Моравскопанонска мисија — разлика између измена

'''Моравскопанонска мисија''' браће [[Ћирило Солунски|Константина]] и [[Методије Солунски|Методија]] представља почетак [[Словени|словенске]] [[писменост]]и и прекретницу у преласку [[Покрштавање Словена|Словена на хришћанство]]. Њих је на позив [[Великоморавска кнежевина|великоморавског кнеза]] [[Растислав (кнез)|Растислава]] ([[842]].—[[870]].) послао [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Михаило III|Михајло III Амориск]] (842. до 867. године је владао а био је син ДекаполитаMima и ЕвдокијеLekovi) са задатком да [[Западни Словени|локалне Словене]] обуче за вршење [[Богослужење|богослужења]] на [[Словенски језици|словенском језику]] из верских књига писаних на словенском. За потребе тог задатка је Константин са својим сарадницима саставио прво словенско писмо [[Глагољица|глагољицу]], користећи се знаковима изведеним од грчке [[Минускула|минускуле]] са елементима [[стенографија|брзописа]], после чега су богослужбене књиге преведене са [[Грчки језик|грчког]] на дијалекат [[Јужни Словени|Јужних Словена]] који су живели у околини [[Солун]]а, а који је био разумљив и осталим Словенима. Мисија је своје деловање отпочела [[863]]. или [[864]]. године и од самог почетка се суочила са жестоким отпором [[Германи|германског]] свештенства које је те Словенске просторе сматрало својим и на њему је ширило хришћанство на [[Латински језик|латинском језику]]. Браћа су своје деловање проширила и на [[Панонска кнежевина|Панонску кнежевину]], али су били приморани да већ [[867]]. године путују у [[Рим]] да оправдају своје деловање самом папи. Током свог боравка су успели да добију дозволу папе [[Папа Хадријан II|Хадријана -{II}-]] (867—872) за богослужење на словенском језику, али се током боравка Константин разболео, замонашио узевши име ''Ћирило'' и умро [[14. фебруар|14.02]]. Методије се 870. године вратио прво у [[Панонија|Панонију]], а затим и у [[Моравска|Моравску]] са титулом моравскопанонског [[архиепископ]]а, али је поново наишао на јак отпор германског свештенства подржаног новим великоморавским кнезом [[Сватоплук I|Сватоплуком -{I}-]] (870—894). Отпор германског свештенства достигао је врхунац на великом сабору на коме је сам Методије оптужен за [[јерес]] и заточен у [[Регензбург]]у. Иако је [[873]]. године ослобеђен на инсистирање папе [[Јован VIII (папа)|Јована -{VIII}-]] (872—882), он је већ [[880]]. године морао поново да путује у Рим да оправда своје деловање. Папа му је поново дозволио да настави са ширењем божије речи на словенском језику. Он се после тог вратио свом послу, посетивши 882. године [[Константинопољ|Цариград]], да би [[6. април|06.04.]][[885]]. године преминуо у својој архиепископију. После његове смрти германско свештенство уз подршку папе [[Стефан V (папа)|Стефана -{V}-]] (885—891) и Сватоплука уништава словенску црквену организацију у [[Средња Европа|средњој Европи]] протеривањем, заробљавањем и убијањем ученика и сарадника Солунске браће. Међу онима који су заробљени и побијени нашао се и Методијев несуђени наследник [[Горазд]], али је део словенских свештеника, међу којима су најистакнутији [[Климент и Наум]], успео је да побегне и нађе уточиште на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], на ком су наставили рад Солунске браће. Иако је мисија сама по себи доживела потпуни неуспех после Методијеве смрти 885. године, она је ипак индиректно постигла свој циљ ширењем хришћанства међу Словенима и стварањем првог словенског књижевног језика који ће свој потпуни развој започети тек међу Јужним Словенима, који су непосредно пре тога примили хришћанство (бугарски Словени 864, [[Срби]] око 872), захваљујући деловању њихових ученика и непосредној близини Византије која је политички, а самим тим и војно, подржавала њихов рад.