Српски Гестапо — разлика између измена

Задатак да врбују људе, имали су само Страхиња Јањић, командант одреда, и његов заменик Светозар Нећак. Могли су да их нађу у редовима љотићеваца, жандарма и нацистички опредељенихопредељеним појединацапојединцима, који су морали бити припадници Љотићевог [[Збор]]а. Формални пријем обављали су припадници испоставе [[Гестапо]]а у [[Београд]]у, пред којим су кандидати писали аутобиографију и полагали свечану обавезу, то јест, неку врсту залетве.

У новембру [[1942]]. одред је био најбројнији у сталном, појединачном саставу, и имао 147 људи у [[Београд]]у, 49 у Крагујевцу, а у осталим среским местима по 5 припадника, изузев Шапца где је било их је било девет.

Озбиљне тешкоће, на које су немци наишли, са припадницима ове јединице , били су разлог честих протеста окупационог управника Србије, Димитрију Љотићу, лично. Командант немачког гестапоа за Србију спровео је реорганизацију 26. априла [[1943]].године. На основу наредбе рахсфирера СС [[Хајнрих]]а [[Химлер]]а од 14. маја [[1943]]. године, група од 22 агента упућена је у Немачку у Берлин, где су подељени у групе од по три агента и размештени по разним предузећима. Друга група од 76 припадника отишла је 11. јуна а, трећа, и најбројнија од 91 припадника отишла је у Минхен 27 септембра 1943. године. У одреду, у Београду, стално је радило 33 агента, све до расформирања 29. фебруара [[1944]]. Расформирање одреда није, ни у ком случају, значило да је његова активност престала. [[Гестапо]] и АБВЕР су само извршили реорганизацију појединих својих јединица а, у оквиру истих, извршено је придодавање припадника одреда.

Према правилу службе, које је донео, немачки, шеф Друге управе војно-управног команданта Србије, у кругу касарне, агенти су били обавезни да носе радне униформе немачке војске, а приликом изласка на терен, униформе припадника [[СС-јединица]] или цивилна одела. ПоседовлиПоседовали су легитимације истоветне припаднику немачког гестапоа.