Википедија

Slobodni džez — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 16:
Raniji stilovi džeza su tipično bili izgrađeni na okviru oblika pjesama, kao što su [[twelve-bar blues|dvanaestomerni bluz]] ili [[thirty-two-bar form|AABA]] popularna forma pesme na 32 nivoa sa promenama akorda. U slobodnom džezu, zavisnost od fiksne i unapred zadate forme je eliminisana, i uloga [[improvisation|imporovizacije]] je shodno tome povećana.
 
Druge forme džeza koriste regularne [[metre (music)|metričke]] i pulsirajuće ritmove, obično u 4/4 ili (ređe) 3/4. Slobodni džez zadržava pulsaciju i ponekad [[Swing music|svingove]] ali bez regularne metrike. Često [[:en:wikt:accelerando|akcelerando]] i [[Темпо|ritardando]] daju utisak ritma koji se kreće poput talasa.<ref name="Litweiler">{{citeCite book|last=Litweiler |first=John |title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 |year=1984|publisher=Da Capo Press |isbn=978-0-306-80377-2 |pages=158}}</ref>
 
Ranije džez forme su koristile [[Аликвотни тонови|harmoničke]] strukture, obično cikluse [[Diatonic and chromatic|dijatoničkih]] akorda. Kada je došlo do improvizacije, ona je zasnovana na notama u akordima. Slobodni džez po definiciji nema takve strukture, ali isto tako po definiciji (on je na kraju krajeva „džez” koliko je i „slobodan”) on zadržava znatan deo jezika ranijeg džez sviranja. Stoga se veoma često mogu čuti dijatoničke, [[altered dominant|izmenjeno dominantne]] i [[blues|bluz]] fraze u ovoj muzici.
Ред 22:
Gitarista [[Marc Ribot|Mark Ribo]] je komentarisao za [[Ornette Coleman|Orneta Kolemana]] i [[Albert Ayler|Alberta Ajlera]] „mada su oni oslobodili pojedine strukture [[Би-бап|bibapa]], svaki od njih je zapravo razvio nove strukture kompozicije”.<ref name="Ribot">{{cite web|title=A Fireside Chat with Marc Ribot |url=https://www.allaboutjazz.com/a-fireside-chat-with-marc-ribot-marc-ribot-by-aaj-staff.php?page=1 |website=All About Jazz |accessdate=18. 12. 2018 |date=21. 2. 2004}}</ref> Neke forme koriste komponovane melodije kao osnovu za grupne performance i improvizaciju. Praktičari slobodnog džeza ponekad koriste takav materijal. Koriste se i druge kompozicione strukture, neke od kojih su detaljne i kompleksne.<ref name="Litweiler" />{{rp|276}}
 
Neki kritičari smatraju da se slom oblika i ritmičke strukture podudara sa izlaganjem i upotrebom elemenata iz nezapadne muzike, posebno afričkih, arapskih i indijskih. Istoričari i džez izvođači često pripisuju atonalnost slobodnog džeza povratku na netonalnu muziku devetnaestog veka, uključujući [[field holler|uzvikivače]] u poljima, ulične krikove, i proslave (element slobodnog džeza koje je deo „povratka korenima”). To sugeriše da možda udaljavanje od tonaliteta nije bio svestan napor osmišljavanja formalnog atonalnog sistema, već radije odraz koncepata koji okružuju slobodni džez. Džez je postao „slobodan” putem uklanjanja zavisnosti od akrdne progresije, umesto čega su korištene [[polytempic|politempne]] i [[polyrhythmic|poliritmičke]] strukture.<ref name="Southern">{{citeCite book|last=Southern |first=Ellen |title=The Music of Black Americans |year=1997|publisher=Norton |location=New York |isbn=978-0-393-97141-5 |edition=3rd|pages=494-497 }}</ref>
 
Odbijanje bop estetike je kombinovano sa fascinacijom za ranije stilove džeza, kao što je [[dixieland|diksilend]] sa njegovom kolektivnom improvizacijom, kao i afričkom muzikom. Interest u etničku muziku je rezultirao u upotrebi instrumenata sa svih strana sveta, kao što je [[Ed Blackwell|Ed Blekvelov]] zapadno afrički [[talking drum|govoreći bubanj]], i [[Leon Thomas|Lion Tomasova]] interpretacija pigmejskog jodlovanja.<ref name="Robinson">{{cite book|last=Robinson |first=J. Bradford |editor1-last=Kernfeld |editor1-first=Barry |title=The New Grove Dictionary of Jazz |year=2002|publisher=Grove's Dictionaries |location=New York |isbn=978-1-56159-284-5 |pages=848-849 |volume=1 |edition=2nd |pages=848-849}}</ref> Ideje i inspiracije su nalažene u muzici [[John Cage|Džona Kejdža]], [[Musica Elettronica Viva|Muzici eletronica viva]], i [[Fluxus|Fluksus]] pokretu.<ref name="Cambridge">{{cite book|editor1-last=Cooke |editor1-first=Mervyn |editor2-last=Horn |editor2-first=David|title=The Cambridge companion to jazz |year=2002|publisher=Cambridge University Press |location=New York |isbn=9780521663885 |pages=207}}</ref>
 
Mnogi kritičari, posebno u vreme nastanka ove muzike, sumljali su da napuštanje poznatih elemenata džeza ukazuje na nedostatak tehnike dela muzičara. U današnje vreme su takva gledišta marginalna, i ova muzika je izgradila telo kritičkog pisanja.<ref name="Jost">{{cite book|last=Jost |first=Ekkehard |title=Free Jazz |year=1974|publisher=Universal Edition |isbn=9783702400132|pages=}}</ref>
Ред 34:
 
== Literatura ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Southern |first=Ellen |title=The Music of Black Americans |year=1997|publisher=Norton |location=New York |isbn=978-0-393-97141-5 |edition=3rd|pages=494-497}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Litweiler |first=John |title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 |year=1984|publisher=Da Capo Press |isbn=978-0-306-80377-2 |pages=158}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Jost|first=Ekkehard| title=Free Jazz | series=Studies in Jazz Research 4 | place=Graz | publisher=Universal Edition |year=1974 |isbn=978-3-7024-0013-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Litweiler|first=John| title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 | place=New York | publisher=Da Capo Press |year=1984|isbn=978-0-306-80377-2|pages=}}
Линија 53 ⟶ 55:
* -{[https://web.archive.org/web/20080515002006/http://www.jazz.com/jazz-blog/2008/2/25/where-did-our-revolution-go-free-jazz-turns-fifty-years-old "Where Did Our Revolution Go? Free Jazz Turns Fifty"] by Ted Gioia, ([http://www.jazz.com Jazz.com]).}-
* -{[http://www.furious.com/perfect/jazzpunk.html The Real Godfathers of Punk] by Billy Bob Hargus (July 1996).}-
* -{[http://knol.google.com/k/robert-levin/free-jazz-the-jazz-revolution-of-the-60s/2qznwqwvq671i/2# Free Jazz: The Jazz Revolution of the '60s by Robert Levin (June 2006).]{{Мртва веза|date=02. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}}-
* -{[http://approxim.com/JAZZ.html "A new approach to Jazz"]}-
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Slobodni_džez”