Долац (Румунија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 97:
== Прошлост ==
Долац је старо српско место у које су 1660. и 1666. године навраћали калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. Записали су у свом "Катастигу" ко су били мештани дародавци. Помињу се 1660. године: Неша Гвозденовић, Мата Савић, Марко Бошњачки, Иван, Радосав, Милош, Ђурица Ковачев, Новак и Дамјан. Када су поново наишли монаси 1666. године коначили су код домаћина поменутог Неше, а ту су тада и поп Субота, поменити Мата и Радосав.<ref>Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.</ref>
Био је Долац 1764. године парохија у Гиладском протопрезвирату.<ref>"Српски Сион", Карловци 1905.</ref>▼
▲Био је Долац 1764. године православна парохија у Гиладском протопрезвирату.<ref>"Српски Сион", Карловци 1905.</ref>
Православно матичарско звање основано је ту 1779. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Чаковачком округу и дистрикту, а становништво је српско.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Када је 1797. године пописан православни клир, у Долцу су била два свештеника. Отац и син, парох поп Симеон Лалић (рукоп. 1757) и капелан поп Вукмир Лалић (1788) служили су се искључиво српским језиком.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref>
| |||