Википедија

Slobodni džez — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 24:
Neki kritičari smatraju da se slom oblika i ritmičke strukture podudara sa izlaganjem i upotrebom elemenata iz nezapadne muzike, posebno afričkih, arapskih i indijskih. Istoričari i džez izvođači često pripisuju atonalnost slobodnog džeza povratku na netonalnu muziku devetnaestog veka, uključujući [[field holler|uzvikivače]] u poljima, ulične krikove, i proslave (element slobodnog džeza koje je deo „povratka korenima”). To sugeriše da možda udaljavanje od tonaliteta nije bio svestan napor osmišljavanja formalnog atonalnog sistema, već radije odraz koncepata koji okružuju slobodni džez. Džez je postao „slobodan” putem uklanjanja zavisnosti od akrdne progresije, umesto čega su korištene [[polytempic|politempne]] i [[polyrhythmic|poliritmičke]] strukture.<ref name="Southern">{{Cite book|last=Southern |first=Ellen |title=The Music of Black Americans |year=1997|publisher=Norton |location=New York |isbn=978-0-393-97141-5 |edition=3rd|pages=494-497}}</ref>
 
Odbijanje bop estetike je kombinovano sa fascinacijom za ranije stilove džeza, kao što je [[dixieland|diksilend]] sa njegovom kolektivnom improvizacijom, kao i afričkom muzikom. Interest u etničku muziku je rezultirao u upotrebi instrumenata sa svih strana sveta, kao što je [[Ed Blackwell|Ed Blekvelov]] zapadno afrički [[talking drum|govoreći bubanj]], i [[Leon Thomas|Lion Tomasova]] interpretacija pigmejskog jodlovanja.<ref name="Robinson">{{citeCite book|last=Robinson |first=J. Bradford |editor1-last=Kernfeld |editor1-first=Barry |title=The New Grove Dictionary of Jazz |year=2002|publisher=Grove's Dictionaries |location=New York |isbn=978-1-56159-284-5 |volume=1 |edition=2nd |pages=848-849}}</ref> Ideje i inspiracije su nalažene u muzici [[John Cage|Džona Kejdža]], [[Musica Elettronica Viva|Muzici eletronica viva]], i [[Fluxus|Fluksus]] pokretu.<ref name="Cambridge">{{cite book|editor1-last=Cooke |editor1-first=Mervyn |editor2-last=Horn |editor2-first=David|title=The Cambridge companion to jazz |year=2002|publisher=Cambridge University Press |location=New York |isbn=9780521663885 |pages=207}}</ref>
 
Mnogi kritičari, posebno u vreme nastanka ove muzike, sumljali su da napuštanje poznatih elemenata džeza ukazuje na nedostatak tehnike dela muzičara. U današnje vreme su takva gledišta marginalna, i ova muzika je izgradila telo kritičkog pisanja.<ref name="Jost">{{cite book|last=Jost |first=Ekkehard |title=Free Jazz |year=1974|publisher=Universal Edition |isbn=9783702400132|pages=}}</ref>
Ред 34:
 
== Literatura ==
* {{Cite book|ref=harv|last=SouthernRobinson |first=EllenJ. Bradford |editor1-last=Kernfeld |editor1-first=Barry |title=The MusicNew ofGrove BlackDictionary Americansof Jazz |year=19972002|publisher=NortonGrove's Dictionaries |location=New York |isbn=978-01-39356159-97141284-5 |volume=1 |edition=3rd2nd |pages=494848-497849}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Southern |first=Ellen |title=The Music of Black Americans |year=1997|publisher=Norton |location=New York |isbn=978-0-393-97141-5 |edition=3rd|pages=494-497}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Litweiler |first=John |title=The Freedom Principle: Jazz After 1958 |year=1984|publisher=Da Capo Press |isbn=978-0-306-80377-2 |pages=158}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Jost|first=Ekkehard| title=Free Jazz | series=Studies in Jazz Research 4 | place=Graz | publisher=Universal Edition |year=1974 |isbn=978-3-7024-0013-2|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Slobodni_džez”