Роџер Бејкон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Бејкон је утврдио током свога научног рада тешке проблеме тадашњег образовања. [[Аристотел]]а су знали само преко превода, јер ниједан професор није знао [[грчки језик|грчки]]. То је било не само за Аристотела него за све старе изворе, укључујући библијске. За разлику од Аристотела, који је учио да се најпре скупе чињенице пре дедукције научне истине, тада су се углавном користили аргументи традиције и ауторитета. Није се прибегавало експериментима.
 
Бејкон је због тога напустио [[схоластика|схоластичку]] доктрину и посветио се језицима и експерименталном истраживању: Постојало је неколико математичара, чије радове је проучавао. Петар Марикур је био аутор рукописа -{De Magnete„De Magnete“}-, а Кампанус од Новаре је написао неколико радова о астрономији, астрологији и календару. Често је спомињао и радове Роберта Гросетесте и Адама Марша. Било је јасно да он није био изолован у 13. веку.
 
=== Нови приступ ===
Позивао је на реформу теолошких студија. Сматрао је да се [[Библија]] треба изнова изучити на оригиналним језицима, на којима је била написана. Пошто је течно знао неколико језика жалио се колико је постојало грешака при преводима и бројним грешкама при интерпретацији текстова. Даље сматрао је да теолози треба да проучавају много више све науке и да то постане нормалан део њихових обавеза при образовању.