[Датотека:Amylose2.svg|thumb|right|260п|Структура молекула [[amylose|амилозе]]]]
Ред 83:
Гликоген и амилопектин имају сличне структуре, али каснији има око једну тачку гранања на десет 1,4-алфа веза, у поређењу са око једном тачком гранања на тридесет 1,4-алфа веза у амилопектину.<ref>{{cite book|last=Stryer|first=Lubert|author2=Berg, Jeremy Mark |last3=Tymoczko|first3=John L.|title=Biochemistry |publisher=W.H. Freeman |location=San Francisco |year=2002 |isbn=978-0-7167-3051-4 |edition=5th |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=stryer |chapter=Section 11.2.2 |chapterurl=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=stryer.section.1517#1522}}</ref> Амилопектин се синтетише из АДП-глукозе, док сисари и гљиве синтетишу гликоген из [[Uridine diphosphate glucose|УДП-глукозе]]; у највећем броју случаја, бактерије синтетишу гликоген из АДП-глукозе (аналогно са скробом).<ref name=Ball2003>{{cite journal|last=Ball|first=Steven G.|last2=Morell|first2=Matthew K|title=FROM BACTERIAL GLYCOGEN TO STARCH: Understanding the Biogenesis of the Plant Starch Granule|journal=Annual Review of Plant Biology|year=2003|volume=54|issue=1|doi=10.1146/annurev.arplant.54.031902.134927|pmid=14502990|pages=207-233}}</ref>
Осим синтезе скроба у биљкама, скроб може да буде синтетисан из непрехрамбеног скроба посредством ензимског коктела.<ref name="pnas.org">{{cite journal|last=You|first=C.|last2=Chen|first2=H.|last3=Myung|first3=S.|last4=Sathitsuksanoh|first4=N.|last5=Ma|first5=H.|last6=Zhang|first6=X.-Z.|last7=Li|first7=J.|last8=Zhang|first8=Y.- H. P.|title=Enzymatic transformation of nonfood biomass to starch|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|date=15. 4. 2013|volume=110|issue=18|doi=10.1073/pnas.1302420110|pmid=23589840|pmc=3645547|pages=7182-7187}}</ref> У том ванћелијском биосистему, бета-1,4-гликозидном везом повезана целулоза се делимично хидролизује до [[cellobiose|целобиозе]]. [[Cellobiose phosphorylase|Целобиозна фосфорилаза]] се разлаже до глукоза 1-фосфата и глукозе; други ензим кромпира [[alpha-glucan phosphorylase|алфа-глукан фосфорилаза]] (ЕЦ 2.4.1.-) може да дода глукозну јединицу из глукоза 1-фосфорилазе на нередукујући крај скроба. У њој се фосфат интерно рециклира. Други продукат, глукоза, може да асимилира квасац. Овај безћелијски биопроцес не захтева скуп хемијски или енергетски унос, може се одвијати у воденом раствору, и не доводи до губитака шећера.<ref>{{cite news|url=http://www.voanews.com/content/chemical-process-creates-food-source-from-plant-waste/1642851.html|title=Chemical Process Creates Food Source from Plant Waste|work=[[Voice of America]]|date=16. 4. 2013|accessdate=27. 1. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|doi=10.1002/ese3.2 | volume=1 | title=Next generation biorefineries will solve the food, biofuels, and environmental trilemma in the energy-food-water nexus | journal=Energy Science
== Састав ==
| |||